ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Ратни албум 1914-1918

„Ратни Албум 1914-1918“, капитално дело, први пут објављено 1926, доживело је своје прво допуњено издање у реализацији издавачке куће „Православна реч“. Кратак историјски преглед Првог светског рата и догађаја који су му претходили представљен је многобројним фотографијама, сликама и скицама, картама, као и кратким историјским прегледом важнијих догађаја из целог рата и са свих бојишта. Ново издање допуњено је текстом и фотографијама које је урадио Милован Витезовић и предговором који су написали академик Милорад Екмечић и председник Србије Томислав Николић. Издање је благословио Његова светост патријарх српски господин Иринеј, а објављено је под покровитељством председника Републике Србије Томислава Николића. Свечана промоција  првог допуњеног издања „Ратног албума 1914-1918“ одржаће се у понедељак 11. новембра 2013. у 12 сати у Свечаној сали Дома Војске Србије. На промоцији ће беседити патријарх Иринеј, председник Томислав Николић, академик Драгољуб Живојиновић, историчар уметности Никола Кусовац и приређивач Милован Витезовић.

Вуковарска ћирилица

Проблем са ћирилицом у Вуковару решен је тако што је ћирилица званично укинута.
После бурних и насилних протеста хрватских домобранитеља због увођења двојезичних, хрватско-српских то јест латиничко-ћириличких табли на државним институцијама у овом граду – какве су иначе и предвиђене хрватским прописима – вуковарска Градска скупштина одлучила је да Вуковар и околину прогласи местом „посебног пијетета према жртвама Домовинског рата“, због чега је и промењена одредба Градског статута о службеном језику и писму па је службени језик остао само хрватски, а писмо ћирилица.
Вуковарска одлука – која би морала да буде оспорена пред хрватским Уставним судом, ако се већ у чланицама Европске уније толико поштују закони као што нам се тврди – била је пропраћена изјавом хрватског министра бранитеља Предрага Матића, који је (преостале) Србе у Хрватској оптужио да су нелојални Хрватској, поручивши практично да због тога на своје писмо и немају право. Са ћирилицом, рекао је, не би имао проблем када би „препознао елементарну грађанску и политичку лојалност Републици Хрватској. Ја, рецимо, желим да и Срби навијају за хрватску ногометну репрезентацију. Кад се то догоди, онда можемо рећи да је мирна реинтеграција успела.“

Три достојне

Међу 15 судија Уставног суда Србије предвођених Драгишом Слијепчевићем, како смо писали прошле недеље, седе и три часне и достојне своје функције и заклетве коју су положиле. То су судије др Оливера Вучић, Катарина Манојловић Андрић и др Боса Ненадић. Храбро и поштено су извршиле своју дужност, како према одори коју носе тако и према Уставу над којим су се заклеле да ће га штитити, и написале заједничко издвојено мишљење којим су се успротивиле одлуци већине својих колега да се повинују налогу актуелних власти, и застану са оценом уставности владиних уредби којима се на неуставан начин спроводе неуставни бриселски споразуми. Честитамо им на испољеној храбрости и честитости, уз наду да ће се међу њиховим колегама наћи и још понеки који ће своју професију и заклетву смети да стави на место на коме и треба да буду, дакле, изнад владиних заповести којима се суспендују Уставни поредак Србије и суверена воља грађана Србије из које је Устав и проистекао.

Нормализација понижења

Изгледа да су нас толико навикли на жестока понижења и увредљива попуштања, да нова унижења наше државе једва да су и вредна икакве вести. О реакцијама јавности да и не говоримо.
Без икакве реакције, тако, прошла је штура агенцијска вест да је Прешево, уз одобрење Владе Србије што овом догађају даје и званичан карактер, посетила министарка за европске интеграције независног Косова Фљора Читаку. Читаку је разговарала са председником Општине Прешево Рагмијем Мустафом, а посетила је и основну школу у селу Ораховица „Селами Халачи“.
Као што је почетком 2008. године Вук Јеремић, због председничких избора који су следили, у Савет безбедности увео Хашима Тачија (да би у замену за то Борис Тадић, због потреба своје кампање, СБ-у могао да се обрати пред камерама и одглуми бригу за Србију на Космету), тако је и сада, због потребе српских званичника да оду на Космет и тамо агитују за локалне изборе независног Косова, Читакуовој дозвољено да, у својству министарке, уђе у централну Србију.
Понижење се, међутим, ту не завршава; преседан који је направљен већ почиње да испољава своје последице. Министарка Читаку је, наиме, подносећи извештај кабинету Хашима Тачија о својој посети Прешеву, најавила и да ће се увести принцип реципроцитета, „па ако српски званичници желе да посете Косово, и косовским званичницима мора бити омогућено да посећују ‹Прешевску долину›“. „Србија је до сада правила проблеме, али од сада то више неће бити случај“, најавила је Читаку.
Ово понижавање Србије и гажење наших државних интереса, иначе, у бриселском новоговору назива се нормализацијом односа.