Почетна / Уводник / Ко је некад плакао и данас плаче

Ко је некад плакао и данас плаче

Милорад Вучелић, главни уредник

Почаствовани смо изузетном околношћу да у овом и наредном броју „Печата“ можемо да објавимо текст нашег најугледнијег историчара  Милорада Екмечића. Текст „Да ли прослава, обележавање, или обнова ратне атмосфере Сарајевског атентата и Првог светског рата 1914-1918?“ ексклузивно је написан за наш недељник.

Трагом светлости или рукаваца овог есеја водећег српског историчара покушаћемо да вас, наше читаоце, подсећањима и актуелним поређењима, уведемо у овај број „Печата“.

На самом почетку академик Екмечић напомиње да смо ми Срби у прославама годишњица историјских догађаја најгоре пролазили: „Најпре је било замишљено да се одржи велелепна прослава Карађорђеве буне 1804. па смо се онда постидели, када су нам из англосаксонског света поручили да се револуције не славе, него да корак по корак своје породице водимо у миру и хармонији ка прогресу“. Тако је било 2004, а тако је било и ове 2013, на двестоту годишњицу Његошевог рођења, која је „незгодно пала“ у време реализације косовске агенде, па је званични Београд одлучио да је не слави. Да би се, ваљда, корак по корак приближио ЕУ.

Пишући о Србима у Босни а илуструјући то судбином  цркве у Чапљини и свим похарама и пљачкама које је она прошла 1914, 1941. и 1992. године, Екмечић каже: „Ко је тада плакао и данас плаче, ко је подизао палом престолонаследнику споменик у Сарајеву, подиже га и данас по други пут. Било је Срба који су грдно осуђивали атентат, па је један у Сарајеву код матичара променио име јер је било исто као код једног завереника. Нема вести да неки данас у Београду помишљају да то ураде. Стрпљења мало, биће их“.

Да не будемо окривљени као неконструктивни критичари који никада не дају позитивне предлоге и не нуде решења, у овом броју „Печата“ постарао се, својим текстом „Pаx Hitleriana“, Матија Бећковић. Он је коментарисао већ познату фотографију са Хитлеровог рођендана 1941. године, снимљену у тренутку када је Хитлеру дарована скинута Принципова спомен-плоча из Сарајева (плоча дакако исписана ћирилицом!).  Заузимајући, наизглед, како сам каже, неутралан став, он је смело искорачио и рекао: „ Не правимо питање ни од чега, немамо ништа ни против кога, на све пристајемо, све разумемо, све прихватамо, све праштамо и заборављамо… Па ипак, било би практичније и економски оправданије да континуитета и културе сећања ради све повеже једна нит и обједини један датум. А нема датума који би био свеобухватнији, симболичнији и речитији од Хитлеровог рођендана“.

[restrictedarea]

Колико је овај предлог примамљив и пажње вредан може се видети и по томе што се већ озбиљно разматра могућност да се на међународним симпозијумима о одговорности Гаврила Принципа за Први светски рат не бира радно председништво и председавајући, него да се уместо њих постави поменута слика са Хитлеровог рођендана. То би, сматра се, деловало веома подстицајно на говорнике.

„Никада у свету слободна индивидуа није била подређена милитаризованој држави, као што је то случај са данашњим САД. На исток иду истим путем као Немачка до 1914. Као у свим другим стварима – одевању, брзој храни, хомосексуализму, остали свет и у оценама 1914. следи Америку“, закључује Екмечић.

Запад на Исток и данас иде истим путем као некада. На том путу им се овога пута испречио „Јужни ток“ и зато су организовани и у Бриселу, и у Београду, и у Вашингтону големи отпори и ометања. Томе је у овом и следећем броју велика пажња посвећена тематом „Битка за ‚Јужни ток‘.“  Разлози за опструкцију и онемогућавање нису само енергетски и економски, ма колико они важни били. „Јужни ток“ залази за леђа ракетног НАТО штита и морао би, да је памети и одговорности, бити разлог и ослонац за трајну војну и политичку неутралност и самосталност Србије. „Јужни ток“, поред крајње успешног НИС-а, на сасвим очигледан начин је и гарант очувања територијалног интегритета преосталог дела Србије.

Да ће се битка за „Јужни ток“ наставити и да се његови непријатељи неће тек тако лако смирити, потврђује и изјава извесног Дирка Бушлеа („Не може и ‚Јужни ток‘ и ЕУ“) који је у име ЕУ изјавио да споразум о „Јужном току“ није у складу са ЕУ правилима, због чега је влади Србије дат рок од два месеца за одговор. Загледа ли се неко пажљивије и у тајне депеше „Викиликса“, као што је то урадио у свом тексту Никола Врзић, све постаје много јасније.

Када је већ пут на Исток у питању, пажњу привлаче јучерашње изјаве немачке канцеларке Ангеле Меркел која упозорава на „опасности које прете Источној Европи од стране Русије“. Пред Самит источног партнерства, који се одржава у Виљнусу, главном граду Литваније, она истиче да ће се заложити за „конкретну подршку источноевропским земљама у трговинском конфликту са Русијом“. Детаљније, или потпуно, о контексту у коме је дата та изјава, можете се обавестити читајући текст „Јанукович и камен мудрости“ у овом броју „Печата“. Илустративан је и текст Вилија Вимера, који такође објављујемо, а у којем се аутор пита: „Да ли је прошло време које је почело ратом против СР Југославије?“. Аустроугарска власт је ћирилицу укидала, образлажући да је то знак Истока пред капијама западне цивилизације, коју, како Аустријанци гордо признадоше, „ми данас ( 1914.) бранимо“. Екмечић, помињући да се по Хрватској поново каменицама лупају ћириличне табле, каже „требало би упитати хрватске књижевнике, да ли се хрватски народ изнутра интегрише, по неком другом лепилу, или је то само злонамерност према Србима која их као нацију држи на окупу“.  На трагу ових питања и одговора су текстови Радивоја Микића „‚Шећерна водица‘ Велимира Висковића и Ратка Дмитровића „Клизи ли Хрватска у нови фашизам…“, такође у овом броју „Печата“.

Ред је да на крају овог осврта унесемо и мало ведрине и нешто лакших тема, готово на самој ивици разбибриге. Определили смо се стога за моду. Шта ће наредних сезона на глави носити они који својих капа немају а у које полако и по званичној идеологији спадају и декодирани Срби. Подстицај у виду малог медаљона налазимо такође у податку из Екмечићевог текста: „Усташке униформе су рађене по моделу италијанских војних јединица за рат у Етиопији. Стога на капама, не постоји појас за покривање ушију, него један мали појас за заштиту од ветра“.

Можемо само да замислимо, без икакве задње примисли, колико  је хрватској „Црној легији“ ова капа, овако прилагођена врелом песку и ветру, била од користи на Источном фронту, а поготово под Стаљинградом.

Хрвати су тада иначе били практични, па су своје црне униформе кројили и шили од „црне чоје опљачкане из јеврејских трговина“, а нама ће, највероватније, неко увалити неку прескупо плаћену страну фалш робу, баш као што су нам, по баснословним ценама и преварантски, увалили неке соларне централе, промотивне научне центре и силиконске долине, и тако нам скројити капу по до сада нама Србима непознатом моделу. Сазнаје се, ипак, и из најпоузданијих извора, да ће овај модни детаљ у основи бити нешто мало модификована НАТО капа.

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Земља чуда.
    Ових дана се дешавају чуда у Србији, као и обично на нашу штету.
    ППВ који нам дели лекције о моралу и промени понашања, о усвајању протестантског морала, наједном оде у крајност, па ево севну сарадња са француским шпијуном Вуком и Даницом, са Чедом -поштењем, раније и Динкић игра коло Вучићево, са Чанком(хвалоспеви обострани), а анајновије чудо је ангашовање препоштених Весића-преваранта и Човића…..

    Пре неколико дана пустише на слободу шиптарске теротисте, сви ћуте, ћути и министар правде, а о Радету Марковићу којега нападају баш они који су радили и раде за стране службе, најеном оштре речи и министар и медија(неовисних).
    Плаше се радета марковића јер су сви редом радили за стране службе….Слобода за Радета!

    Пре коју годину насилу и мучно је завађена екипа из Матице Србске написала збрда-здола Правопис Српскога језика, и нема нигде у штампи!? , сем позлаћено издање матичино, ваљда је битна лова, а битна је по њиховим речима, речима својеврсни професора, који иначе раде за добру апанажу и у Матици и САНУ.
    Жалосно је од кога завриси наша ћирилица, жалосно.

    Г. Дешић је најавио исправљено издање Правописа са акцентованим речником, али неко кочи…као и обично

    РеформаСрбскога језика је неопходна, постепено и на основунаше традиције, јер су у Вуково време прављене грешке, сам Вук је мењао неколико пута правописна правила, остали су турцизми(зарад братства) а избачене многе наше речи, словенске( јединства ради са западном браћом?)…ред је да се мењамо на боље, Исток долази у Србију, буди се нада у сваком погледу.




    0



    0
  2. Ја овако директно: Али нелези враже досетила ова власт миланског едикта и громо гласно прославише како у Београду тако и у Нишу. Па знате немасе за све новац, али пут за ЕУ и НАТО ИМПЕРИЈУ морасе мало и каиш затегнути мислим око стомака. Ону омчу око врата затезали они који су говорили НАШКИ 1914 године. И гле чуда
    историја се понавља 1941 године од истих који говоре НАШКИ, и прозваше се браћом до прве деобе 1991 године.Плач нам није од користи треба стиснути ПЕТЉУ и рећи доста БРЕ ово је наше ни макац даље, на Истоку се сунце рађа одатле светлос и СВЕТОСТ долази браћо Срби.




    0



    0
  3. Srpski prijatelj Arcibald Rajs,koji je umro moleci tadasnje Dinkice i Djelice da ucine nesto normalno za Srbiju,a ne da se samo bogate…spremajuci se da skrhan i razocaran,napusti Srbiju,dao je intervju Politici septembra 1928.g…(Vikipedija)
    „Moj rad se toliko ometa i bagatelise,da mi se dovoljno stavlja na znanje,kako vam vise nisam potreban“.
    Rajs dalje objasnjava kako je sa prijateljima iz mnogih beogradskih drustava godinu dana radio na organizaciji proslave desetogodisnjice proboja solunskog fronta:“Medjutim,gospodin dr Marinkovic,ne obavestavajuci o tome odbor,negirao je ceo taj posao.
    Odredjen je jedan novi odbor,koji ce da pripremi proslavu.
    A proslava je zakazana za osmi oktobar.Zasto?
    Kakav je to znameniti dan osmi oktobar u istoriji vaseg naroda?“

    Dakle,SVE SMO PROCERDALI STO SE PROCERDATI DALO.
    I pre Hitlera i NATO pakta…
    Sto rece Bizmark,kada vidim srpskog seljaka,vidim cestitog coveka,ali cim uvuce kosulju u pantalone,vidim fukaru…

    Ostaje da vidimo,KOJI ODBOR ce pripremiti obelezavanje sto godina od sarajevskog atentata…ako se pojavi novi „dr Marinkovic“,nisam siguran da li ce mo „proslaviti“ ubistvo okupatora Franca Ferdinanda,ili ubistvo Gavrila Principa?




    0



    0
  4. У Србији време лети, шампиони смо у само-бацању у Жрвањ( мељемо сами себе до истребљења).

    У овом сатирању Срба и Србије, као искра са Истока севну први вар Јужног потока. Међутим скромно отварање радова нам казује да је игра у току и да камелеони играју подлу игру, а руси су то прозрели./Али , Ист-вест бриџ не мирује, играју камелеонску игру./

    Светло на крају тунела би могло бити говор амбасадора Русије и предлог без уцене , улазак наше земље у ЕВРО-АЗИЈСКИ САВЕЗ.

    Само непријатељ може да инсистира да под овим условима/уценама идемо у ту ЕУ. Санкције, бомбардовање, уцене, отимање свете земље,..докле бре !

    > /Радуловић очигледно игра непланирану игру, ударио човек на осиње гнездо на Агенције, и одмах се јавило јато критичара, смени ћега. Није он безгрешан, али је истина да је први кренуо у обрачун са бахатим парадржавним кримосима(агенцијама) који су били извор моћи Динкића-деструктора…/

    ПРВИ пут нам се понудио партнерски(без уцена) савез са перспективом ,то је Евро-Азијски Савез, који је у нашем интересу,….поред овог савеза ту је и ОДКБ……, ту је и БРИКС…..ТО ЈЕ РЕАЛОСТ, то више није фикција, ово није немогућа мисија, од нас зависи од наше мудрости и одлучности.
    На нама је одлука, нема после нисмо знали, нисмо могли, нисмо смели, нисмо….после више деценија суноврата , уцена и черупања Србије и целе Србадије, имамо конкретну шансу, прилику,…
    *И још нешто , наш режим вели да смо НЕУТРАЛНИ, али ми имамо на нашој територији америчку војну базу( и ко зна шта у њој), према томе у нашем је интересу да и Русија добије базу, бар ради равнотеже и наше сигурности.

    Или да наставимо безалтернитивни самоубиствени пут у ЕуРопство, до последњег Србина.




    0



    0
  5. Psi laju karavane prolaze !




    0



    0
  6. Није време плача већ АКЦИЈЕ. Гос, Петар напомену ЛАВЕЖ паса а
    караван пролази уреду чекамо Човека да тај лавеш ућутка време његово долази да Србију ослободи ОБЛАЈАВАЊА како домаћих џукела тако исто и ових са Запада. Тај који долази зна где је место Србији ако Бог да!!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *