Биста до бисте за фашисте и балисте

Пише Зоран Влашковић 

Власти “Косове” годинама уназад отворено величају осведочене злочинце из Другог светског рата, постављањем застрашујућих споменика, а „међународна заједница“ све то посматра са прећутним одобравањем

Куда тежи албанско друштво на Косову и Метохији, које је једнострано прогласило независност, на простору који је званично под протекторатом УН–а, тешко је одговорити. Највише што Приштина у књигама из корена бестидно мења и пише „нову историју“, која у потпуности одудара од званичних научних и историјских докумената и чињеница, а истовремено велича и слави своје сународнике који су били у редовима хитлеровске војске.

Најсрамнији шамар познатој историји на Косову и Метохији је што је Приштина све вође Албанаца, који су током Другог светског рата били у редовима фашиста, у последњих четири-пет година наградила споменицима. О томе сведоче фотографије са униформама и оружјем Албанаца из немачких фабрика са којима су балисти са Косова били укључени у немачке јединице током Другог светског рата. Данас се званичници Приштине, Хашим Тачи, Бајрам Реџепи, Едита Тахири, Атифете Јахјага… као и политичари из Албаније, редовно сликају поред споменика озлоглашених албанских балиста, фашиста Шабана Палуже, Мехмеда Градице, Џафера Деве, Адема Воце, Азиз Жиливоде… подигнутих широм Космета.

Званична историја говори да су албански фашисти, под вођством Шабана Палуже, обезбеђивали повлачење немачких нацистичких јединица из Грчке крајем 1944. године преко Косова, под командом генерала Александра фон Лера, који је осуђен после завршетка Другог светског рата на смртну казну, а до тада су били, као и касније, кад је Косово ослобођено новембра 1944. године, против Титових партизана.

Због балисте Шабана Палуже и његових следбеника, а било их је 20.000, на Космету је Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије увео војну управу 8. фебруара 1945. године, три месеца након што су Косово и Метохија ослобођени. Због албанских фашиста, балиста, који су се крили по шумама Космета до краја 1948. године, погинуло је 700 партизана док је 1.300 њих рањено.

У борбама против балиста Шабана Палуже било је ангажовано чак 39.000 бораца НОВЈ, сврстаних у 15 бригада. Дана 21. фебруара 1945. године у селу Трстеник, СО Србица, у Дреници, Шабан Палужа и његов први помоћник, Мехмед Градица опкољени су у једној кући и после жестоке борбе су убијени. У том обрачуну погинуло је и 15 бораца НОВЈ, док је 21 рањен. Борба против одбеглих балиста трајала је до 10. октобра 1951. године, када је ликвидирана група Хасана Рибника, последња преостала на Косову и Метохији.

Последњи ликвидирани балиста био је хоџа Мула Идриз, који је организовао напад на Гњилане почетком 1945. године. Он је у лето 1952. године ухапшен у Грчкој, а онда изручен Југославији, где је осуђен на смрт.

Данас се, међутим, на споменицима Албанаца, који су били у редовима фашиста, налазе и њихове фотографије са немачким униформама. У центру Обилића Албанци су 1999. године уклонили споменик Милошу Обилићу, кога је Кфор склонио у порту манастира Грачаница. На месту где је био споменик највећем јунаку Косовског боја, Албанци су 2009. године подигли споменик сународнику Азизу Жиливоди, који је такође био у редовима фашиста. На споменику Мехмеду Градици, блиском сараднику Шабана Палуже, налази се слика овог балисте са капом немачких фолксдојчера.

О споменицима албанским балистима у „демократском“ Косову ћути и свет. Ћуте у Приштини новопридошли амбасадори, конзули, шефови канцеларија из демократских земаља. Ћуте и УНМИК, ЕУЛЕКС, ЕУ, ОЕБС, ћуте бројне невладине организације, Међународни црвени крст… Жалосно је да помирљиво посматра и ништа не предузима Кфор, у чијем су саставу војници из Америке, Велике Британије, Француске и других држава које се често хвале да су у Другом светском рату ратовале против Хитлерове Немачке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *