Милорад Вучелић, главни уредник
Рат ће се завршити и све ће се некако средити. Све што имамо, сво злато, сву материјалну моћ уложићемо за отупљивање и заглупљивање људи… Људски мозак и свест могу се изменити. Посејаћемо хаос, неприметно ћемо их упутити да верују у погрешне ствари. Натераћемо их да се приклоне лажним вредностима. Наћи ћемо своје савезнике и истомишљенике у самој Русији. Резултат ће бити грандиозна трагедија непокорног народа, која ће се на крају претворити у коначно губљење самосвести. Литература, позориште, биоскопи – све ће то приказивати и величати најнижа људска осећања… На све начине ћемо подржавати и уздизати такозване уметнике, који ће се наметати и продубљивати у људској свести култ секса, насиља, садизма и издајства – једном речју, сваку неприродност.
У руковођењу државом створићемо несналажење и хаос. Неприметно, али активно и стално, доприносићемо заглупљивању чиновника и стварању непринципијелности. Част и државни поредак представљаће нешто прошло и непотребно, што ће се исмејавати. Вешто и неприметно, као вредности наметаћемо људске пороке: лаж, превару, пијанство и наркоманију, неповерење међу људима, издајство и национализам.
Биће појединаца који ће увидети шта се догађа. Њих ћемо учинити беспомоћним, изложићемо их подсмеху. Тако ћемо стварати поколења, једно за другим. Људе ћемо придобијати још од детињства и младости. Главну пажњу усмерићемо на омладину коју ћемо изопачавати, кварити и учити је разврату. Од њих ћемо правити цинике, простаке, космополите…“.
Читаоци „Печата“, и не само они, лако ће у овом наводу препознати опис данашњег света, а посебно Србије. То је готово верна слика свега онога што се нама дешава. И страни налогодавац и унутрашњи актери и интелектуално-политички оперативци овог пакленог посла су познати. И да смо као земља и као народ колективне жртве, такође је познато.
[restrictedarea]Али да вас све то не би конформирало и да се не бисте, без отпора, препустили злој судбини која нас је снашла, морате уложити известан труд. Морамо, и морате бити, што би се рекло, интерактивни. У претходни опис морате уписати имена наших, а туђих политичара, властодржаца, „такозваних уметника“, медија, фестивала, скупштинских заседања, жуто идеолошки обојених, оних који нас декларисано декодирају, ресетују, траже промену свести, намећу насилне симетрије, фалсификују историју и лажу нас о томе шта се стварно дешава данас… Слободно и по свом нахођењу уцртајте све те изабране и препознате ликове на тај групни портрет. Чинећи то, учинили сте нам велику услугу и поштедели нас тог суморног и непријатног задатка набрајања неподопштина и демонстрација недораслости.
Али, морате уписати и имена „оних појединаца који су увидели шта се дешава“ и томе се упорно што својим делом, што јавним иступима супротстављају и то већ готово шест година чине на страницама „Печата“. То ће вам бити знатно лакше а и тај списак је знатно краћи.
Али учинићемо и ми нешто заузврат. Поменути навод с почетка овог уводника може се пронаћи у књизи „Хладни рат у култури – ЦИА у свету уметности и књижевности“ коју је недавно објавио „Досије студио“, а предговор је написао Владимир Давидовић. Аутор је британска историчарка Франсис Стонор Саундерс, а преводилац је Невена Мрђеновић. Књига је први пут објављена под насловом „Ко је платио гајдаша“ и о њој смо и раније у наставцима писали.
Цитат је из текста који је 1945. године написао Ален Фостер Далс, оснивач и директор ЦИА-е .
[/restrictedarea]
