ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Орден за Шојгуа

Председник Србије Томислав Николић уручио је Орден Српске заставе Првог степена министру одбране Русије Сергеју Шојгуу током његове овонедељне посете Београду. Уручујући орден утицајном руском министру – указом му га је доделио још у јулу ове године – Николић је Шојгуу захвалио зато што је „на време схватио како Србији треба помоћи“, додавши да су Србија и Русија увек боље сарађивале у рату него у миру, а да је Шојгу утицао да се то промени како би Београд и Москва сарађивали у миру, посебно у економији.
Пре састанка код Николића руски министар одбране састао се са својим српским колегом Небојшом Родићем. Министри су потписали Споразум о сарадњи у области одбране, а најављено је (као што је „Печат“ најавио у прошлом броју) потписивање још три војна споразума Србије и Русије. „Пред нама је да урадимо више када је реч о сарадњи у области војне индустрије. Последњих 15 до 20 година смањио се ниво ове сарадње до драстичног, рекао бих непристојног нивоа и зато треба да то поправимо у најкраћем року,“ оценио је Шојгу.
Иначе, дан уочи његовог доласка у Београд, овог понедељка државни врх Србије се са директором „Гаспрома“ договорио да изградња гасовода „Јужни ток“ у Србији почне 24. новембра.

Сведок

Нису се председници Србије и Хрватске, Томислав Николић и Иво Јосиповић, честито ни растали после Јосиповићеве срдачне и пријатељске посете Београду, кад, из Хрватске стиже вест да је њена влада ојачала свој правни тим за тужбу коју је Хрватска поднела против Србије због наводног геноцида.
А само дан потом „Блиц“ је открио и највеће појачање у хрватској тужби против Србије. Против Србије ће, наиме, у тужби за геноцид сведочити и Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији. Она је, наводи лист, један од три сведока против Србије које је до сада пријавио хрватски правни тим.
У изјави за „Блиц“ овим поводом, додајмо, Бисерко није демантовала ову информацију, рекавши само „не могу да причам о томе“.

И ја волим позориште…

Недавно истраживање јавног мњења показало је да и обичним Американцима изгледа прија улога светског полицајца коју њихова држава спремно преузима када год јој то одговара: мање од половине испитаника у САД, тачније 44 одсто, противи се прислушкивању држављана других, пријатељских земаља.
Истраживање је спроведено трагом запањујућих података које је Едвард Сноуден изнео откако је пребегао у Москву како би упознао свет са тајним „безбедносним“ активностима америчких власти. Упркос томе што су Сноуденова сведочења разумљиво урушила и иначе начет углед њихове државе, Американци – како је показало поменуто истраживање, спроведено у октобру – као да још нису спремни да се суоче са дубоко злочиначком делатношћу сопствене владе. Истина, отворена подршка вашингтонским мерама надзора других државника није гранитна, пошто се 33 одсто испитаника изјаснило да поздравља прислушкивање, али је истраживање показало да се обични Американци, као и небројено пута до сада, најлакше одлучују за прећутну подршку.
Да се заиста ради о прећутној подршци, а не тек пукој незаинтересованости, видело се по другом питању у истраживању: да ли подржавате прислушкивање америчких грађана.Чак 54 одсто испитаника јасно је одговорило да се оштро противи таквим мерама против сопствених држављана.

Игра „јединице и нуле“

Обавештајна заједница САД од самог почетка је схватила да је епоха интернета „златни век“ за електронску штијунажу, казао је прошле недеље новинарима генерал Мајкл Хајдн, бивши директор Централне обавештајне управе САД и Агенције за националну безбедност (NSA). „Пратећи бурни развој телекомуникација схватали смо да се људски род претвара у форму и игру „јединице и нуле“, више него било када током свог постојања. Другим речима, схватили смо да се и људско знање претвара у форму која је доступна пресретању“закључио је, како преноси портал „Факти”, Хајдн.

Слагао гласаче и победио на изборима!

Тексаски политичар Дејв Вилсон, припадник Републиканске партије и белац, победио је на локалним изборима у Хјустону тако што је у кампањи посредно представљао себе као црнца, па још и наклоњеног Демократској партији.
Већину гласачког тела у Хјустону, наиме, чине тамнопуте присталице Демократске партије, због чега је Вилсонов тим на рекламним материјалима сасвим изоставио прави лик свог кандидата. На фотографијама које је Вилсонов тим лепио по граду, као и на флајерима који су дељени грађанима, видели су се искључиво насмејани црнци, са поруком која је гласила: „Молимо вас, гласајте за нашег пријатеља и комшију Дејва Вилсона“. Многи гласачи су управо то и урадили, немајући појма да је Вилсон у ствари конзервативни белац.
Кампања је ишла дотле да је тврдила да је Вилсона подржао и Рон Вилсон, познати тамнопути политичар из Хјустона: само у дну флајера, изузетно ситним словима, било је појашњено да није реч о том Вилсону, већ о Дејвовом рођаку из Ајове који се исто зове; очигледно да већина гласача није загледала материјал, нити прочитала тај ситни натпис.

Ћирилица ипак no pasaran

Драма са постављањем двојезичних табли у европском граду Вуковару наставила се и протекле седмице, када су се неоусташки противници ћирилице одважили и на уличне сукобе са полицијом. Двојица 40-годишњих Вуковарчана су разбила таблу, после чега су се сукобили са полицајцима који су покушали – а на крају и успели – да их приведу. Туча је завршена са двојицом повређених, једним изгредником и једним полицајцем.
Привођење изгредника разгневило је остале вуковарске демонстранте, који већ седмицама насилно протестују против увођења двојезичних табли, иначе прописаних некаквим законом који у Хрватској сви различито тумаче. Више десетина демонстраната окупило се испред станице полиције и бунило се против привођења изгредника, а сам протест није био насилне природе, мада су демонстранти гласним повицима и увредама у неколико наврата успели да спрече портпарола вуковарске полиције да да изјаву за телевизију.