Почетна / Уводник / Равно до Косова

Равно до Косова

Милорад Вучелић, главни уредник

Tреба се добро замислити над ониме што је у интервјуу за овај број „Печата“ рекао амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин ( „Живот не почиње од Европске уније“). С једне стране, потврдио је да српска влада ствара препреке за пословање Нафтне индустрије Србије, а с друге да прави сметње и за почетак изградње деонице Јужног тока кроз нашу земљу.
Колико је тај проблем озбиљан, уосталом, јасно сведочи већ и сама чињеница да је он стигао до јавности, али и то што је – када је реч о НИС-у – спорна владина одлука донета још 9. августа, и да до сада, а загазили смо већ у новембар, проблем није решен на миран и неупадљив начин него мора да се решава и кроз јавне наступе највиших званичника.
Друга ствар на коју је амбасадор Чепурин указао тиче се српског пута у Европску унију, и свих негативних последица које би тај пут могао да изазове.
Шта је, у нашем слободном преводу на српски језик, заједнички именитељ овим амбасадоровим запажањима? Неразумно понашање српских власти, које из несхватљивих разлога упорно повлаче потезе у корист сопствене, али и на нашу штету. У временима када је несносно гледати како наши званичници шене и пезе пред сваким западним чиновником или експертом још је несносније гледати њихове ситне и крупне антируске подлости. У тим истим временима у којима је за врховну мудрост проглашена некритичност или потпуна снисходљивост према свим великим силама требало би коначно да чујемо зашто се и Русија не третира као велика сила? Можда се, када је реч о великим силама, мисли само на Запад и интересе западних компанија? Раде ли неки наши политичари, када већ доказано не раде у нашу, у њихову корист и боре ли се за њихове интересе?
Треба се добро и одговорно замислити над оним што се десило и што ће се даље дешавати на локалним изборима на Косову. Ни од какве озбиљне помоћи ту не може бити међусобно тешко политичко оптуживање или сатанизација било које политичке странке или појединца. Једноставно речено, проблем је несводив на оптужбу да иза свега стоји, а наспрам владе, медија, ОЕБС-а, ЕУЛЕКСА, КФОРА, Кетрин Ештон и Патријарха – Демократска странка Србије. Може некоме да импонује толика моћ и сила ове странке али је то, уз све могуће пристрасности, заиста исувише.
Биће да се ту нешто пита и народ са севера Косова који у највећем броју није изашао на гласање и који поново потврђује да мора да буде фактор на који се рачуна, а нарочито када се у Бриселу, Берлину или Београду доносе историјске одлуке о његовој судбини.

[restrictedarea] И баш у томе лежи варљива нада – пише Никола Врзић у овом броју „Печата“ – да све још није изгубљено. То је нада да ће се у Бриселу, или у Берлину, или већ тамо где се одлучује о нама, схватити да се, ипак, и мир и стабилност не могу донети насиљем над историјом, људским судбинама и најдубљим осећањима тих људи, који упркос свему, мирно, упорно и постојано не желе да постану поданици Хашима Тачија. Тада ће „можда почети да се размишља о неком мање брзом решењу од оног бриселског које се, ево, већ завршава очекиваним неспоразумом“.
Морала би се неизоставно свака одговорна власт упитати, из овог као првог међу хиљаду разлога, да ли треба и даље срљати странпутицама на којима пише да ЕУ нема алтернативу.
Шта нас све није сналазило када су избори у питању. Због неправилности на локалним изборима тресла се цела Србија много пута. Чачани су демонстрирали због Зрењанинаца, Новосађани због Нишлија, Врањанци због Фекетића, а сви заједно због Београђана. Морали су због неправилности на локалним изборима у Београд да долазе разни међународни посредници на челу са бившим шпанским премијером Фелипе Гонзалесом. У Народној скупштини Србије морао је бити донесен lex specialis…
Ништа се од свега тога није догодило и не догађа се поводом локалних избора на Косову. Баш као да се они одржавају у некој страној држави.
А о томе како се путује у Косовску Митровицу и где се стигне увек када се тамо крене, и када изгледа да је народу „све равно до Косова“, лепо сведочи песма Милене Марковић, коју поново објављујемо:

МАЛЕНА БАЊСКА

кренула сам у митровицу ибарском магистралом
тамо су чучавци и трактори и дрвеће
отежало од воћа
и девојчице са голим пупковима
стигла сам до косова одакле је моја мајка и
њена мајка
и сестра ми се тамо родила а доктор је био пијан
видела сам америчке војнике
гузати су а један је носио
бифокалне наочари
доста су мали можда неке веће шаљу на
друга места
свуда су висиле заставе
мени то не значи застава је застава
у војску нисам ишла а нисам ни способна
и велика сам кукавица и лажем кад зинем
а трава је била толико зелена да убада
и небо је било тако близу да успава
сладак сан на пустом пољу
и шта ће ту ти гузати војници наоружани до зуба
и онда сам видела знак са десне стране
на њему је писала бањска
и ту ме је стигла и баба и мајка и сестра и земља
и гробље и ибар вода и ту ме је стигло и
неће да пусти
и никад неће да пусти јер сам се сетила
усред ноћи би се сетила
и никад нећу да заборавим бањску
зато што
неко беше страхињићу бане
беше бане у маленој
бањској.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Izbori su k’o leskovacki cevap:zahtevniji nego sto se cini.

    Ako nemas merak na laganje,ne se pipaj oko izbori.
    K’o cevapi i oni su za ljudi.
    Od meljenu masu i taze novine.
    Kad se masa ubavo izmesi,turi se na led da prespie.
    Ujutro se toj malce istepa i izmelje jos jed’n put.
    Tepadzija mora da je iz planinu.
    Kad masa malo odvugne,kandidat(i)se turi na TV.
    Voditeljka da je ubava.Kandidat da ne e budala.
    Kad se toj sve udesi,glas ce sam da ripne u kutiju.
    Ako ne e po ovoj recept udeseno ,ako masa ne e odvugla,
    leleee,moz’ da dodje do golemo tepanje!




    0



    0
  2. Da li se sijecate da su na Goli Otok isli samo ljudi koji su bili za RUSIJU !? Zamislite da danas se desava nesto tako, ali Ne vidljivo!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *