Почетна / Документи / Србија између Истока и Запада – Пут или странпутица

Србија између Истока и Запада – Пут или странпутица

Пише Наташа Јовановић

Српско-руски односи су у различитим периодима историје, диктирани читавим низом фактора, пролазили кроз успоне и падове. Многи од тих фактора, били су ван домена утицаја Србије и Русије. Данас, када је српско-руска сарадња актуелизована пре свега интензивном привредном сарадњом, посебно кроз пројекат „Јужни ток“, када се отвара питање сарадње и у другим областима што је формални израз нашло кроз Споразум о слободној трговини, и Уговор о стратешком партнерству, када српски и руски званичници признају посебно место једни другима, прави је тренутак да се домаћа, пре свега политичка и интелектуална јавност, зауставе на питању да ли је пут који је Србија одабрала од 19. века наовамо, пут или странпутица, те да ли после 150 година Срби треба да крену другим цивилизацијским путем, ка другачијој од зацртане геополитичке будућности. Пред Србима је избор којим путем треба и могу да крену.

Како један део српске јавности русофилство објашњава стереотипима о једнокрвној браћи, а други умањује значај односа двеју земаља, „Печат“ најављује озбиљну дебату на ову тему, у коју ће поред домаћих познавалаца овог питања бити укључена и руска стручна јавност. Постоје неспорне чињенице које сведоче о дубини односа два народа, и оне често излазе из круга и дипломатије и културе. Исто тако, постоје и факти око којих се још увек гложе историчари и у чијем рашчивијавању би и вертикала односа две земље била прецизније исцртана.

Од следећег броја „Печата“ покушаћемо да одговоримо и на питања:

– какав је значај Законоправила Светог Саве које је од 13. до 17. века било темељ руског права

– о чему сведочи време када је српски народ пао под турско ропство, и када су у центар православне васељене Цариград ушли Турци, а православна периферија, Москва, постала Трећи Рим

– да ли је покровитељство и заштита коју је српски народ, тада без државе, уживао у борби руских царева за њихова права, био потврда доминације једне силе, или можда уздарје Србима за улогу коју су као просветитељи имали у раној Русији

– каква је судбина и значај књига које су у време Немањића путовале за Русију, и руских које су долазиле у касније опустошене српске земље, те да ли њима можемо захвалити на чињеници да је православље у Хабзбуршкој монархији, упркос снажном притиску унијата, сачувало православље

– који је пут од помоћи српским патријарсима до помоћи коју Русија пружа српским устаницима

– да ли се клица нововековне српске државности налази у 8. тачки Букурештанског мира, те да ли би нововековна држава настала да је изостала војна, политичка и дипломатска помоћ Русије

– да ли српски ђаци школовани на Западу који преузимају политичко и културно вођство у Кнежевини праве заокрет од Руса, као што се верује, или је време сумњи настало из других разлога

– шта су руски славенофили у својим посланицама из Москве писали српској браћи

– шта је Србија добила Санстефанским уговором

– да ли је улазак у Први светски рат неспремну Русију коштао губитка државности

– белогардејци- између две домовине

– с којим се циљем успоставља паралела између комунизма и нацизма, Стаљина и Хитлера?

-реч више о Голом отоку

– шта су о Србима писали Пушкин, Достојевски, Солжењицин…

– да ли су Руси наши највећи политички савезници или је то тек православнословенска илузија.

[restrictedarea]

Србима Посланица из Москве у Лајпцигу код Фрање Вагнера 1860.

Много вам је, браћо, милости дао Господ Бог последњих година: ослобођење од несносног јарма дивљег и неверног народа, независност и самосталност у јавним пословима, могућност умног, наравственог и духовног развијања у духу Хришћанства које нас је просветлило, и напослетку, могућност да помажете напредовању и срећи своје мање браће поукама и примерима својим. Тако сретне добитке постигли сте ви вашом властитом храброшћу, а делом и помоћу и симпатијама једнокрвног и једноверног вам народа руског, а понајвише благословом Бога, који је уредио прилике политичког живота да се прекрате невоље и понижења којима је Он вековима искушавао вашу веру и ваше трпљење.

Ми не бисмо могли а да се не радујемо таквим Божјим милостима кад би се оне излиле на сваки други, нама сасвим туђи народ, али никоме не можемо ми тако сачувствовати као вама и осталим Словенима, нарочито православним. Никакав туђин (ма како он био добар и добро мислио) не може се у том с нама испоређивати, јер за њега сте ви ипак туђи, а за нас, Срби, ви сте земна браћа по роду и духовна браћа по Христу. Нама је мио ваш спољни nbso online casino reviews изглед, који сведочи о крвном сродству с нама; мио нам је ваш језик, који звучи као наш рођени; мили су нам ваши обичаји, који потичу од истог корена с нашим властитим обичајима. Искрено, дакле, и из дубине душе захваљујемо Богу за милости које на вас излива, и молимо Га да продуљи и увелича вашу срећу и прослави вас сваком правом славом духовног добра и општег напредовања пред свима народима.

Добар сте почетак учинили.

Никад се неће заборавити ваше трпљење под многовековним јармом, сјајна храброст у доба ослобођења, а највише разум и осећање правде, што вас је недавно ослободило од управитеља, тобожњег заштитника, а у ствари издајника српског народа. Такви прекрасни почеци обећавају и прекрасну будућност. Народ српски који је већ стекао поштовање других народа, неће никад унизити своје достојанство. – Али ми знамо да после искушења, кроз која сте ви већ прошли, пред вама су друга, не мање опасна, и ако изгледају мање тешка. Слобода, то највеће благо за народе, налаже на њих у исто време и велике обавезе, јер много штошта прашта се за време ропства ради самога ропства, и извињава се несрећним утицајем туђег јарма. Слобода удвојава људима и народима њихову одговорност пред људима и пред Богом. С друге стране, слобода и благостање веома је саблажњиво, и многи, који су у несрећи сачували своје достојанство, подлегли су искушењима кад су се од видне несреће ослободили, и тако заслуживши Божју казну, навукли су на себе горе несреће него што су биле оне од којих су се једном ослободили. Сваке спољне и случајне несреће лако се могу савладати; штавише, оне често, искушавајући народну снагу, укрепљују је и васпитавају за будућу славу.

*

Заиста, Срби, велике милости даровао вам је Бог, веће, држимо, него што ви и сами знате. Здравље је једно од највећих блага за човека, али га он позна тек кад га изгуби, или кад види туђе болести и упореди са својим здрављем. Тако и ви можете познати своја преимућства само упоређивањем с недостацима других друштава (на што ви још нисте обраћали пажњу) или отвореним признањем тих друштава, која су искуством познала своје слабости и узроке им. Нека вам то сазнање послужи као опомена да бисте могли избећи погрешке, које други народи нису умели избећи, и да се не бисте, примајући оно што је добро и корисно, заразили оним што је зло, које се често меша с добрим и неприметно је за неискусно око. Прва, најважнија и неоцењива срећа ваша, Срби, то је јединство ваше у Православљу, тј. у вишем знању, вишој истини, у језгри сваког духовног и наравственог напредовања. Ваше јединство у вери такво је да за Турчина речи „Србин“ и „Православни“ значе исто. То најбоље од свих блага треба да цените више свега, и да чувате као зеницу ока, јер у самој ствари шта је Православље него зеница унутрашњег духовног ока. Хришћанство није по свету посејано насиљем, нити је насиљем разрасло, већ побеђујући свако насиље.

*

Не подајите се саблазни да будете Европљани! Та се реч сада често употребљава, а какав јој је смисао? Шпанци, Шведи и Французи подједнако су Европљани, па јесу ли налик један на другога ? Врло мало имају они заједничкога. — Да та реч не означава неки виши ступањ развића духа човечијег? Красно ми је то више наравствено развиће у народа који себе заштићује рукама најмљених убица, и још и не увиђа гнусност свога греха; а ти народи су такође Европљани.

У Москви 1860. године.

Алексеј Хомјаков, Михаил Погодин, Александер Кошељев, Иван Бјељајев, Николај Јелагин, Јуриј Самарин, Петар Бесонов, Константин Аксаков, Петар Бартењев, Феодор Чижов, Иван Аксаков.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *