Како је Америка линчовала Алишу

Пише  Миодраг Зарковић

Због несмотрене дрскости коју је починила, једној девојци из Мичигена живот су у прави пакао претворили њени гневни земљаци, али њу нико не узима у заштиту онако како у Србији штите несмотрене дрзнике

Небројене примедбе изречене су на рачун оних Срба са севера Косова и Метохије који су, током незаконитих локалних избора од 3. новембра, стајали испред гласачких места и добацивали погрде, па и увреде, суграђанима који су прилазили да гласају. Кусо и репато објашњава нам већ данима да такво понашање представља нешто ужасно, да је то било „вербално линчовање“ које је допринело ширењу „атмосфере страха“, а чак су и из „пријатељске“ Европе истакли да су силно разочарани због тога што је гласачима била угрожена безбедност.
Алиша Ен Линч није гласала на Јахјагиним изборима. Вероватно би се, међутим, истог часа мењала са било којим Митровчанином који је извређан због тога што јесте.
Судбина која је, некако у исто време, сналазила Алишу, далеко је гора од било чега са чиме су били суочени они косметски Срби који су се оглушили о позиве на бојкот избора. Ова 22-годишња девојка из градића у америчкој држави Мичиген је, због нечега што је окачила на свом профилу на друштвеној мрежи „Твитер“, непрестано изложена најгрубљим претњама и псовкама, остала је и без посла, а медији се просто утркују ко ће више да је осрамоти: на пример, тако што налазе разумевање за претње и увреде које јој се упућују, а успут објављују и њене голишаве фотографије.

НЕМА ОДВРАТНИЈЕГ Алиша је гнев америчке јавности изазвала 31. октобра, када је у предузећу у којем је била запослена, на журку уприличену поводом Ноћи вештица, дошла „прерушена“ у – жртву терористичког напада на Бостонском маратону. Обукла је опрему за трчање (са све наводним стартним бројем на грудима) док је по лицу и разголићеним ногама нанела лажну крв. И тако се фотографисала, да би убрзо ту фотографију окачила на свој профил. Чак се и „похвалила“ коментаром да од њеног „костима“ сигурно нема одвратнијег.
Ноћ вештица је, иначе, амерички обичај да се 31. октобра, наводно у сећање на мртве, облаче што морбидније им падне на памет. Тог датума се милиони Американаца заиста „удешавају“ као вампири, вештице, лешеви… Ипак, ово што је урадила Алиша било је превише за њене земљаке, који су, како је девојка окачила на свој профил спорну фотографију, почели да засипају њен профил порукама чисте мржње. „Ти си грозно људско биће и надам се да ће те снаћи најгоре муке у животу“, гласила је једна од првих порука која јој је упућена. „Дабогда умрла од рака, кучко“, говорила је друга. „Хајде да је злостављамо“, позивала је трећа. „Да ли је неко већ заклао ону калаштуру?“, питала се четврта. Милиони корисника „Твитера“ са свих крајева Америке у року од неколико сати окренули су се против Алише, која је, шокирана, муњевито повукла иритирајућу слику са свог налога.

[restrictedarea]

Већ је, међутим, било прекасно, пошто су у међувремену поједини, најгневнији „твитераши“, на њеном профилу нашли и неку ранију фотографију на којој је Алиша несмотрено истакла своју возачку дозволу, са све адресом на којој живи. Адреса припада њеној породичној кући, тачније кући њених родитеља, у којој је телефон почео непрестано да звони. Са друге стране жице, непознати гласови су упућивали најљуће претње, не само на рачун Алише већ и на рачун њене мајке и оца када би они подигли слушалицу.
„Молим вас прекините са позивима на кућу и узнемиравањем мојих родитеља. Они нису ништа криви. Ја сам погрешила и сада испаштам због тога, али они немају везе са тим“, гласи натпис који се убрзо појавио на Алишином „Твитер“ налогу, привремено оживљеном. Алиша је касније признала да то није била она написала, већ да је изгледа неко био „хаковао“ њен налог и написао то у њено име, покушавајући да јој помогне на тај начин.

БЕЗ САОСЕЋАЊА Цела ова папазјанија убрзо је привукла и пажњу медија, који су почели да јављају о невољама Алише Ен Линч. У тим извештајима, међутим, није било нимало саосећања за девојку. „Она јесте прелепа, али ми ипак уопште није жао због свега што јој се догађа“, писало је на утицајном блогу који је, како би подвукао да нимало не жали девојку, први обнародовао Алишине голишаве фотографије. Те фотографије такође су скинуте са њеног налога, где их је она постављала ранијих месеци, али су преко овог сајта постале мрачни хит интернета: људи су их преузимали и делили даље, не би ли Алишу што више понизили. У целом том метежу, Алиша је још само стигла да изјави како је у међувремену остала и без посла, пошто ју је предузеће у којем је радила отпустило. Иако се њени дојучерашњи послодоваци нису оглашавали, сасвим је извесно да су је отпустили не зато што су лично сматрали да је њен „костим“ био неприкладан, већ због одијума који је Алиша изазвала широм Америке: на самој журци за Ноћ вештица, наиме, нико од њених колега није имао ни најмању примедбу на то како се она прерушила, иако је Алиша најближе међу њима чак и питала да ли сматрају да је у реду да се „обуче“ као жртва са Бостонског маратона (и сви до једног су се сложили да је то „занимљива идеја“).
У тренутку настајања овог текста, Алишина драма – за коју ни она не тражи оправдање, већ у свим проистеклим иступима истиче да је вероватно заслужила такву реакцију због своје несмотрености – још није близу краја и ко зна како ће се завршити. Ваљало би, међутим, приметити две ствари које су згодне за поређење са нашим приликама.
Под један, још увек нико није узео у заштиту нападнуту девојку. То што је она урадила, облачећи „костим“ жртве терористичког напада, свакако је било неукусно и увредљиво. Алиша, ипак, никога није непосредно повредила. Њена слика није направила никакву непоправљиву штету ни за кога. Свеједно, на Алишу се сручио огањ јавног гнева у до сада незабележеним размерама, а опет, нико се у Америци и остатку енглеског говорног подручја није заузео за њу, иако постоје нимало безазлени наговештаји да јој је безбедност озбиљно угрожена. Једноставно, делује као да цео свет прихвата да америчка јавност има право да овако сурово кажњава једну своју припадницу која се дрзнула да се руга нечему што није за ругање. Ето корисног наука и нама у Србији, где се сваки час суочавамо са појединцима који у далеко опаснијим случајевима – у којима су у питању национални интереси и људски животи – дрско супротстављају заједници.

ДУПЛИ АРШИНИ Под два, само дан пре Алишиног испада, нешто слично, ако не и горе, урадила је неколицина америчких младића из Сан Франциска, која је, такође поводом Ноћи вештица, окачила на своје „Твитер“ налоге слике на којима се виде „преобучени“ у жртве авионске несреће из априла текуће године, када се корејски ваздухоплов срушио на писту и када је погинуло троје људи (игром случаја, исто колико и на Бостонском маратону). Не само да су младићи из Сан Франциска урадили исто што и Алиша – маскирали су се лажном крвљу свуда по телу – већ су по одећи качили плочице са погрдним азијским именима, расистички алудирајући на особље авиона које је страдало у несрећи. И њихове фотографије изазвале су одређену критику на интернету, али ни приближну оној која је снашла Алишу Ен Линч. У крајњем случају, нико од дотичних момака није остао без посла.
Све то говори да у Америци, као уосталом и на целом Западу, националне заједнице дају себи за право да се врло свирепо обрачунавају са онима за које верују да се истој заједници и ругају. Такође, из поређења два случаја видимо да су Американци далеко осетљивији када је реч о нечему што погађа њихове жртве (Бостонски маратон) него о нечему што се тиче ипак неког другог (корејски авион).
Да ли је онда недељно понашање бојкоташа на северу Космета заиста онолико страшно и „неприхватљиво“, као што нас убеђују дежурни душебрижници?

[/restrictedarea]