Почетна / ТВ коментар / Мали „геније“ по мери Вашингтона

Мали „геније“ по мери Вашингтона

Пише Миодраг Зарковић

Злоупотреба деце на америчким телевизијама нема краја, као и спремност Б92 да се таквим злоупотребама здушно и свесрдно прикључи сопственим доприносом

Наводно чудо од детета зове се Арден Хејз и има, кажу, пет година. Живи у Јужној Калифорнији и називају га генијем, зато што наизглед барата неким знањима која никако нису својствена његовим вршњацима. Нарочито је поткован из америчке историје и светске географије, због чега је већ два пута гостовао код Џимија Кимела, америчког комичара и ТВ забављача, домаћина вечерњег шоу-програма на телевизији Еј-Би-Си.

За неупућене, Кимелов вечерњи шоу је један од гледанијих у америчком етру, а поприлично је омиљен и на остатку планете, који Кимела препознаје најпре по низу успешних досетки на рачун холивудског глумца Мета Дејмона (то је било нешто слично овоме што Иван Ивановић покушава да уради са Јеленом Карлеушом, којој се редовно руга у својим емисијама; постоје само две битне разлике: Кимел и Дејмон су све време били у договору; Кимел и Дејмон су ипак били духовити). Елем, на америчким телевизијама уз такав успех – или у његовом корену – обавезно иде и политичка коректност, а посебно у погледу вашингтонске спољне политике. И ту се враћамо на малог Ардена Хејза.

На Ардена је пажњу америчке јавности пре неких шест месеци скренуо дневни лист „Лос Анђелес тајмс“ чланком о његовим необичном занимању за историју. Наводно је још тада, са свега пет година, знао обиље података о америчким председницима, а поготово о Френклину Рузвелту, са којим дели чак и датум рођења (та подударност га је, како истичу родитељи, на првом месту и привукла историји). То је био повод да почетком јула гостује код Кимела, где га је водитељ испитивао о појединостима из животописа бивших председника САД, а клинац одговарао без грешке. У међувремену се испоставило да мали Арден обожава и географију, коју такође познаје боље него већина одраслих: у стању је да наброји све државе света и њихове главне градове, као и да их из прве препознаје на географским картама. Стога је за пети новембар било уприличено ново Арденово гостовање код Кимела, овог пута на тему географије.

И, у почетку је све текло у најбољем реду. Кимел покаже карту Парагваја, Арден одмах препозна државу, а затим каже и који је главни град. Кимел затим покаже карту Јемена, а Арден поново из прве погоди која је држава у питању и наведе престоницу. Онда му је Кимел навео неколико главних градова, а мали Арден је одговарао којим земљама припадају. Са следећим питањем, међутим, почеше једва приметне невоље, праћене из васионе видљивом манипулацијом.

[restrictedarea]

„Ово ће бити тешко питање“, најавио је Кимел наредну мапу, која је требало да се појави на екрану испред њих. Авај, клинцу је изгледа баш у том тренутку попустила концентрација, па је пожурио са одговором:

„ОК, ово неће бити тешко питање“, рекао је мали Арден пре него што се на екрану ишта појавило. Пре него што је и могао да зна шта ће Кимел да га пита. То је био јасан наговештај да је реч о унапред договореној намештаљки. Чак се и у делићу секунде види да је мали Арден, чим је изговорио реченицу, схватио да је погрешио и помало панично погледао ка Кимелу, чије лице, у том трену, такође одаје извесну нелагоду због искакања из сценарија.

Утом се на екрану појавила мапа Југославије. „Ова се распала на седам држава“, каже мали Арден, на шта Кимел узвраћа: „Дабоме. А која је то земља била изворно?“ Арден, сада поново прибран, одговара: „Југославија.“ Онда Кимел поставља кључно питање: „А Југославија, које су то сада државе?“

Арден Хејз потом набраја: „Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Косово, Црна Гора и Македонија. Понекад помешам Косово и Црну Гору.“

И, наравно, добија аплауз публике.

Клинац је, да се не лажемо, несумњиво даровит, али његова даровитост вероватно нема везе са познавањем историје или географије. Пре би се рекло да се надареност тиче јавних наступа и памћења: малишан је заиста необично природан пред великим бројем гледалаца (како оних пред камерама, што је концепт који можда и не разуме, тако и оних присутних у студију) и очигледно способан да запамти и скоро савршено одигра поверену му улогу генија. Арден, ипак, има тек пет година, па можда и није никакво чудо што се у једном тренутку занео и „искочио из сценарија“ (несумњиво да би се многи одрасли понашали много провидније од њега).

Оно што је чудно јесте да милиони људи широм света верују у бајку о Ардену Хејзу, још једном наводном америчком генијалцу. Као да нико не води рачуна о томе да иза Радио-телевизијске станице Еј-Би-Си, на којој се приказује Кимелов шоу, стоји „Дизни компанија“, деценијама увежбавана да користи најмлађе у разноразне пропагандне сврхе (и то по правилу оне које иду под руку са политичким циљевима вашингтонске администрације).

Још је чудније што у искреност Арденовог гостовања верују гледаоци у Србији, са истим упознати првенствено преко интернет странице Б92, која је – нимало неочекивано – пренела снимак Кимеловог разговора са живахним клинцем, и то без икакве ограде: неко неупућен би, читајући вест којим је Б92 пропратила дотични снимак, комотно могао да помисли како „Деведесет двојка“ нема ништа против Кимеловог и Арденовог закључка да се Југославија распала на седам држава, са све „Косовом“. Тако, на пример, неко овдашње дете може да прочита ту вест и да помисли како „Косово“ заиста и јесте држава, чим Б92 нимало не спори закључак америчке емисије.

Занимљиво је и то што је Кимелова емисија са Арденом била приказана 5. новембра, само два дана после „локалних избора“ на Косову. С обзиром на то да се такве емисије планирају данима, па и седмицама унапред, вероватно је било зарцтано да се Арденово, по свој прилици режирано, „познавање“ географије, усклади са вестима о дотичним „изборима“. Срећом, бојкот на северу Космета је успео, па Арденово гостовање ипак није имало пун ефекат.

А што се тиче Ардена, ако тако настави да глуми генија који „сасвим случајно“ зна ствари баш онако како одговара Вашингтону, смеши му се лепа каријера: саветника Владе Србије!

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Што Вас чуди. Они креирају уде таквог психолошког профила да не мисле већ само препознају и репродукују. Тако се годинама ради по школама и онда излазе генерације неспособне за реалан живот.Онај свет који се њима креира у току школства је имагинација. Суочавање са привредом и реалношћу је неким шамар а некима мотив за криминал. Зависи колико су добро научули лекције.Моје мишљење је да родитељи треба да васпитавају и усмеравају децу а не држава и странци. деца треба да се науче да раде и да мисле а не да паразитирају. Пихтија генерације неће тражити излаз тамо где су нити ће покушати да се боре, неће имати ни визију ни идеале осим једног да што лепше живе и да их што мање боли.Онај вучји род што су некада били Срби убила је транзиција и скрининг демократија. Сада су пихтија гејеви на месту саветника пихтија председника и саветују га како да српско месо аранжира на светску трпезу, али да кости и жиле одвоје да се господа не загрцну и за то им служи ХагА да све то зачине да би имало праву арому додаје се мало шиитско- сунитског зачина са Космета…




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *