Запажања наших америчких пријатеља

Пише Мара Kнежевић-Керн

На основу све агресивнијег иступања чланова Стручног савета за биолошку сигурност, закључујемо да овај „експертски“ тим намерава да убрзаним поступком донесе одлуку о неопходности промене Закона о забрани ГМО. Судећи према документима објављеним у Викиликсу, разлога за журбу има напретек: након анализе ових докумената можемо да закључимо да су средства из америчких фондова намењена подршци кампање за ГМО усмерена ка научној заједници, уз конкретно навођење адресе на којој се налазе проГМО активисти, а то су „министарство пољопривреде и Национални Савет за биолошку сигурност“, за које се тврди да „тесно срађују са УСДА на убрзавању процеса за доношење одлуке о ГМО“. Следи детаљни опис стратегије и навођење циљаних група које би требало обрадити и едуковати „ради повећања свести о вредности ГМ хране и стварања повољнијег амбијента за про-биотех политику“. У трошковнику за један (наведени) период едукације, налазе се ставке: транспорт, смештај, закуп просторија – ( 2000 долара); закуп соба 1500 долара; трошкови за локалне говорнике (двојица) 1000 долара; локални транспорт 1600 долара; трошкови комуникације 3000 долара; трошкови за рекламни материјал 960 долара; трошкови превођења на српски 3000 долара; превод титла за (пропагандни) документарни филм 6000 долара – укупно 19.060 долара.
Амбасада наглашава да је крајњи циљ „стварање партнерских односа у заједничком интересу ради заједничке борбе против анти-ГМО позиција у годинама које долазе“. Подаци о количини новца пребаченог у руке одабраних експертских група и политичара у циљу „едуковања потрошача, медија, пољопривредника и креатора политике о предностима биотехнологије у пољопривреди“, представљају разлог за распуштање овог експертског кружока, али ако и даље намеравају да задрже полуге власти, можда бисмо могли да поставимо питање њиховог легитимитета, с обзиром да им је – судећи према Решењу о формирању Стручног савета – истекао мандат. Ово је могуће закључити на основу Решења од 24. септембра 2009. год. о формирању Стручног савета (18 научних радника) овлашћених да у периоду од 4 године брину о биолошкој сигурности. Уколико не постоји неки допунски акт о продужењу мандата, питање за министра гласи: да ли је мандат овог саветодавног тела истекао?
У међувремену смо имали увид и у документа од 17. октобра 2012. у којем УСДА Форин агрикaлчерал сервис износи анализу стања у Србији, критикујући одговорне што још увек није дошло до измене важећег Закона о генетички модификованим организмима (ГМО) „упркос оштрој реакцији САД и ЕУ и осталих чланица ВТО“. Из даљег текста се види да је промена Закона само први корак на путу без повратка: „Овај закон ће представљати основни оквир за биотехнологију у Србији, што значи да ће држава у потпуности хармонизовати прописе са политиком ЕУ и дозволити увоз и узгајање биотех-усева и производа…Чим дође до промене закона, уследиће осам пратећих закона, који ће бити усвојени одмах по усвајању измењеног Закона“. Ламентирајући над строгим и „неправедним“ законом аутори документа изражавају жаљење што су „локални сточари у последње три године морали да купују само локално произведену сточну храну (генетски немодификована соја) по вишим ценама него што су у земљама ЕУ“, уз обећање да ће неправда бити исправљена чим им држава омогући да купују јефтину увозну ГМ соју. Наши амерички пријатељи су дали прецизне податке о површинама под сојом и укупној годишњој производњи и потрошњи соје, закључивши (са жаљењем?) да „Србија у потпуности задовољава своје потребе“.