Почетна / Документи / Србија између Истока и Запада – Свети Сава и руски монах

Србија између Истока и Запада – Свети Сава и руски монах

Пише Наташа Јовановић

У Архангелском храму московскога Кремља који је фрескописан у време Ивана Грозног налази се икона Светог Саве, па се може претпоставити да су Немања и његов син били идеал цара Ивана IV

Пре политике и дипломатских веза двају народа, руског и српског, постојала је једна старија, трајнија, готово мистичка веза, која је дала за право многим писцима и хроничарима времена да закључе да су наше везе и судбинске природе. А први забележени контакт Срба са Русима, снажно уткан у наратив српске историје, јесте онај који сведочи о руском монаху из манастира Светог Пантелејмона који је српског принца Растка Немањића одвео на Свету Гору да прими монашки постриг и постане Св. Сава. Од тог тренутка, подвижник, духовник и светионик највиших моралних вредности, утемељивач националне државе и Цркве, Свети Сава окреће се ка Истоку. Он путује у Египат и на Синај, обилази Антиохију, Малу Азију, Цариград… На једном од тих путовања и умире. Како у разговору за „Печат“ објашњава историчар цркве, протојереј ставрофор отац др Радомир Поповић, професор на Богословском факултету, Свети Сава је, путујући на Исток, желео да нас веже за највеће духовне центре на Истоку.
„То су пре свега монашки центри. Зна се да је он узео име по Светом Сави Освећеном, највећем монаху Свете земље који је живео у 6. веку. Он нас, дакле, везује за источник, Исток који је источник хришћанске вере. Он је могао да крене и на Запад, али тамо, у том погледу, он није имао шта да тражи. Јер сунце се рађа на Истоку, хришћанство је никло тамо и Свети Сава иде тамо. Свети Сава је, сетимо се, био именован, по намери родитеља, на други пут, али је Божја сила хтела да Растко крене баш оним путем којим је кренуо, а који се показао као чвршћи, сигурнији и дуговечнији. Није случајно да је Растко отишао на Свету Гору чији почеци датирају још од 8. века, а која је у његово време била учвршћена као монашка држава. По свом доласку на Свету Гору Свети Сава је затекао Русе. Света Гора је тада, као и данас после 1100 и више година, била и опстала као јединствено место на земљиној кугли на коме се живи по јеванђељу, без резерве и без остатка. Пут Светог Саве који га је одвео у Свету Гору и у монаштво“, напомиње отац Радомир, „отуда није случајан“.
С друге стране, и Руска православна црква има свог светитеља Саву, српског порекла. Ову, као и многе чињенице везане како за самог творца Светосавља, тако и за трагове његовог учења, у Русији сведочи на десетине написаних књига и студија.
У разговору за „Печат“ србиста Павел Тихомиров објашњава да је руски Свети Сава, пореклом Србин, заправо светитељ Сава Крепецки који је монашко име добио по Светом Сави Српском и који је половином XV века са Свете Горе стигао у Русију.
„У Крепецком манастиру он је саградио цркву посвећену Светом Сави Српском. У XVI веку јавио се иноку Исаији, указавши му где се налазе његове нетрулежне мошти, и канонизован је 1555. године. Друга копча коју Свети Сава прави између наша два народа везана је за период владавине Ивана Грозног. Теодосијево „Житије Светог Саве“ било је добро познато у руским црквеним и државним круговима. У Архангелском храму московскога Кремља који је фрескописан у време Ивана Грозног, у низу претходника на челу Московског књажевства налази се икона Светог Саве, па се може претпоставити да је духовни узор владара-монаха чије су највеличанственије оваплоћење били Немања и његов син, били и идеал цара Ивана IV. Управо је у време првог руског цара Ивана Грозног изграђен основни критеријум припадности руском народу. Уколико човек исповеда веру као Митрополит московски и све Русије и при том служи Московском цару, онда већ деца тог човека постају Руси – независно од тога каква крв тече у његовим венама. Теоцентрични и властоцентрични цивилизацијски принцип означио је прекид међусобне супротстављености Твера, Новгорода, Москве. Они више нису били „Тверани“, „Московљани“, „Новгорођани“ – него Руски народ“, истиче Тихомиров.
Уколико посматрамо тоталитет односа српског и руског народа, од првих забележених контаката у 12. веку до данас, више него јасно се уочава да су духовна и културна преплитања два народа константа међусобних односа.

[restrictedarea] Отац Радомир подсећа на везу између Кијевско- Печерске лавре и Свете Горе, Светог Саве и Русије.
„Кијевско-Печерска лавра утемељена је почетком 11. века. Имамо чувену „Повест временских љета“ монаха Нестора, о почецима руског хришћанства а крајем 10. века и свету кнегињу Олгу, светог равноапостолског кнеза Владимира, његове синове Бориса и Гљеба… Кијев је духовно родио Русију. Када одете у Кијевско-Печерску лавру, чак и данас, видите стотине и стотине нетрулежних моштију. Ту је духовно рођена словенска руска душа. Одатле, она се ширила до Балтика, Сибира, Владивостока. Она се ту и данас духовно обнавља и рађа. Но, ми морамо знати да је управо Кијевско-Печерска лавра узела пелцер са Свете Горе. Монах Теодосије је најпре био на Светој Гори, па је дошао у Кијев где је основао Лавру. Наравно, та Русија долази до нас и преко руских монаха, али и преко Светог Саве. Друго, не заборавимо да први законик или Устав државни пише Свети Сава. То је његова Крмчија коју Русија користи вековима, све до новијих дана. Он је направио такав мудар избор из источноромејског, византијског духовног наслеђа од кога прави Крмчију. Ако би мене неко данас питао како уредити државу и Цркву, рекао бих: „Ево вам Крмчија Светог Саве, преведите је на савремени језик и више вас неће болети глава“. И док се сви предомишљамо како водити и организовати Цркву и како уредити унутарцрквене односе и према себи, и према вани, Крмчија је непоновљив образац који је већ дат. И све што се догађа после Светог Саве до 14, 15. века следовање је онога што је он већ учинио. У неколико најстаријих руских Цркава видео сам фреске Светог Саве и Светог Симеона, настале око 15. века. Руси знају за Светог Саву. У доба када се назире туркократија крајем 14. и почетком 15. века, када се учени монаси повлаче пред Турцима и одлазе на неку хришћанску територију, Србија кнеза Лазара била је уточиште монаха из Бугарске и са Истока, посебно у време деспота Лазара, док је, рецимо, епископ Кипријан, игуман Дечана, касније постао митрополит кијевски. Ти контакти су постојали. Најживљу комуникацију одржавају монаси који путују у Свету земљу.“
Свети Сава је проповедао чисто православље и хришћански национализам „народну Цркву, династију, народну културу и народну одбрану“ и на тој чињеници и почива суштинско значење светосавске Србије… За Саву је, како је записао Свети Николај, главно било не његово лично сродство са династом, него сродство династа са народом. „То сродство са народом морало је бити потпуно и по крви и по језику, и по отаџбини, и по вери, духу, моралу и обичајима… Народна држава за Светог Саву значила је отаџбину, земљу отаца наших, у којој живи један те исти народ… И тако Творац српске народне Цркве следствено је био творац свеколиког национализма српског.“
На то „јединство духа“ осврће се и Тихомиров. Он запажа да је ово јединство остварено, благодарећи Светом Сави, који не само да је створио аутокефалну цркву (и на тај начин заложио чврст темељ српске државности) већ је и формирао матрицу етногенезе српске нације у модерном смислу те речи.
„Под нацијом он не подразумева крвно јединство (чије се исповедништво најчешће из благог родољубља дегенерише у европски нацизам) нити јединство тла (данас профанисано до вулгарног нивоа „политичке нације“) – него се подразумева јединство духа. Нама Русима је овај проблем добро познат. Без обзира што руска државност траје више од хиљаду година, руска нација – у виду у коме још постоји – коначно је формирана тек крајем татарско-монголског јарма, када су Москва и Крим почели претендовати на улогу прикупљања разрушене евроазијске државе Златне Хорде“.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Свети Сава и о самруски монах дали је тако? По оном што сам учио
    Растко Немањић одлази у руски манастир на Светој Гори и постаје монах прво руског манастира под именом Сава. Учио сам даје отац
    Растков Немања организовао потеру за сином( да некажем даје киднапован). Потера кад је стигла до манастира врата су била затворена, после пострига монах Сава појавио се пред оцем у монашкој ризи. После тога долази до српског манастира Хиландар и
    Немање као монаха Симеон. Ову напомену сам изнео монах Сава био је прво монах руског манастира. Наша веза треба и мора бити још
    већа како духовно тако и политички јер само само Русијом можемо
    опстати као народ и држава.




    0



    0
  2. Sta bi Aleksej Kljusev ovde jos dodao ?




    0



    0
  3. Većina Srba je za još bolju saradnju sa Rusijom na svim poljima,ali manjina podržana srbomrzcima sa zapada rovari i medijskom demagogijom sluđuje narod,ali ćeraćemo se još.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *