Самоубиство ипак има алтернативу

Пише Сергеј Белоус

Одлуком да одбаци колективни суицид, звани Споразум о придруживању Европској унији, украјинска влада не само да је избегла многе, првенствено привредне опасности већ је обезбедила и бројне погодности које је чекају на истоку

Украјинску спољну политику често пореде с ветроказом – и то с разлогом. На једном украјинском сајту 20. новембра појавила се следећа шала: „Стручњаци сматрају да ће решење о потписивању или непотписивању Споразума о придруживању Европској унији Јанукович донети у последњи час – у зависности од тога какав ће ветар дувати тог јутра – западни или источни“. Већ наредног дана, 21. новембра, влада Украјине донела је судбоносну одлуку – да прекине процес припрема за потписивање Споразума о придруживању Украјине Европској унији. Коментаришући тај потез владе, председник Виктор Јанукович је искористио формулу популарну и међу многим српским политичарима: „Алтернативе реформама у Украјини, алтернативе евроинтеграцијима не постоје“ и одмах додао: „Вероватно, у неком моменту пентрања на тај врх, неповољни временски услови сметају“. Па ипак, како су приметили сви медији, Јанукович је те речи изговорио с толиким задовољством на лицу да је одмах постало јасно: не ради се ту само о „временским условима“.

 

Економски крах о свом трошку У званичном саопштењу влада је указала да је одлуку донела „у интересу националне безбедности“ и „с циљем детаљнијег изучавања и обрађивања реда радњи које је Украјина дужна да спроведе у циљу опоравка изгубљених обима производње и праваца трговинско-економских односа с Руском Федерацијом и другим државама чланицама Заједнице Независних Држава, формирања одговарајућег нивоа унутрашњег тржишта који би обезбеђивао паритет у односима Украјине и земаља чланица ЕУ, што је основни принцип међународног права и основа економске безбедности земље“.

Како је познато – и из примера Србије – придруживање  ЕУ је папрено скуп луксуз. Само прелазак економије на европске стандарде у току 10 наредних година коштао би Украјину баснословних 165 милијарди евра – пет њених годишњих буџета! Зато је за обезбеђивање примене споразума украјинска влада затражила кредит ММФ-а, који је заузврат затражио дуплирање цена комуналних услуга, замрзавање плата, пензија и социјалне помоћи. Као шлаг на торти, поручио је Кијеву да све то мора да уради са упола мањим кредитом од траженог.

Премијер Украјине Николај Азаров окарактерисао је те услове као „последњу кап“ која је превагнула да потписивање споразума буде одложено: „Коначно смо разумели да немамо одакле да чекамо помоћ. Ми немамо право да оставимо без посла и плата своје људе“. Он је објаснио да се на сличну молбу за новчану помоћ није одазвала ни ЕУ: „Много пута смо предлагали Европској унији да дода у документ ставку о пружању Украјини кредита вредног једну милијарду евра. Али сваки пут су нам давали само усмена обећања“, разочарано је констатовао премијер.

У исто време – како је приметио руководилац парламентарне фракције владајуће Партије региона Александар Јефремов – губици Украјине због пада робне размене с Русијом износили су само у протекла три месеца око пет милијарди долара. „Практично су заустављени машиноградња и бродоградња, појавили су се проблеми у градњи авиона“, упозорио је он. Показало се, потпуно огољено, да ЕУ нити намерава, нити би била у стању, да надокнади ту „споредну штету“ због принудног раскида деценијама ствараних присних економских веза Украјине с Русијом. Очито је, чак да је Кијев и пристао на диктат Брисела, да би потписивање Споразума о придруживању неумитно донело брзи економски крах Украјине, и то о њеном трошку, пошто би колосални губици вишеструко премашили мршаве и неизвесне добитке, док би украјинско тржиште преплавила европска роба, што би угасило читаве привредне гране и стотине хиљада радних места.

 

[restrictedarea]

Чега се одрекла Украјина? Поражавајуће, али је чињеница: у жару расправа стручњака о спољнополитичком избору Украјине, управо се присталице њене „светле европске будућности“ најређе позивају на сам текст Споразума о придруживању. Разлог за то је банална неупућеност у његов садржај. Понекад и преко границе апсурда: увече 21. новембра, у телевизијском преносу дебате посвећене евроинтеграцији земље на прозападном Петом каналу, испоставило се да директор одељења Министарства за европске интеграције у влади Украјине Васиљ Филипчук чак не зна ни званичан назив Споразума – то је пред лицем јавности доказао заменик главе фракције Партије региона Олег Царев („Споразум о придруживању између Украјине, с једне стране, и Европске уније и њених држава чланица, с друге стране“)!

Дакле, какве клопке скрива у себи тај „мистериозни“ документ? Како бисмо га илустровали, навешћемо укратко неколико интересантних момената:

– Украјини се забрањује да извози гас, нафту и струју по ценама вишим од унутрашњих – то јест, да би Европи продавала енергенте, мораће прво да дигне цене за украјинске потрошаче. („…ниједна од страна или регулаторни орган не треба да прима или подржава мере у резултату којих се диже цена за извоз енергетске робе за другу страну, у поређењу с ценом такве робе намењеној за унутрашњег потрошача“ параграф 270, ставка 1, стр. 152)

– Украјина се обавезује да учествује у „грађанским и војним (sic!) операцијама ЕУ у савладавању кризних ситуација… у оквирима Опште политике безбедности и одбране“ (параграф 10, стр. 15) које се у већини случајева спроводе нераздвојно од НАТО – на пример, EУФОР у Босни или EУЛЕКС на Косову.

– Украјина мора да усклади своје законодавство које се односи на ГМО са нормама ЕУ (параграф 64, стр. 45); другим речима, легализовати производњу и продају генетички модификованих организама.

– Овај споразум „ступа на снагу месец дана после потписивања, без чекања на ратификацију, и у тој мери, у којој реши Европска унија“! (параграф 486, ставке 3 и 4, стр. 232).

С друге стране, потписани документ не води ни безвизном режиму с ЕУ (види параграф 19) нити повишеној покретљивости украјинских радника (види параграф 18) којима је приступ на европско тржиште рада и даље отежан. Што, у ствари, сасвим одговара интересима Европске уније: у лето прошле године представник Украјине при ЕУ Константин Јелисејев је у интервјуу холандском дневном листу „Дe Фолкскрант“ тешио новинара који га је директно упитао: „Како можете да умирите бригу на рачун тога да ће, после Пољака, Бугара и Румуна, Запад и Север такође да привуку ваше суграђане?“ Јелисејев је узвратио: „Критичарима могу да кажем: нема потребе да се бојите – Украјинци не добијају права на рад у ЕУ. Мени се понекад чини да се у ЕУ ствара погрешан утисак који изазива лажне страхове“.

На несрећу (или на срећу) Украјинци не читају „Де Фолкскрант“.

 

Шта је Путин предложио Јануковичу? Било би наивно сматрати да се владајућа врхушка Украјине у последњем моменту опаметила и да је зато зауставила процес потписивања Споразума о придруживању – јер је већина његових негативних последица била позната од самог почетка. Мада у овом тренутку нису познати детаљи недавног тајанственог сусрета Јануковича и Путина, у медијима је ипак понешто процурило. Тврди се да су двојица председника размотрила питања о кредиту за Украјину „тешком“ 15 милијарди долара и новом, повољнијем за њу, договору о добавки гаса, према којем ће цена бити скресана са садашњих 450 долара за хиљаду кубика на 270 долара. Као додатак томе, сагласно изјавама Путиновог саветника Сергеја Глазјева, у случају одустајања Кијева од Споразума о придруживању ЕУ, Москва је спремна да прошири руско-украјинско партнерство у производњи авиона, у ракетно-космичкој сфери, такође и кад је реч о нуклеарној технологији. „У атомској сфери се планира производња у Украјини веома моћног производа, затвореног горивог циклуса за атомску енергетику, држава ће сама моћи да производи топлотне елементе за своје атомске електране, уз помоћ руских технологија. То су све пројекти вредни десетине милијарди долара који значајно дижу могућности украјинске привреде, чине је диверзификованијом, научно напреднијом и издржљивом“, изјавио је Глазјев.

Узгред, врло је индикативно: чим је украјинска влада суспендовала процес придруживања са Европским унијом – агенција „Блумберг“ је одмах снизила финансијске ризике Украјине, што је, између осталог, везано и за горепоменуту новчану помоћ од стране Русије. Такође, као још једну последицу такве преоријентације аналитичари запажaју и јачање украјинске гривне у односу на долар и евро. Једноставно и тачно образложење наведеним чињеницама дао је и лондонски стратег француске банке „Сосијете женерал“  Реги Шателје: „Потписивање споразума са ЕУ довело би до наглог заоштравања трговинских веза са Русијом. Садашњи корак [Јануковича] у најближој перспективи уклања опасност дефолта“.

Евроазијски савез нема алтернативу? Без обзира на уверавања премијера Азарова да је питање потписивања Споразума о придруживању ЕУ само одложено на пола године и да Украјина неће ступити у Царински савез – враћање на пут реалне евроинтеграције ће хипотетички бити могуће тек после 2016. године.

Прво, управо сада ће проћи последња ефикасна сесија Европског парламента, али, како је већ јасно, без резултата за Украјину. Друго, у мају 2014. године падају нови избори за законодавни орган ЕУ, који ће радикално изменити његову партијску структуру – сагласно бројкама британског листа „Сандеј тајмс“, „антиевропске“ политичке снаге добиће у њему до 30 одсто места! Треће, сем тога што се до јесени 2014. године политика Европске уније може окренути против њеног проширења, Украјина ће бити концентрисана на долазеће председничке изборе. Четврто, од 2015. године за украјинске грађане ће бити уведен нови режим уласка у Руску Федерацију и Белорусију – само са пасошем (засад то још може и с тзв. унутрашњим пасошем). Може да се испостави да је то озбиљан проблем, јер „прави“ пасош поседује тек 30 одсто Украјинаца, док у исти мах 3,6 милиона Украјинаца (16 процената радно способног становништва) регуларно иде у Русију да ради. Разуме се, то такође може да утиче на спољнополитички избор, нарочито ако се узме у обзир да се, пето, 2015. године планира стварање Евроазијског економског савеза, који a priori не може бити потпун без Украјине.

Како је то донекле прљаво и у исто време праведно формулисао идеолог спољне политике САД, Збигњев Бжежински: „Без Украјине Русија престаје да буде империја“ (уосталом, за Америку је свака Русија која је јача од „јељциновске“ – опасност њиховом империјализму, зато јој ту етикету стављају). Из свега се може закључити: Русија ће учинити све могуће да привуче Украјину у новостворено интеграционо друштво.

Да се вратимо ономе од чега смо почели – разлогу за радост Јануковича, противно „времену које смета“. Одговор је једноставан: уз помоћ чврсте позиције Русије, он је успео с минималним губицима и скоро максималним достигнућима да изађе из „евроинтеграцијске клопке“. Јер, само једним потезом оловке испод Споразума о придруживању ЕУ, он би потписао себи „смртну пресуду“. Тиме би изгубио сваку подршку грађана који су га изабрали за председника, већином проруски оријентисаних, изгубио би подршку Русије, која не би опростила издају, а изгубио би чак и подршку ЕУ – јер за њу би одмах после „коришћења“ престао да буде занимљив као „недемократски лидер“.  „Проевропску“ реторику украјинског председника вероватно боље од свега објашњава стара изрека „Змију глади – испод ње се вади“.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. A nas neverni Toma veli da nemamo boljeg partnera od Svaba. Ajme nama s njim jadni li smo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *