Почетна / Други пишу / Бранко Жујовић: Зашто Београд прећуткује да сиромаштво прети четвртини ЕУ?

Бранко Жујовић: Зашто Београд прећуткује да сиромаштво прети четвртини ЕУ?

Према Евростату, крај с крајем (дословно) једва саставља десет посто Европљана, а још десет одсто популације живи у домаћинствима у којима су одрасли незапослени или минимално користе радни потенцијал

Вест протеклих дана није питање почетка преговора Србије са ЕУ, нити ставови Немачке и Велике Британије о том питању. Нису то били ни протести у Кијеву, ни предстојећи избори у Српској напредној странци, ни Станијини рани радови објављени на некој од друштвених мрежа.

Вест недеље емитовао је електронски билтен ЕУ у Србији „Евроактив“, позивајући се на званичне податке Евростата, генералног директората Европске комисије за статистику, са седиштем у Луксембургу. Адреса којој вреди веровати, али у оваквим случајевима потпуно „неинтересантна“ српским медијима.

Укратко, подаци Евростата говоре да је ризиком сиромаштва 2012. године било захваћено 124,5 милиона људи у ЕУ, односно безмало четвртина њене популације. У Бугарској сиромаштво, односно „социјална искљученост“ како се то у Бриселу уобичајава рећи, прети половини становништва, а у Холандији и Чешкој сваком седмом грађанину.

У изузетно лошој материјалној ситуацији током 2012. живело је десет одсто популације ЕУ. У тој групи су људи који не могу да задовоље најмање четири од девет показатеља изузетно слабог материјалног стања, у које се убрајају они који не могу да плаћају рачуне, оду седам дана на одмор, загреју станове, немају телевизор, не једу месо или адекватне протеине.

Удео таквих грађана ЕУ креће се од само проценат у Луксембургу и Шведској, преко 2 одсто у Холандији, 3 у Данској и Финској и 4 у Аустрији, до 44 одсто у Бугарској, 30 у Румунији и 26 посто у Летонији и Мађарској.

Списак земаља са потенцијално најугроженијим становништвом даље изгледа овако: у Румунији је социјално угрожено 42 одсто људи, у Летонији 37, Грчкој 35, у Холандији и Чешкој по 15, Финској 17, Шведској и Луксембургу 18 посто људи.

Подаци Евростата показују и да десет посто становника ЕУ једва саставља крај с крајем, чему траба додати још десет посто становништва које живи у домаћинствима у којима су, како је објављено, одрасли незапослени или користе минималан део радног потенцијала.

Хрватска има највећи удео људи који живе у домаћинствима у којима одрасли не раде колико могу (16%) а следе Шпанија, Грчка и Белгија са 14% док су на другом крају Луксембург и Кипар (6%). Гледано према сва три елемента која доприносе ризику од сиромаштва, како наводи Евроактив, 17 одсто популације ЕУ живи у домаћинствима чији су приходи испод границе сиромаштва, а која износи 60 посто националног просека.

Подаци Евростата показали су и да сваки десети становник ЕУ старости до 59 година живи у домаћинствима у којима одрасли (18 до 59 година, искључујући студенте) користе мање од 20% радног потенцијала.

Европска статистичка служба наводи да је стопа ризика од сиромаштва релативна и да се границе сиромаштва разликују од чланице до чланице, као и да су те границе у бројним земљама ЕУ спуштене последњих година због економске кризе, додајући да је смањење броја људи којима прети сиромаштво или социјална искљученост у ЕУ један од кључних циљева стратегије Европа 2020.

Једини пристојан прилог на ову, посматрано из српске визуре трагикомичну тему објавила је пре три дана телевизијска станица „Раша тудеј“, констатујући да италијанска економија пролази кроз најдужу рецесију после Другог светског рата, са преко 12 одсто незапослених и са око 40 одсто младих који немају посао, а званичних података о бескућницима нема. Када се сви ови подаци прочитају, остаје једно једино питање: где то Србија тражи уточиште и наравно зашто?

Глас Русије

Један коментар

  1. Baš zato se u Srbiji ćuti, klasni rat besni, levica ne postoji. Najbogatiji otimaju i ono malo što ne poseduju, a EU im je najveći saveznik i učitelj.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *