Почетна / Уводник / Када неког крене, нама стане

Када неког крене, нама стане

Милорад Вучелић, главни уредник

Када некога крене, онда га баш крене. Ево примера ЛДП-а. Прво је од највиших функционера СНС-а проглашен једином „конструктивном опозицијом“ и пожељним учесником и партнером у Принудној управи у Београду, а и шире. А онда је стигло још веће признање. Висока чланица Политичког савета ЛДП-а Соња Бисерко је постала сведок хрватске оптужбе против Србије на Међународном суду правде у Хагу. Kао што је познато, Србија је оптужена да је починила геноцид у Хрватској почетком деведесетих. И доказе за то суду треба да подастре већ поменута Соња Бисерко, чланица Политичког савета ЛДП-а и председница Хелсиншког одбора.
Нека од размишљања на ову тему Бисерко је поделила са нашом јавношћу, рекавши да су „у Србији на власти људи који су тај рат водили, који су за њега одговорни“. И то илуструје конкретним примерима: „…председник државе, Томислав Николић, био је на ратишту; први потпредседник Владе Александар Вучић је као добровољац ратовао око Сарајева…“. Управо због тога је ова „власт много опресивнија“ него претходне и због тога је наводна и тобожња хајка на њу много опаснија. Мора се признати да је ово јединствен облик показивања политичке блискости и конструктивне сарадње ЛДП-а са владајућом и најјачом политичком партијом.
Председник Владе Ивица Дачић, кога је давно кренуло, пре неколико дана, непосредно после посете САД-у, тајно се састао са Фатосом Битићијем, братом оне тројице браће Битићи, чланова ОВК који су страдали на Косову у току НАТО агресије, и чврсто му обећао: „Наћи ћу убице макар пала Влада“. Необично обећање само по себи, али остаје питање због чега би то пала Влада, сем ако премијер не следи претходно изречене тврдње Соње Бисерко и ако и њега не муче сличне сумње па их он онда даље умножава. Или му је – као „ономе ко је ратовао за Косово“- криво што га Бисеркова прескаче и помиње само Николића и Вучића. А можда и он само жели да прошири свој већ пословично безгранични коалициони капацитет и на ЛДП.
Министарка Зорана Михајловић је изјавила да „Један члан Владе ради против Србије“. Доказе за то пронашла је у дипломатској пошти. Јавност је почела да нагађа о ком се министру ради, свесно превиђајући да Михајловићка није поменула реч „министар“ него „члан Владе“. А чланови владе су и премијер и потпредседници. Влада је очигледно склона паду, јер ако је може срушити Ивичина „беса“ дата Фатосу, зашто онда Влада не би пала ако неколицина њених чланова раде директно против интереса Србије. Рад против интереса Србије део је већ уходаног континуитета и у претходним владама и за то је не би требало рушити, али ако је реч о испуњавању „бесе“, то је већ друга ствар. Беса је беса! Поготово онда када је дата Американцу шиптарског порекла.
Али није само ЛДП-у, баш као и Чанку кренуло, кренуло је и другима. Већ јако дуго на рејтинг листама политичких странака у Србији нема СПО-а, али га зато има на списку пожељних партнера за изборну листу СНС-а. У чему је онда тајна његове магичне привлачности, остаје нам само да наслутимо. Могући одговор је, верујући Вуку Драшковићу, да је реч о истоветности програма ове две партије. Или, тачније речено, у томе што СНС спроводи давнашњи програм СПО-а! Додамо ли томе програмску блискост владајуће партије са програмом ЛДП-а, о чему говоре функционери ове странке, испада да су гласачи СНС-а, не схватајући до краја о чему је реч, гласали у ствари за остварење програмских циљева СПО-а и ЛДП-а. Сумњамо да је то подстицало гласаче на последњим изборима.

[restrictedarea] Додуше, истине ради, још су нам у топлом сећању она слатка очекивања и озареност којом је Драшковић зрачио после првог сусрета са Слободаном Милошевићем, па не искључујемо могућност да се нешто слично догодило и после сусрета са Александром Вучићем.
Када су већ поређења у питању, можемо се присетити и оних ситуација у којима се причало да неке странке и лидери постоје због тога да би рекле оно што власт мисли и што би волела да каже, али процењује да још није време за то. Било како било, Драшковића брине што Русија „не крије“ да је против уласка Србије у НАТО. И пошто он боље зна шта је за Русију добро и од самих Руса, он напомиње: „Као да им није у интересу (Русима) да у НАТО-у, где се све одлуке доносе консензусом, имају и Србију, државу која није никада у својој историји била против Русије“. Дакле, ми треба да уђемо у НАТО да би ову војну алијансу која доказано држи до консензуса, зауставили када она крене у рат против Русије!!!
Препоручујући се за место на изборној листи СНС-а, или за амбасадора у САД-у, Драшковић оштро напада и некадашњег председника СНС-а и садашњег председника Републике Николића, јер „нема његовог чврстог проевропског опредељења“.
Чланство у НАТО-у је за овог претендента на изборну листу СНС-а и „сигурна брана од могуће украјинизације Србије“. Србија је, преко своје војске, на овом трагу почела енергично да рашчишћава рушевине зграда Генералштаба, које су страдале од НАТО бомбардовања Србије. То се догађа у непосредној близини, то јест преко пута седишта Српске владе. Заборавља се, и отворено се игнорише чињеница да ту није реч само о рушевинама него и о споменику жртвама и страдању у НАТО агресији. Да су наши политичари ишта од света видели, знали би да би делове ових зграда, које су биле архитектонски бисери, требало уградити и интегрисати у пројекте нових грађевина на том истом месту. Да тако уграђени и конзервирани буду вечити споменик, подсетник и опомена за во вјеки вјеков. Тако се ради у великим и малим престоницама. Али овде то не би било прихватљиво Доналду Трампу ако се реши да направи хотел. Благо им упамет, што би рекла једна моја стрина.
Опасности од „украјинизације Србије“ или од скретања са ЕУ пута без алтернативе нема. Ко год је пратио свечаност поводом отварања радова на „Јужном току“, могао је видети да су многе узванице изгледале као да су дошле на погреб својим управо преминулим тежњама. Или на задушнице и покајање. Можда је некима од присутних ипак било нелагодно што овом свечаном чину није присуствовао прави и истински утемељивач овог пројекта, ондашњи српски председник Владе – Војислав Коштуница, па су због тога били онолико уздржани. Не верујемо да је о томе реч, али ваља то поменути.
У сваком случају више је радости, ентузијазма, задовољства и среће код многих било на свакој ливади када се полагао камен темељац за неку инвестицију од три милиона евра из Луксембурга, а да о Немачкој и њеним инвестицијама и не говоримо. А шта тек рећи о оном усхићењу када се добије гумени чамац од америчког амбасадора и када то буде ударна вест на Јавном сервису.
Да је све у најбољем реду на путу за ЕУ без алтернативе, показује и посета челника „неконструктивне“ опозиције из ДС-а Бриселу. Они су у седишту ЕУ јасно рекли да су део општег консензуса власти, опозиције и народа о потреби уласка у ЕУ. За њих је крајње занемарљиво што је подршка народа овом пројекту далеко испод педесет одсто. Јер, и они би, по свему судећи, да се укључе на заједничку ЕУ листу, или да постану конструктивни, тим више што су одавно НАТО стандарде прогласили највишим и најбољим.
Колико видимо свима је кренуло, само Србија мало клеца. Не налази себе у описаном галиматијасу, да не кажемо неку тежу реч. Њој, и нашим читаоцима, за утеху нека послужи читање, поред свих осталих, текстова чији су аутори Милорад Екмечић и Василије Крестић. Тако могу видети како смо превалили пут од „тихог“ до „тоталног“ геноцида. Паметнима и одговорнима би то било доста па не би бауљали по странпутицама које прете понављањем страдања.

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Кренуло са заједничким именитељем НАШЛИ СЕ. Конструктивно усаглашавање са разних страна, дали шефови кабинета из времена СФРЈ до курсиста: Будим-Пеште и Сегедина. Потрчко у поцепаним патикама посто конструктиван критичар владине политике. Уважени
    потрчко био о је цењени гост у Шилеровој. Шта беше са оним што је
    секао руке ко носи барјак муслимански, преобрази се пре ових напредњака. Некако мисли ми језде у деведесете на КОСМЕТ,српске
    Крајине, ВОДИТЕ ТЕ ГА И НЕВРАЋАЈТЕ.Монтмогери, Олбрајтова прошло
    време вуче ново рачуни стигли каса празна,ЕУ НАТО нема алтернативу за оне који доручкују у Вашингтону, ручају у Берлину
    са жељом да вечерају у Москви. Преображени СНС пуни се до надимања, пре експлозије дође нам ЈУЖНИ ТОК а са тим и ЕВРОАЗИЈСКО укључење српке нације и привреде. Мајмунска политика
    очистичесе брезовом метлом у рукама српских патриота има нас доста.




    0



    0
  2. KAD NEKOM KRENE,NAMA STANE,ILI KAD SE SABEREM SAV SE ODUZMEM!
    Nacinjene po principu“ko cuti slaze se“rejting liste pol.stranaka imaju urodjenu manu:uporno ignorisu takozvanu „tihu vecinu“,koja ocigledno nije zadovoljna ponudom i sve manje veruje politickim
    kameleonima.Evo(na primer)sta nam CESID i ostala bratija nisu preveli
    na Srpski posle 6-o majskih izbora:
    -Od 100 UPISANIH biraca njih 30 je glasalo za razne stranke,ukljuciv i zute(12,7);
    -26(ukluciv.i mene)glasalo je za bivsu“vladajucu vecinu“sa URS-om(3.18)
    -42 biraca je otislo na pecanje.2,5su nesto sarali po listicu.

    I,sad kad cujem“volja naroda“…“narod je odlucio“…vadim pistolj!Sto neko rece:ili se trudis i boris,ili ne postojis.
    A nije ni vreme za cutnju!




    0



    0
  3. LDP i SPO,odnosno Vuka Draškovića i Čedu Jovanovića,prizivati(pozivati) u vladajuće političke strukture je samo malo manji grijeh od prećutne odluke o odricanju od Kosova.Naravo,namjerno pretjerujem,da bih ukazao koliko bi ovim potezom Vučić ili Dačić ponizili sopstveni narod.Zapravo dio naroda koji je na srpskoj liniji:opanka-šajkače-šljive-Kosova ,srca Srbije-vjere u Boga-hrišćanskoruske duše.
    Vučić je izgleda bukvalno shvati definiciju demokratije.Drašković i Jovanović su sa nacionalnog ali i lihvarskog stanovišta nanijeli toliko zla Srbije da bi im aktuelna vlast velikodušno trebala ponuditi,recimo po milion dolara da napuste Srbiju za sva vremena.U suprotnom dvojac će koštati narod bar deset puta toliko, a njihovo političko aktiviranje će Srbiju koštati još jednog sprdanja sa sopstvenim narodom.
    Sama činjenica da Vašington i Sarajevo u njima vide objektivne srpske političara govori da su njihove vizije okovana i vazalna Srbija.
    Ono što zdravorazumnom Srbinu poslije ovih nakaradnih najava,na pamet pada,nisu li i Dačić,Vučić, Nikolić malo više sopstvenog srpstva žrtvovali na uštrb američkog blagosova,evropskog grebanja,prištinsko-sarajevsko-podgoričko-zagrebačkog dodvoravanja.Put u Evropu,dobrosusjetski odnosi jesu normalan stav,ali ako će šeme krojiti Drašković i Jovanović i ako će cjena biti samostalno Kosovo…ako će o Srbiji „lijepe riječi“ govoriti Sonja Biserko,onda gospodine Vučiću sav vaš trud i najavljeni bum liče na Sizifov posao.Pita se ne pravi od g…..!




    0



    0
  4. Gospodine Vučeliću što vi još uvjek vjerujete, da bi danas neko mogao da bude predsjednik države, predsjednik vlade ili prvi potpresjednik vlade Srbije, da nije dao besu da će raditi protiv interesa države koju zastupa ?
    To je uvjet svih uvjeta, i kad odradiš posao /KIM i drugo što će uskoro izać na vidjelo !/ usljedi nagrada !?
    Ovih dana imamo pozive od onih koji znaju kako se to radi/gospodin Dinkić /, da predsjednik vlade i države objasne svoje odjednom naprasno bogtastvo ?
    I što sada, narod još jače urla i navija za iste !?




    0



    0
  5. Pod okriljem SNS ponovo se okupio ceo DOS. Fali još Duško Mihajlović.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *