Почетна / Друштво / Весићевска управа

Весићевска управа

Пише Никола Врзић

Хоће ли Београд до ванредних градских избора водити привремена управа састављена од бивших и садашњих функционера ДС-а, СПО-а, ЛДП-а и СПС-а, постављених вољом СНС-а?

Стварност је превазишла њуз.нет. Како су јавиле „Вечерње новости“, петочлану привремену управу Београда, за којом се створила потреба после смене Драгана Ђиласа, чиниће Синиша Мали, Горан Весић и Милан Божић по предлогу СНС-а, Никола Никодијевић из СПС-а, и ЛДП-ов функционер Александар Крстић. Први потпредседник владе и председник СНС-а Александар Вучић, гостујући у уторак увече у „Утиску недеље“, ову је информацију само делимично оповргао, рекавши да је, што се поменуте тројице са квоте СНС-а тиче, „могуће да ће неко од њих бити, али сва тројица на такав начин неће“; истовремено, међутим, није оповргао ону још теже схватљиву најаву, да ће се у привременој градској управи наћи и представник ЛДП-а.

 

КАМЕЛЕОНИ Синиша Мали био је саветник Александра Влаховића у време највећег дивљања приватизације која је опустошила Србију. Па је био саветник Бориса Тадића. Сада је саветник Александра Вучића.

О Горану Весићу, кога Вучић описује као свог „доброг познаника“ о чијем именовању у градску управу „размишљамо“, тек не треба трошити превише речи. Препознатљив по свом препоштењу захваљујући коме је из сваког (не)успешног политичког ангажмана излазио као све успешнији бизнисмен, био је сарадник Зорана Ђинђића задужен за тамне операције у ДС-у; био је функционер градске управе, саветник министра одбране Бориса Тадића, гробар „Црвене звезде“, и фудбалског и кошаркашког клуба. У сукобу Бориса Тадића и Драгана Ђиласа нудио се Ђиласу да му напише политичку платформу. Сада саветује СНС.

Милан Божић, сада функционер СНС-а, као функционер СПО-а већ је (после смене Зорана Ђинђића 1997. године) био вршилац дужности градоначелника Београда. У време када су се станови по Београду заслужним рођацима и пријатељима делили шаком и капом. После тога је био члан Управног одбора Нафтне индустрије Србије, па председник Управног одбора „Телекома“, па специјални саветник генералног директора.

[restrictedarea]

Који од њих тројице има најбоље препоруке?

Оправдано се поставља и питање какву нам је то тачно промену донео СНС? Ако се променом уопште и може назвати ово рециклирање политичких камелеона.

И није то једино питање које се поставља.

Најављени, па макар и привремени савез СНС-а и ЛДП-а поново, и по ко зна који пут, тера нас да се згрозимо над способношћу наших политичара да уђу у дилове какве пре избора нисмо могли ни да замислимо. Колико би гласова добили и СНС и ЛДП да су њихови гласачи пре избора слутили да је и оваква њихова комбинација могућа? Сетимо се само шта су лидери СНС-а и ЛДП-а говорили један о другоме; Вучић је Јовановића пре само годину дана називао „несрећником“ који „не зна шта ће у животу да ради“, Јовановић њему узвраћао да је „могуће скинути Шешељев беџ, али не и последице двадесетогодишње блискости са Шешељем. Били су као сијамски близанци, он је Шешељ Србије данас. Зато му је дозвољено да оптужује, клевеће и интригари, а да притом никоме за тако нешто не полаже рачуне.“ СНС је на то Јовановића назвала „Мишковићевим адвокатом“ и „истинским симболом корупције, спреге политике и бизниса и свега нездравог у Србији“. Да ли је то Јовановић у међувремену оздравио, или је пак дошло до неке друге врсте преокрета?

Затим. Као што је познато, ЛДП на прошлогодишњим изборима у Београду није прешао цензус. С којим се онда правом, моралним првенствено, ЛДП уводи у градску управу, макар она била и привремена? Шта ће нам уопште избори, кад није важно како на њима гласамо?

Даље. Ако већ у градску управу улазе и они који су остали испод цензуса, па зашто нису позване и, рецимо, „Двери“? А тек што позив уопште, макар и реда ради, није упућен и ДСС-у…

Одговор на питање зашто ЛДП, а не и „Двери“, дао је изгледа Бојан Ђурић, потпредседник ЛДП-а. Навео је да је „сасвим нормално“ да ЛДП буде у градској влади, јер су „у међувремену општеприхваћене политичке идеје и ставови“ те странке, изнети на изборима 2012. „То је наш аргумент и тражимо од владе да што пре омогући нормално функционисање Београда кроз предлог за формирање већа. Желимо да спроводимо своју политику која је победила.“

А Ђурићевог шефа, власника ЛДП-а Чедомира Јовановића, понајбоље је описала она која га јако добро познаје, Весна Пешић, коментаришући очекивани неуспех договора ЛДП-а и ДС-а о сарадњи: „Јовановић је прешао у владајући табор у договору са Вучићем. Њега, уосталом, политика слабо занима, она му служи за ‘гребање’ за бизнис. Он је одавно постао тајкун, а политика је средство за приватни бизнис.“

Иначе, добро обавештене „Новости“ јављају и да је Ненад Прокић, бивши функционер Чединог ЛДП-а, један од најозбиљнијих кандидата за амбасадора Србије у Берлину.

Тако да нам једино остаје да се надамо да је све ово само лоша шала, и да ће до именовања нове градске управе доћи до још једног преокрета који ће најављену весићевску управу вратити тамо где јој је и место. На странице њуз.нета.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *