Државно ругање држави

Пише Маријана Милосављевић

Док нас странци притискају да не мрцваримо њихове инвеститоре, наши покушавају да искористе гужву и практично поклоне још једини ресурс који није био продат у приватизацији – грађевинско земљиште

Велимир Илић, министар грађевине, сијао је од среће отварајући, 4. децембра, у Центру „Сава“, Централну јавну расправу о Нацрту закона о уређењу простора и изградњи. Међу најугледнијим званицама нашли су се немачки амбасадор Хајнц Вилхелм и једна од директорки УСАИД Сузан Кутор. Колико су странци битни, могли смо да закључимо слушајући недавно шефа Канцеларије Светске банке у Србији Тонија Верхејна, који је условио одобравање кредита спаса усвајањем фискалне стратегије као и закона о стечају, приватизацији и – планирању и изградњи.
Директор Светске банке за Србију је рекао и да је за следећу годину у плану одобравање нових 250 милиона долара за буџетску подршку, као и 50 милиона долара намењених Републичком геодетском заводу, односно уређењу катастра у Србији који је заиста у хаосу.
Ипак, скоро да нема стручног удружења и привредника који нису имали замерке на понуђено законско решење Министарства грађевине. По њима, предлог закона подстиче сиву економију, утају ПДВ пореза, фаворизује стране компаније, помаже тајкунима, дискриминише мала и средња грађевинска предузећа и не нуди нове послове грађевинској оперативи.
Представници Министарства су пак оптимисти у тврдњи да будуће законско уређење предвиђа издавање грађевинске дозволе на једном шалтеру, за породичне објекте у року од осам дана, док ће се за веће стамбене и индустријске објекте чекати до 25 дана.

КОНВЕРЗИЈА Тешко је не приметити колико у последње време политичари инсистирају на речи конверзија. Конверзија значи промену а они конкретно обећавају промену права коришћења у право својине. Мисли се наравно на земљу, односно грађевинско земљиште. То је оно што наше власти покушавају да обезбеде моћницима који су их финансирали а ови им поклањали предузећа и допуштали да пишу законе. И док нас странци притискају да не мрцваримо њихове инвеститоре, наши покушавају да искористе гужву и практично поклоне још једини ресурс који није био продат у приватизацији – грађевинско земљиште. Да поново оде у руке онима који су фирме купили не да би развијали делатност, јер никада ништа нису ни прозводили, него су земљиште видели као некретнину која ће рентирањем увећати њихово богатство. А да ли је логично да неко добије бесплатно земљиште само зато што је на њему купио неко предузеће које је мало, или нимало платио?
Сумњичавост према овој идеји већ почетком пролећа демонстрирао је Уставни суд Србије. Донео је привремену меру о забрани примене одредаба о конверзији земљишта из Закона о планирању и изградњи. Мера забране важила је до доношења коначне одлуке о уставности одредаба о конверзији земљишта због, како је саопштио Уставни суд, „неотклоњивих штетних последица које би могле да настану по друштво у целини“.
Како делимо вредности западног света – инвеститоре ништа не сме да насекира – није ни чудо што је за многе остала тајна да је Уставни суд донео одлуку 7. новембра да је стицање власништва над грађевинским земљиштем без плаћања пуне тржишне цене – неуставно.
Међутим, Велимир Илић је незаустављив па 6. децембра, гостујући на РТС- у, каже: „Ми смо предложили да конверзија буде бесплатна. Било је разних предлога, Министарство привреде је, на пример, тражило да се конверзија плаћа 80 одсто од тржишне вредности… Мислим да ће конверзија бити знатно нижа од 80 одсто, можда максимално 20 одсто, то је и био предлог који су многи подржали“, прецизирао је Илић и потврдио да постоји око 3.000 захтева за конверзију.
„Закон о легализацији објеката је корупционашки и смишљен да заштити моћнике који су илегално, сумњивим капиталом, саградили палате, а министар Велимир Илић би као пропагатор овог акта у свакој уређеној држави био ухапшен“, понавља за „Печат“ Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина. „Ово је класично увођење анархије, закон који аминује безакоње. Грађане који су легализовали објекте и за то дебело платили држава прави будалама. Они који нису хтели да плате, а такви углавном имају велики новац, опет ће профитирати.“
У овом школском примеру ругања држави Чајетина ће изгубити милионе евра. На Златибору је од 3.000 зграда саграђених без дозвола – 2.000 легализовано.

[restrictedarea]

НА ЗЛАТИБОРУ НЕШТО НОВО Стаматовић је први пут хапшење министра захтевао последњег дана септембра у листу „Блиц“. Реаговало је Министарство јер је наслов заиста био неуобичајен за наше прилике, гласио је „Ухапсите Вељу Илића“. У саопштењу се наводи да је први човек Општине Чајетина Милан Стаматовић изнео неистините наводе и инсинуације у вези са радом министра Велимира Илића. Зато му се ваљда и припретило. Министарство, како се наводи, изражава забринутост због масовне бесправне градње на територији Општине Чајетина. У складу са својим надлежностима извршиће инспекцијски надзор над радом Грађевинске инспекције Општине Чајетина која је дозволила да се изгради толики број објеката.
Шта је, дакле, ново на Златибору?
Челници Општине Чајетина позвали су надлежне државне органе да испитају умешаност Велимира Илића у малверзације са нелегално изграђеним објектима на Златибору, а понудили су и доказ за који сматрају да инкриминише актуелног министра грађевине.
Народни посланик ПУПС Слободан Јеремић, власник је нелегалног угоститељског објекта „Кедар“ у елитној зони планине, због чега је Општина недавно поништила употребну дозволу за ову грађевину, али је из Министарства грађевине стигао одговор општинарима: решење Општине о поништавању употребне дозволе је стављено ван снаге, и то одлуком коју је потписао Илић.
У образложењу своје одлуке, Илић пише да бесправна градња није кривично дело, откривајући тако суштину новог Закона о легализацији.
Општинари тврде да је Слободан Јеремић, народни посланик ПУПС и члан скупштинског Одбора за просторно планирање, власник два нелегална објекта у елитном делу Златибора. На парцели од 36 ари објекат „Кедар“, некада власништво Грађевинског предузећа „Златибор“, Јеремић је купио од суда у извршном поступку. „Кедар“ се нашао „на добошу“ да би била намирена потраживања радника поменутог пропалог предузећа.
Међутим, поступак куповине био је намештен, тврди Стаматовић: „ Процењена вредност имовине била је 10.000.000,00 динара (36 ари земље и објекат од 320 м2) а имовина је купљена за 7.300.000,00 динара од стране Слободана Јеремића и његовог партнера Мирољуба Радојевића из Краљева, по пола. Цена је умањена зато што се на прву продају нико није јавио. Разлог томе је што поступак оглашавања продаје није био транспарентан.“
У истом периоду цена квадратног метра привременог објекта на Златибору, без парцеле, била је 5000 евра. Други судија водио је поступак продаје државне имовине и уз транспарентно оглашавање и јасно заступање државних интереса постигао је највишу цену, до данашњег дана.

ШТЕТА ДРЖАВИ, КОРИСТ… И данас, у непосредној близини овог објекта, цена једног ара земље достиже 25.000 евра, а квадрат објекта око 2500 евра.
Лако се може закључити која је штета нанета држави, а корист народном посланику Слободану Јеремићу.
То није било довољно, па су током реконструкције објекта заузели четири ара општинске парцеле и изградили нове квадрате. Касније је Јеремић исплатио свог партнера са 100.000 евра – за половину објекта (подсећања ради, цео објекат купљен је за 70.000 евра). У исто време, Јеремић купује апартман у насељу Краљеви конаци на име сина Владимира Јеремића и објекат на језеру у центру Златибора, на име таста Крстивоја Богдановића, као и акције у апартманском насељу Краљеви конаци.
Користећи свој утицај као општински јавни правобранилац (ОЈП) син Слободана Јеремића, Јанићије Јеремић, приликом јавног увида у Служби за катастар Чајетина, за ову конкретну парцелу објекта ,,Кедар“, уместо да штити јавни интерес, штитио је интересе свог оца и брата (Ратка Јеремића, директора „Златибор туриста“) а на штету Општине и трећег сувласника – фирме ,,Златибор стандард“. „Овог сувласника трећег дела имовине својим везама у Служби за катастар избрисали су из удела на парцели“, тврди Стаматовић. Наш саговорник сматра да је за своја ,,дела“ награђен функцијом секретара у Министарству рада и социјалне политике.
Кроз ревизију предмета, надлежни у Општини Чајетина дошли су до закључка да су народни посланик и његов син злоупотребили службени положај и правним махинацијама укњижили се на парцели где им је пословни објекат ,,Кедар“ као корисници у Служби за катастар непокретности Чајетина, а по употребној дозволи издатој на основу пројекта изведеног стања, где није приказано приземље.
Наиме, објекат је остао на општинској парцели коју су на овај начин присвојили без плаћања одговарајуће накнаде за земљу али и за комунално опремање. На овај начин Општина је оштећена за око 100.000 евра – износ за који је Јеремић исплатио свог партнера.
Општина је из тог разлога поништила незаконито издато решење о употребној дозволи, кроз поступак ревизије предмета.
Али, Јеремићи су се жалили Министарству. На основу жалбе, Министарство грађевине општинско решење је поништило и наложило да се поступак понови.
„Општина је и након поновљеног поступка, остала при свом ставу, да би министар Велимир Илић по праву надзора поново омогућио Слободану Јеремићу да бесправно присвоји 100.000 евра народних пара, не плаћајући ништа“, категоричан је председник Општине. Зато ће пред Тужилаштвом у Ужицу покренути поступак, заједно са оштећеним сувласником ове имовине који је волшебно избрисан са списка сувласника.

ЗЛОУПОТРЕБЕ Још један објекат води се на супругу Слободана Јеремића и налази се на обали језера у центру Златибора, који је такође стечен на ,,чудан“ начин – суинвестирањем браће Јеремић, Ратка и Слободана, кроз фирму у којој Слободанов брат Ратко врши функцију директора. И овај објекат изграђен је без грађевинске дозволе и делом на општинској парцели. Својим утицајима у Катастру, приликом јавног излагања парцела ,,Златибор туриста“, са једне стране појавио се ОЈП Јанићије Јеремић, а са друге његов стриц Ратко. Тада обојица потписују сагласност да се општинска парцела која је заузета објектом без правног основа књижи на „Златибор турист“. А правобранилац поново заступа интересе своје породице, а не Општине. И опет, на наведени начин, преко 100.000 евра задржава за породицу, на штету државе и Општине Чајетина.
Јанићије Јеремић, као ОЈП у Чајетини, смењен је из поменутог разлога и против њега покренут је поступак због злоупотребе службеног положаја.
Браћа Јеремић упорно тврде да Слободан и његова породица немају никакве везе са ,,Златибор туристом“, али чињенице говоре супротно. Уговор који је сачињен 07. 10. 1999. између Друштвеног предузећа за производњу, инжењеринг и услуге ,,Привредник Ужице“ (кога заступа директор Славица Вукосављевић) и Предузећа за инвестициони инжењеринг ,,Бор инвест д.о.о. Суботица“ (кога заступа директор Слободан Јеремић) односи се на улагање капитала ова два предузећа ради изградње ресторана „Језеро“ и пословно-рекреативног центра ,,Мост Краљеви конаци-Златибор“. После две године (27. 10. 2001.) иста предузећа закључују уговор са ,,Златибор туристом“ о улагању капитала ради учешћа у изградњи ових објеката.
Члан 4 овог уговора каже да су уговорне стране сагласне да ,,Златибор турист“ и ,,Бор Инвест“ имају интереса да наставе и окончају реализацију првог уговора, што ,,Бор Инвест’’ потврђује потписивањем новог уговора, односно Ратко Јеремић (директор ,,Златибор туриста“) сагласан је да са братом Слободаном Јеремићем (дирекор ,,Бор Инвеста“) настави изградњу апартмана на државној имовини. Из документације недвосмислено се може видети да је син Слободана Јеремића, Владимир поседовао апартман у насељу Краљеви конаци, који је највероватније касније продат. Исто тако, недвосмислено је власништво над локалом на језеру који се данас води на супругу Слободана Јеремића, Зорицу Јеремић, који је првобитно био у власништву Зоричиног оца Крстивоја Богдановића.
Да подсетимо, приватизације ,,Златибор туриста“ и објекта ГП ,,Златибор“ (данашњи ,,Кедар“) нису биле предмет истраге међу 24 највеће злоупотребе у поступцима приватизације. Управа криминалистичке полиције тек се укључила у преиспитивање случаја на иницијативу Општине Чајетина. Припадници Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије летос су започели истрагу да би се утврдило по ком је основу предузеће „Златибор турист“ укњижено као корисник највреднијег земљишта на овој планини.
„ Испитујемо ко је омогућио супрузи Миломира Јоксимовића, који је познатији као Миша Омега, да купи 44 одсто „Златибор туриста“, за мање од милион евра, када вреди неколико десетина пута више. Покушаћемо да откријемо ко му је омогућио такву цену и какви су били услови приватизације 2008. Испитујемо и његове везе са Сретеном Јоцићем, званим Јоца Амстердам и огранцима црногорске мафије у Србији“, потврђују у МУП-у. Спекулише се да је Миша Омега (некада члан ГО Демократске странке и њен велики финансијер) приватизацијом фирме ПТТ Угоститељства, која је одрађена на име Јоксимовићевог сина, дошао у посед и хотела „Зеленкада“, ресторана „Рујно“ и „Сердаревог конака“ на Златибору, али и хотела „Сребрнац“ на Копаонику и објекта ПТТ-а на Космају…

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Bilo sta da radite, dok trpite ovu vlast, bice vam svaki dan gore. Na kraju, jer drugosta nemaju za prodati, bicete najamnici na vlastitoj teritoriji. Dakle, najbolje, odmah da se selimo, kako su nam hrvati sa prijateljima usa, detuschland i td. vec 95 isplanirali, a mi ludjaci mislili, tu cemo mi ostati, kao na svome. Taman posla, sve ce ovi nikogovici, postavljeni na vlast naravno od zapadnih “prijatelja”, prodati za dzeparac. Veruju da ce ih masonska udruzenja, gde su svi ukljuceni, spasti. Videcemo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *