ФЕРАРИ И ВАРИНДАН

Пише Драгомир Антонић

Извесна госпођа је изјавила да се „осећа као да седи у ферарију са упаљеним мотором али још није кренула“. Откуд госпођа у ферарију? Да ли га је некад имала или га поседује однедавно? Ако већ седи у њему, што стоји у месту и са упаљеним мотором?

За мањи део, једну петину становника планете, децембар је последњи месец у години. Четири петине децембар схвата као обичан, ни по чему изузетан, месец. Пошто су фреквенције, каблови и медији у рукама мањине, она безобразно покушава да терорише већину планете износећи ноторну неистину да је децембар последњи месец кад се све мора завршити. Измислили су распродаје, наводно божићне, иако прави хришћанин Божић дочекује у јануару. Код мањег дела мањине у неким областима Сједињених Америчких Држава постоји „црни петак“ кад се организују свеопште распродаје. Купци се међусобно бију и отимају о непотребну робу као да је дошао судњи дан. Њима нормално. Боже саклони. Како се понашају у продавницама, тако се понашају и у политици. Притискају да се све што њима иде у корист заврши у децембру, а што им не одговара одложе за наредну годину.

 

[restrictedarea]

Сачекајте Вариндан Не верујете? Сачекајте Вариндан. Тог дана, а пре Светог Николе, кад почиње распуст на релацији Берлин – Брисел, биће и формално запечаћена судбина Косова и Метохије. Евроунијатски Срби којима је добровољна предаја дела Србије услов за остајање на власти и на путу без алтернативе мораће да званично прихвате шиптарски суд, полицију, граничаре и царину. Пресађивање мозга и промена свести одложена је за пролеће. Наређење – извршење. Са прелазним периодом или без њега, у Лепосавић, Зубин Поток, Митровицу, Грачаницу, Штрпце путоваће се са пасошем. Додуше, Немци неће инсистирати да се истина саопшти народу у Србији, већ ће о томе самостално одлучивати први и први до првог уз помоћ прве од првог до првога. Све првачићи. Прваци ће објаснити да смо постигли велику победу. Играли смо по каљавом терену и тешком муком спречили унутрашњег непријатеља да нас скрене од евроунијаћења. То поглавље – Косово и Метохија ће бити поглавље – затвориће се, а ми се морамо окренути горућим проблемима: борби против шверцера дувана, јер то угрожава интересе хрватске дуванске индустрије и борби против корупције. Круна наше борбе биће испорука Дарка Шарића кога тренутно држе у неком прихватилишту. Само да народу замажу очи. Да не види јад и беду у којој се налази. Сценарио који  смо већ видели приликом хапшења генерала Ратка Младића у „кући код рођака на селу“, где се несметано „крио“ пола деценије. Тадашњи председник државе Србије славодобитно је преко свих могућих медија објавио: „Хапшењем Младића уклоњена је последња препрека за Србију на њеном путу без алтернативе“. Као и обично, није био у праву. Постављене су „нове“ препреке. Изгубио је изборе. Остао без посла. Хтео је да се запосли у иностранству, али страни послодавци нису имали потребе за његовим „огромним знањем“.  У Србији незнање и неспособност су на цени. Имао је формално образовање. Био велики заговорник предузетништва, слободног тржишта и неолиберализма, а није му пало на памет да отвори приватну ординацију за психотерапију, већ се прогласио за почасног председника странке не би ли уштедео макар на кирији. Кад су престали да му плаћају кирију, а да се не би нашао на улици, смиловали су се Норвежани и дали му ухлебље у државном „Теленору“, Филијала Београд. Биће саветник за ОНО и ДСЗ. Његов пример је поучан. Власт је власт, ма колицна била. Зато се светски експерт Ђелић, старлета у култури и јавном деловању, гђа Весна и други држе за посланичке клупе као да су се у њима родили. Са њиховим знањем тешко је пронаћи посао. Зато власт не испуштати. Као у народној песми: Себе дајем, државу распродајем, али власт не предајем!

 

СТИДИ ЛИ СЕ НЕКО… Месец децембар не одликује се само трговачко-политичким трансакцијама. Ово је време за дубокоумне изјаве и мисли којима се оцењује одлазећа и предвиђа шта ће нас све дочекати у долазећој години. Време кад новинари могу да предахну, јер нема особе која неће дати одговор, чак и кад их нико не пита. Једна од занимљивијих изјава се појавила у штампаним медијима. Извесна госпођа је изјавила да се „осећа као да седи у ферарију са упаљеним мотором али још није кренула“. Откуд госпођа, јесте да је блајхана, у ферарију? Да ли га је некад имала или га поседује однедавно? Ако већ седи у њему, што стоји у месту и са упаљеним мотором? Зна ли она колико су штетни издувни гасови? У Шведској би платила огромну казну. Да ли је госпођи познато колико троши ферари и кад стоји у месту? Кад нам се стално саопштава да морамо штедети, одакле право госпођи да машта о седењу у ферарију? Да не очекује ферари као услугу за кооперативност или као провизију? Ферари се иначе не покреће на курблу, већ притиском на дугме и мотор одмах постиже оптималан број обртаја. Није потребно са упаљеним мотором и стајати у месту. Госпођо, опрезно са фераријем и са изјавама у децембру месецу.

Мерон, председник хашког злочиначког удружења,  изјави да „не зна кад ће се донети пресуда Војиславу Шешељу“. Шешељ ће изгледа бити једини заточеник на свету –  концентрациони логор смрти „Гвантанамо“ не рачунам – који ће седети у ћелији више  деценија без пресуде. Стиди ли се неко због бесрамног понашања делитеља „правде“? Чему студије права, адвокати, судије, правосуђе, ако се међународни суд овако понаша? Архиепископ охридски Јован ће и овог Светог Николу дочекати у тамници. Молимо се за заточене Србе.

[/restrictedarea]