Почетна / Репортаже / Видимо се 4. новембра

Видимо се 4. новембра

Пише Миодраг Зарковић

На северном Космету ће на недељне изборе изаћи минималан број гласача, вероватно ни десет одсто, што значи да из избора произашле „власти“ неће имати ни легитимитет ни легалитет

Док је пре неколико седмица север Косова и Метохије заиста раздирала скоро па опипљива напетост, овдашња гласила сложно су прећуткивала то стање. Последњих дана, међутим, београдски медији наједном су стали да појачано извештавају о наводном узнемирењу које је захватило становништво четири непокорне општине; то неминовно значи да је у збиљи све супротно, односно да сада, када су се медијски послушници досетили да се баве севером Космета, тамо више нема напетости.

„Верујте, овде је сада сасвим опуштена атмосфера, нема више ни трага оне доскорашње затегнутости“, каже Дејан А, 33-годишњи угоститељ из Косовске Митровице. „Људи су били узнемирени када су ови што ће да учествују на изборима почели да подносе своје листе. У једном тренутку је изгледало као да те листе пљуште са свих страна, као да је много људи спремно да учествује на изборима. Људи су зато били неповерљиви једни према другима, јер је у себи свако на свакога сумњао да ће ипак да гласа. Зато се и тема избора била избегавала. Али, то није могло дуго да траје. То је био само лажни утисак. Чим су људи поново почели да међусобно причају о политици, схватили смо да смо у ствари сви против избора. И свима је лакнуло. Још и ово лепо време нас послужило, па су улице и баште пуне. Ни трага оној напетости однедавно.“

Кад једноме сване, неком другом обавезно смркне. Тако је и овог пута. Док је осталим Митровчанима свитало, живци су почели да кључају Крстимиру Пантићу, кандидату за градоначелника на локалним изборима које је Атифете Јахјага заказала за трећи новембар. Суочен са све извеснијим сазнањем да ће и он и избори у недељу добити тек бедну подршку, Пантић је изгледа решио да прибегне огољеном насиљу.

 

И ДЕЛИЈЕ И ГРОБАРИ Од како је, као челни човек Српске напредне странке за Косовску Митровицу, постао један од главних политичких играча на северу Косова и Метохије, Пантић се углавном појављује у пратњи телохранитеља. Шта је првенствена сврха тог „обезбеђења“, локалном активисти Демократске странке Србије, Бранку Мркићу постало је јасно тек пре неко вече, тачније, у ноћи између понедељка и уторка, када је њега и пријатеља насред улице напао управо Пантић.

Пре описа самог инцидента, најпре би ваљало појаснити дешавања од раније истог дана, која су и узроковала Пантићеву раздраженост. У понедељак ујутру, наиме, Митровица је осванула сва окићена Пантићевим рекламним материјалом: плакати и транспаренти са његовим ликом осванули су преко ноћи у незапамћеном мноштву, а поред пуке бројности пажњу је неминовно привлачила и необична каквоћа сваког појединачног примерка. Транспаренти су, наиме, били пластифицирани и развучени изнад улица металним сајлама, такорећи и ураган би издржали. Митровчани су се у чуду згледали, питајући се колико ли је коштала и израда таквог материјала, али и преконоћно и неприметно постављање по целом граду.

Убрзо је Пантићу стигао и својеврстан одговор средине којом би он да руководи. Чувши за  нове „украсе“ којима је начичкана Митровица, из оближњег Звечана запутила се скупина од пар стотина младића, махом делија (навијача Црвене звезде) и пристигла у Митровицу да поскида дотични материјал. Занимљиво је да су се делијама из Звечана, старог упоришта навијача Црвене звезде, сместа и здушно придружили присутни младићи из Митровице, која је позната као претежно гробарски град, пошто су партизановци ту нешто бројнији. Противљење предстојећим изборима је, дакле, ујединило делије и гробаре са севера Космета. Елем, за тили час су поцепани Пантићеви плакати и скинути транспаренти, чак и они окачени најчвршћим сајлама, које су понегде морали да скидају и моткама, колико су високо били.

 

[restrictedarea]

ВИДИ, ПИШТОЉ! То је све, вероватно, довело до тога да је више сати касније видно бесни Пантић физички насрнуо на поменутог Мркића.

„Било је око два сата ујутру, стајао сам са пријатељем Иваном, који је такође у ДСС-у, на улици и лепио плакат којим позивамо на митинг и на концерт (митинг одржан у среду, а концерт у четвртак – прим. М.З.) када је одједном неки човек, устајући из баште оближњег кафића, почео да виче на нас“, каже Мркић. „Одмах смо видели да је био мртав пијан, као и његов другар који је заједно са њим кренуо на нас. Док смо ми обраћали пажњу на њих, из мрака је искочио и Крстимир Пантић, у пратњи нека два кратко ошишана грмаља који су му ваљда телохранитељи. Ми га нисмо били приметили у првом тренутку, али је очигледно био у друштву са ова два пијанца, јер нам је пришао заједно са њима. Почео је да виче на нас и да нас псује. Онда је у једном тренутку шчепао Ивана за врат. Ја сам онда њега ухватио за руку, покушавајући да ослободим Ивана, али онда је неко од оне двојице телохранитеља мене отпозади зграбио за рамена, окренуо ме и упадљиво ставио руку на пиштољ који је носио за појасом.“

„То комешање је кратко трајало, можда секунду или две, и срећом није било никаквих последица јер смо Иван и ја сачували присебност, али било је врло непријатно. Мркли мрак, нигде живе душе, а нападају нас петорица мушкараца, од којих су најмање двојица наоружани! Да нас двојица нисмо остали хладнокрвни, ко зна шта би било. Пантића је, чини ми се,  највише и испровоцирало, што смо ми остали тако смирени. Он је ваљда хтео да нас уплаши, шта ли већ, али му ни то није пошло за руком. Све то, ако ћемо искрено, само показује колико далеко је он, као најистуренији представник званичног Београда овде, отишао у својој осионости, иако нема никакво упориште у самом граду и у остатку севера. Чак и ови телохранитељи његови нису одавде, па ни она два пијанца. Ниједног нисмо препознали, а и по нагласку је било јасно да су дошли из севернијих крајева“, у даху завршава Бранко Мркић.

 

ОПЕТ „РЕАЛНОСТ“ Очигледно да и београдски властодршци увиђају неодрживост „легитимитета“ гласања на које су пристали Бриселским споразумом, због чега се назире наредна намера: да се на самом северу Косова и Метохије легитимитет оспорава свима, а нарочито онима који заговарају бојкот Јајхагиних избора. Тако је Момир Стојановић, народни посланик СНС-а и председник у мају образованог Анкетног одбора Народне скупштине за утврђивање чињеница о трошењу буџетских средстава на Косову и Метохији од 2000. до 2012. године, у уторак изнео низ отровних оптужби на рачун Марка Јакшића, народног посланика ДСС-а и митровачког лекара.

Уместо да прича о сазнањима до којих је његов анкетни одбор дошао, Стојановић се, гостујући у „Кажипрсту“ на Б92, обрушио на Јакшића, за кога је рекао да су „сазрели услови“ да га „замене неки нови људи, који схватају реалност, садашњу реалност, на Косову и Метохији“. Такође је стрпао Јакшића у исти кош са Вељком Одаловићем и Звонком Стевићем, кадровима Социјалистичке партије Србије, што је доказ темељног кривљења чињеничног стања (Јакшић је један од предводника оних снага које се залажу за бојкот избора, док су Одаловић и Стевић управо у служби изласка што већег броја Срба на недељно гласање).Успео је да свој тројици замери на томе да косметску политику воде одакле је то лако, „из Београда“ – што је у строгој супротности са такође познатом чињеницом да Јакшић и живи и ради у северном делу Косовске Митровице.

Стојановић се обрушио и на незапослене прогнанике са Косова и Метохије, који су расељени по остатку Србије. Њих би „санкционисао“, рекао је, због тога што су на буџету Републике Србије, а не одазивају се позиву на гласање:

„Ако ти људи сваког месеца из буџета Републике Србије, не радећи, примају неку социјалу од осам и по хиљада динара, а у тако малом броју се, по свим градовима уже Србије, одазову позиву локалних органа да се пријаве на гласачке листе, онда бих ја поставио питање: или ће ти људи гласати на предстојећим изборима, или не могу да очекују помоћ државе. Држава подразумева не само права већ грађани морају имати и обавезе према тој држави. Ако данас неко није у стању да један дан, трећега новембра, изађе, потроши тај дан и оде на Косово и Метохију и гласа за српске националне интересе, онда он не заслужује да прима те новчане принадлежности“, изрекао је Стојановић у дотичној емисији, а да малтене није ни трепнуо.

 

МАСОВНО НЕУЧЕШЋЕ Речи Момира Стојановића – који, да се разумемо, искључиво председава Анкетним одбором и, срећом, још увек нема никакве надлежности у погледу тих „санкција“ које заговара – снажан су наговештај притиска којем је становништво са севера Косова и Метохије, као и оно из српских енклава јужно од Ибра, било изложено протеклих месеци.

Највероватније да притисак неће уродити плодом, барем у четири северне општине где се очекује једноцифрена излазност. Чак ни нереално оптимистичне анкете не предвиђају више од петнаестак одсто бирача који ће у недељу изаћи на гласање. Колико је тај број скандалозно мали, може да послужи поређење са најмањом излазношћу на изборима за Европски парламент, забележеном на гласању из 2004. године, када је само 17 одсто уписаних Словака са бирачким правом заиста и гласало, што је било пропраћено озбиљним расправама о самој сврси таквих избора.

Легитимитета, дакле, неће бити ни у траговима. Да ли недељно гласање поседује бар икакав легалитет? Последњи испад председника Уставног суда Србије наговештава да нема легалитет: Драгиша Слијепчевић се обрушио на ДСС, оптужујући их да врше притисак на УСС тиме што захтевају да се УСС изјасни о уставности договора Београда и Приштине (из којих и проистичу недељни избори) али не види ништа спорно у томе што је извршна власт затражила од УСС-а да одложи доношење одлуке док не прођу локални избори у окупираној покрајини. Толика недоследност Драгише Слијепчевића јасно указује на врло упитан легалитет избора на које се Србији одано становништво из четири северне општине месецима уназад приморава.

Све извеснијим масовним неучешћем, становништво ће тако предстојеће недеље, 3. новембра, однети нимало неважну победу у име српске државности. Оно што ће уследити већ од понедељка 4. новембра, биће, ипак, већи изазов од самог гласања. Тада ће нова „власт“, добијена на „изборима“ без легалитета и без легитимитета, покушати да одиста и преузме управљање непокорним општинама. Ако је понашање Пантића и Стојановића икакав наговештај, ти покушаји ће вероватно бити и насилни.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Све је виђено од Бљеска и Олује и рушења цркава и манастира 2004
    год, па онда на блокадама где је Пантић био присутан требао је
    такав свим властима па макар то био и 4 новембра рано на сабајле
    Гос, Зарковићу у Тачијевој Косова Републик.Срби више неће имати:
    Пети Август, Пети Октобар имаће свечани Новембар када држава
    Србија нема никакве власти у на Космету.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *