Соларна главобоља

Пише САША ФРАНЦИСТИ

„Јужни ток“ доминира на домаћој медијској, али и политичкој сцени као једна од најважнијих тема у вези са енергетском будућношћу земље. Не треба посебно ни наглашавати колико је речи, папира и електромагнетних таласа потрошено на упорно оспоравање вредности тог подухвата и континуирано спотицање руских партнера на сваком кораку  реализације споразума руске и српске стране о градњи гасовода „Јужни ток“

За разлику од „Јужног тока“, више него оправданог енергетског пројекта на који министар енергетике Зорана Михајловић упорно самоиницијативно покушава да утиче , један други пројекат којем је поменута министарка дала лавовски допринос,  свако мало бива потиснут у други план, ретко успевајући да доспе на насловне стране. Можда је у питању лична скромност, али свакако не треба заборавити на чувеном кровном Уговору о изградњи Соларног парка у Србији поред потписа власника и директора „реномиране“ компаније „Секјурум еквити партнерс“, те тадашњег министра финансија Млађана Динкића, поносно се кочи и потпис контрадикторне министарке енергетике Зоране Михајловић.

Мегаломански подухват изградње Соларног парка снаге 1.000 мегавата, вредности око две милијарде евра свакако буди понос и наду у боље сутра и сузе у оку напаћеног народа када схвати да је у Србији направљен највећи соларни парк у свету, четири пута већи од највећег у Америци.

Сваког иоле поштеног грађанина Србије тај план и потписани уговор свакако мора испунити страхопоштовањем и зебњом. Страхопоштовање према 3.000 хектара(!) прекривених бескрајним пољима соларних плоча, а зебња због уговора који својим одредбама представља увреду за интелигенцију и комплетан образовни систем, а посебно иностраног партнера који се пре овога бавио ту и тамо текстилом, мало информатиком (а није ни „Бенетон“, ни „Епл“) и мало паметним улагањима (а није ни са Вол Стрита).

 

ПРЕСАВИЛИ ТАБАК Неко би рекао неочекивано (на пример, министарка и министар потписани) а 99,9 одсто грађана Србије би потврдило супротну тезу. Наиме, фантомска фирма сада тужи Србију за накнаду штете због раскида уговора и тражи 160 милиона евра! Као разлог се наводи да поменутој фирми „Секјурум еквити партнерс“ од понуђених 30.000 хектара одговара само 135,5 хектара и да Србија због тога није испунила услове уговора. Тужбе су поднете међународним арбитражним судовима у Лондону и Вашингтону.

„Још постоји могућност да се грешка исправи, али је на Влади да одлучи жели ли да реши случај или не. Ако не жели, једина опција је суд. Морамо да разговарамо о обештећењу компаније, и то је поента за све будуће пројекте који би могли бити започети“, рекао је Алесио Колуси из компаније „Секјурум еквити партнерс“, у преводу, дајте кинту да вас не бије малер.

КРАТКИ КУРС ИНФОРМАТИКЕ Иако нисмо влада, нити њени саветници, нити обавештајци, а камоли запослени у министарствима, ипак смо и без помоћи НСА (која све зна) врло брзо стигли до релевантних података о смејурији од компаније под називом „Секјурум еквити партнерс“.

Securum Equity Partners основан је 5. априла 2011. године у Луксембургу. Компанија има и свој сајт на адреси http://www.securumequitypartners.com а претрагом истог нећете наћи ништа осим адреса представништава, што и не чуди. Интернет презентација је ту само реда ради. Претпостављено седиште фирме, осим у пореским рајевима на Кајманским острвима, Кираса и Малте је у Делаверу. Уписом адресе у Гугл мапс добијате… па, најблаже речено поражавајуће слике. Три брвнаре у америчком стилу које су, према подацима, седиште још двадесетак компанија од којих изгледа најбоље послује ауто-отпад у дворишту иза куће, занатска радња са монтажним базенима и фирма „Магично воће“ која продаје воћне таблете. За фонд који је намеравао да уложи готово две милијарде евра у Соларну енергију у Србији… па, свака реч је сувишна.

[restrictedarea]

Надаље, новопостављени директор српског огранка  незнамвећчега Иван Матејак у изјави „Ројтерсу“ у децембру исте године најављује гигапројекат изградње Соларног парка и да је фирма већ потписала оквирни уговор са Србијом. Експерт Матејак је поред свега још и видовит, јер је поменути уговор потписан тек наредне године. И то са нама више него познатим бившим министром Оливером Дулићем познатом по склоности да неким људима ни из чега створи богатство. За „Секјурум еквити партнерс“ један од потписника је Алесио Колуси који према подацима већ 25 година успешно ради на … е, о томе нема података. Као ни за његовог шефа Димитриа Алесандра Пасара. За Пасара има неких других података, али из државног тужилаштва Италије које Пасара и Ђанлуку Валентиа терети за проневеру 25 милиона евра. Дакле, класична превара на коју не би насео ни основношколац, а камоли одрасли људи жељни славе, фотографисања, позерства, скоројевићства, новца,  друштвеног признања и моћи. Никако. А можда и грешимо? Уосталом, зашто тамо, на том несретном уговору који ће нас у најгорем случају коштати 160 милиона евра, а у најбољем 900.000 евра, стоји потпис Дулића, Динкића и Зоране Михајловић?

Комплетан садржај уговора можете погледати на „Печатовим“ интернет страницама.

[/restrictedarea]