Мађарска Уставна комедија

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Виктор Орбан наставља да се поиграва Уставом Мађарске и препорукама Европске комисије

Нови, „наранџасти“ Устав Мађарске, који је ступио на снагу 1. јануара 2012. године, управо је доживео већ пету измену. Мења се у просеку сваких 125 дана, или, како су то колумнисти листова који нису под контролом владе контроверзног премијера Виктора Орбана сатирично дефинисали, „застарева брже него `Смарт’ телефони или персонални рачунари“. Најновији, пети амандман (којим, како стоји у саопштењу Орбановог кабинета, „влада жели да остави иза себе ону групу проблема који Бриселу служе као изговор за нападе на Мађарску и њено успоравање на путу даљег напретка“) правоснажан је постао 1. новембра. Тиме је требало да буду уклоњена сва спорна решења из претходне, четврте Уставне промене од 11. марта ове године, која је у потпуности урушила мађарски систем „кочница и равнотежа“ и омогућила Орбану и његовом Фидесу да владају без сметњи.

ПЕТИ СЕТ Пети амандман (у коме су, по уверавањима из Фидеса, у обзир узета мишљења обе комисије, и Европске и Венецијанске) наишао је на до сада најжешће критике не само мађарске опозиције него и бројних академских институција, Хелсиншког одбора и Друштва за грађанске слободе. Бивши омбудсман, а данас руководилац будимпештанског Института „Карољ Етвеш“, Ласло Мајтењи, подвлачи да „петом изменом Устава Мађарске, нимало није поправљено лоше стање уставности у држави. Коригована правила у садржајном погледу и даље су противуставна. Противречна су, дакле, са другим одредбама унутар самог Устава“!

[restrictedarea] Шта садржи „Пети сет“ усвојених промена?
Новим амандманима уклоњена је мартовска Уставна одредба да само државни медији (који су под потпуном Орбановом контролом) имају право да преносе политичке рекламе у предизборним кампањама за национални и европски парламент. Политичким партијама сада се дозвољава да кампању воде и у државним и у приватним медијима. Али, остала је спорна одредба да страначке рекламе у комерцијалним информативним сервисима морају бити објављиване бесплатно. По новом, одлуке о томе остављене су искључиво новинским кућама које их емитују. И управо ту је сакривен „кључ“. Ниједан приватни медиј у време (или на својим страницама) у којем се емитују плаћени огласи, неће објављивати бесплатне партијске рекламе јер – није ни обавезан. Странкама су за оглашавање (партиципирано и бесплатно) дакле, и даље остали једино државни медији који контролишу, апсолутно владајући.
Амандмани који су ступили на снагу уклонили су и Уставну одредбу коју је Европска комисија оценила као нарочито забрињавајућу, а то је увођење нових пореза становништву због „неочекиваних финансијских обавеза“ насталих међународном пресудом Мађарској због кршења европских закона, чиме би се тај терет пренео на плећа грађана. Али, Орбан је направио „дублет“ и у овом параграфу – неће уводити нове, али је оставио могућност да подиже висину већ постојећих пореза!

КОНТРОЛА ТОКОВА НОВЦА И на крају – најважније. Најновија Орбанова Уставна реформа одобрила је укључење Мађарске агенције за надзор тржишта новца, капитала и осигурања (ПСЗАФ) у Мађарску националну банку чиме је МНБ-у омогућена потпуна контрола над банкарским сектором (који је под већинском контролом странаца, а Орбан чврсто намерава да га врати у руке Мађара). То је западне инвеститоре одмах узбунило јер се плаше даљих премијерових „реформи“ у области економије и финансија, поготово што је и садашњи мађарски гувернер Ђерђ Матолчи Орбанов врло близак сарадник а донедавно је био и министар економије (уз то, и у Савету МНБ који одлучује о каматама Орбанова влада има већину). Бојазан и те како повећава и непредвидивост будућих потеза мађарског премијера који у својој економској политици директно противречи концепту који пропагира „тројка“ међународних кредитора (ЕК, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд). Штавише, захваљујући приливу страних инвестиција из Азије, Орбан је успео превремено да отплати део мађарског кредита код ММФ-а.
Осим тога, опорезовао је и банке знатно више од европског просека, најављујући им да ће врло брзо морати да преговарају с његовом владом како би кредити грађана и мађарских фирми, индексирани у еврима, доларима и јенима, били преиначени у кредите индексиране у мађарским форинтама.
Дакле, Виктор Орбан фактички се није повиновао ниједном од бриселских захтева. Одредбе Устава Мађарске који је на снази 22 месеца, за које су га из белгијског седишта ЕУ чак пет пута директно оптуживали да је антидемократски и антиевропски (и претили санкцијама) мађарски премијер само је преформулисао. Садржај и суштину Основног закона – никада није мењао.

[/restrictedarea]