Почетна / Култура / Свети владика Николај – Мисли о Његошу: Прослављач бога и витештва

Свети владика Николај – Мисли о Његошу: Прослављач бога и витештва

Обилић је идеал Његошев, и више него идеал човека; овај витез је за нашег песника једна врста божанства; зато ми и говоримо о олтару Обилића

Народ и слављење великана

Не треба се бојати да један народ не претера у прослављању својих светитеља и учитеља, својих витеза и добротвора, сржи сржи своје и најбољег плода историје своје, него се треба више бојати да народ не затвори капију за леђима својим и заборавив имена и врлине својих великана, не преда се само бризи о дану и комаду. Избрисаће се брзо такав народ са лица земљиног, и наследиће га онај народ који стално има пред очима живу галерију својих великих и светлих духова, те гледајући њих развија у себи стремљење ка добру, појачава веру у добро; и, гледајући њих, има се кога стидети у неваљалству свом и киме крепити у страдању свом.

Песник Његош

Он је милозвучна труба родољубља и свог и васцелог племена црногорског, најдивнијег и најчистијег међу племенима словенским. Он је артикулисао родољубље свих српских поколења од првих покрштених Срба до себе; он га је објаснио, оправдао, удубио до библијске дубине и узвисио до духовне борбе међу Арханђелом и Сатаном.

Празник у животу српства

Владика Петар II Његош означава велики празник у животу Српства. Он стоји усамљен међу осталим знаменитим Србима, без претходника и без следбеника. Његов једини претходник јесте донекле велика душа српског народа, изражена у народној поезији.

Српска религиозност

Српски народ није ни више ни мање религиозан од других хришћанских народа његове културе; но српски народ, као и сви народи уопште, има врло мало правих, надахнутих, религиозних људи. Ови су, уосталом, најређи људи у свету. Ми Срби имамо Његоша. У новој српској историји нема личности која би се у погледу религиозности могла и издалека равнати с Његошем.

Његошева мисао

Његошева се мисао простире још и за границу кориснога, практичнога. Његош тежи да обоснује свет, да га појми као целину и да определи место човека у тој целини.

Светлост

Уз живот иде и светлост. Светлост је друго чудо природе, које ју чини лепотом. За Његоша је лепота нераздвојна од све светлости као и од живота.

Његош и светлост

Вера Његошева јесте вера у светлости, његов морал састоји се у љубави према светлости, његова генијалност у светлосном ентузијазму.

Цетињски кнез

И овај сиромашни млади кнез с цетињскога поља, који се по лепоти и мудрости могао равнати с најлепшим и најмудријим у свету, осећао се убитачно усамљен. Он је себе видео на висини између које и неба није било посредника, сем ћудљиве стихије.

Трнов венац на глави и тешки крст на леђима!

Свет за његоша

Његош је и артист и моралист, и скептик и теист, и песимист и оптимист и дарвинист и библиоверујући. За њега је овај свет час дело Божје, час дело паклено; живот је час као најрегулисанији механизам, час опет као „бесмислени сајам“.

Песникове мисли

Његош има више да каже него што може да изрази. Он има више мисли и осећања него речи.

Други светови

Живот пак других светова у васиони изгледа срећнији и хармоничнији од живота земаљског. Изгледа Његошу да Земља једина ремети хармонију осталих сјајних кола у простору, или, друкчије речено, изгледа да је једино на њој хармонија поремећена.

Његошева теологија

Природа је Његошева теологија.

Његошев Бог

Бог је за Његоша апсолутна интелектуална стваралачка моћ у васиони. Бог је „умна сила“ која господари „грдном мјешавином“ природних ствари и појава; Бог је ум који ствара лепо и добро, који хаосу даје облик и хармонију…

Бог је један „огњени океан“, из кога се расипа у лучама светлост и топлота, тј. живот по целоме простору.

Његошево поимање Косова

Само Србин може појмити ове речи, јер само Србин поима и душом и срцем Косово, с којим је, опет, нераздвојно везано и које освећује име Обилића.

Херој

Хероји, по Његошу, свршују трагично.

Живот хероја је, без изузетка, трагедија. Херој долази у свет као заточник правде; живот његов од почетка није његов; херој је жртва, увек, без изузетка, жртва…

Он је усамљен, но он стоји на своме месту до краја. Неправда над њим тријумфује, но он остаје савезник правде до гроба.

Херој је предмет зависти још и зато што вечито живи.

Освета правде

Освета правде је за Његоша дело свето, божанско. Осветник правде може да буде само благородни витез, као што су Обилић или Мићуновић.

Религија Његошева

Религија Његошева изражава цео један живот, живот песника и хероја; она представља неугасиви огањ, коме је један велики ум светлост и једно велико срце топлота.

Научник и песник

Научник посматра из даљине природу и описује је; песник стаје раме уз раме са стварајућим силама и сам с њима дела. Научник је хладан и трезвен, он све хладнокрвно, с неповерењем, често цинизмом посматра и класификује; песник је полубог, демијург, који ствара или кроз кога Бог ствара.

Поета – божји свештеник

Поета је прави Божји свештеник; његов је позив стално величање Творца; он је надахнут с висине, рођен је од Духа Божјега и девојке Земље.

Доситеј и Његош

Доситеј се осећа у овом свету као дома, Његош као странац. Доситеј је пре свега учитељ-практичар, Његош пре свега уметник-трансценденталист. Доситеј је побожан, Његош религиозан.

Мисао о природи

Прва Његошева мисао о природи јесте њена лепота. Природа је тако несумњиво лепа као што несумњиво постоји; не, још је извеснија и несумњивија њена лепота но њена егзистенција.

Његошева Црна Гора

Црна Гора, мала по пространству, део дела једне државе, била је у очима свог надахнутог господара велика својом историјском улогом. Ова њена историјска улога почиње Косовом, до Косова она за владику нема историје; Косово је почетак њене историје,
јер је почетак њеног хероизма.
Стојећи на страни правде, Црна Гора стоји на страни Бога против Сатане.

 

Из књиге Мисли владике Николаја,

изабрао и уредио Драган Лакићевић,

Источник, Торонто, 2008

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *