ИВАН МРКИЋ /МИНИСТАР СПОЉНИХ ПОСЛОВА СРБИЈЕ/ – Косово неће ући у УН

Разговарао Никола Врзић

Иако не тежи за личном промоцијом попут својих претходника на челу српске дипломатије, иако личних политичких амбиција које би некоме могле да засметају има и далеко мање, министар Иван Мркић у последње се време, изненада и, споља посматрано, ничим изазвано, нашао на бруталном удару булеварске штампе.

Са министром разговорамо о тим ударима, али и о осталим ударима на Србију које његова дипломатска служба, у задатим оквирима државне политике, решава са више или мање успеха. Премда је (наравно) рекао мање од онога што зна или наслућује, министар Мркић у разговору за „Печат“ није одбио да одговори ни на једно неугодно питање, остављајући утисак човека који је доста релаксиран у односу на сопствену позицију, и много мање релаксиран када је реч о институцији на чијем је челу.

 

Кренимо од афера с којима се суочавате. Једне новине су форсирале причу о сарадници у МСП-у Вањи Хаџовић, због истих новина и вашег интервјуа је потом направљен нови проблем око именовања амбасадора… Да ли мислите да је то случајно, или је реч о кампањи?

У почетку сам мислио да се, једноставно, ради о нечему што је изашло у тим новинама, у „Блицу“, да би привукло пажњу и да би се, по старом обичају, тај лист боље продао, и нисам се ни удубљивао нити сам стизао од силних послова да томе посветим пажњу. Како се то развијало, међутим, схватио сам да се од нечега што је спољна политика и што је ово министарство, прави прича која са тим министарством нема баш никакве везе. Све што широм света ово министарство ради сведено је на причу о некој младој жени која је поставила или није поставила фотографије са плаже или не знам чега, која је примљена на одређено време и то на један административни посао… Може се рећи да је читава прича била фундаментално злонамерна.

Због чега?

Е сад, то треба питати ауторе те, да кажем, скаредне приче која је бацила у сенку све оно што је добро у овој кући, и напор стотина и стотина службеника да ураде свој посао на најквалитетнији могући начин…

На причу о тој девојци надовезала се прича са вашим интервјуом у „Блицу“, па је и из тога произведена афера.

Ја сам разговарао са новинарком и рекао сам – пошто сам такав по природи, да отворено говорим и да се искрено односим према свакоме ко је заинтересован за ову службу – да ми овде у овом тренутку немамо расположиви кадар кога бих са пуном одговорношћу и са дубоким уверењем да чиним добру ствар предложио да иде, рецимо, у тако важан центар као што је Вашингтон. Да би се онда то изврнуло у причу да Мркић нема кадрове, да Србија нема никога, и онда се надовезало 500 коментатора и мислим да то све скупа непотребно извргава руглу једну врло озбиљну службу, и службу која чини огроман напор да поправи све што је у прошлости рађено са пропустима или погрешно.

Да ли мислите да су ови напади усмерени против вас лично, или против Министарства спољних послова?

Мислим да је свакако и једно и друго.

Ако је некоме сметња то што радим, тај најбоље зна зашто сам му сметња, али мене свакако нико неће спречити да наставим да радим оно што ми је превасходно дужност и због чега сам и постављен на ово место. Јер, да подсетим само, ја нисам страначки човек, ја сам овде постављен захваљујући СНС-у који је одлучио да узме професионалца и мислим да је тиме моја одговорност још већа.

[restrictedarea]

Кажете, СНС вас је предложио. Да ли можемо то да прецизирамо, да ли је то био Томислав Николић или Александар Вучић?

Обојица, и то је једина истина. Разговарао сам са обојицом.

С ким сте прво разговарали?

Први разговор на ту тему сам имао са Александром Вучићем, а имао сам потом и са председником Републике више разговора.

Хајде да се вратимо на именовања амбасадора. Чињеница је да немамо амбасадора у Вашингтону, Берлину и Пекингу.

У овом тренутку ми имамо амбасадора у Вашингтону, који ће у децембру да се врати са дужности, да не користим реч опозив зато што има призвук који је негативан иако се ради о премештају са једне дужности на другу дужност… Дакле, ми повлачимо амбасадора из Вашингтона, повукли смо из Пекинга пре доста времена и на жалост нисмо поставили никог новог јер смо се трудили да изађемо са најбољим могућим предлогом, да нађемо личност која ће имати одговарајућу тежину. Ми имамо овде људи да предложимо, и они би били нека решења, али ја говорим о најбољим решењима и могуће је да ћемо предложити некога са стране.

Да ли постоје утицаји са стране, или лобији који покушавају да прогурају свог кандидата?

Искрено да вам кажем, ја сам јако дуго у овој кући и са свом одговорношћу тврдим да ја не трпим притисак ни од кога, али баш ни од кога у погледу предлога и одабира кадра. Мене нико никад није позвао, од политичара, нити председник владе, нити председник Републике који уосталом и одређује представнике. Он је увек чекао мој предлог.

А да ли су вас звали да вас питају зашто нема предлога?

Наравно, мене председник пита шта ћемо за Пекинг? Ја кажем, председниче, имамо проблем, немамо баш снажну личност одговарајућег кова да може то лако да преузме.

Имајте у виду то да ми у стању у коме јесмо – да не говорим о затеченом, сад је боље стање, за ових годину и по нешто се ипак поправило – у затеченом стању ми једноставно морамо да рачунамо са неким ко је са стране. Ја сам се трудио да до сада предлажем амбасадоре који су поникли у овој кући, који су каријерно расли и поступно, нормално се развијали у овој кући и то сам учинио у скоро 97, 98 одсто случајева. Нисам имао, рецимо за Москву, нисам имао предлог овде у кући и онда сам предложио Славенка Терзића пошто је он човек који познаје руску културу, историју, говори руски као матерњи… Да сам имао неког у кући, верујте, не бих предлагао никог са стране.

И то је једина истина у вези с мојим пословањем. Нико мене не зове телефоном, не зове ме ни председник Николић, ни председник Дачић, ни потпредседник Вучић… То се не догађа и ја вам са пуном одговорношћу то кажем. То први пут у историји ове, па и оне претходне земље није случај.

Рекли сте, отприлике, да амбасадор у Вашингтону треба да буде човек који воли Америку, али не и да је воли више него Србију. Хајде нам то објасните. Да ли су претходни амбасадори више волели Америку него Србију?

Мени је јако битно, не само за амбасадоре већ за сваког мог службеника, да прво има у виду да је част што ради за своју државу и да мора Србији сутрадан да буде боље, и ја тако покушавам све своје колеге да образујем, да их тако васпитавам, а добар део њих је већ такав. Било је у прошлости потенцирања неких других интереса који су се кроз време доказали као штетни и по нас и по нашу државу. Ја апсолутно то не могу да толеришем, и настојим да сваки службеник ради за добробит Србије.

Рекосте да огромна већина амбасадора које сте до сада поставили долазе из куће. Мене, наравно, занима овај остатак. Споменули сте Славенка Терзића, ја ћу да споменем Огњена Прибићевића. Реч је о две личности које имају прилично различите, да не кажем супротне политичке ставове које су изражавали…

Да будемо потпуно јасни, свако од њих, укључујући и мене, биће амбасадор онолико колико заслужује и ако унесе своја политичка виђења у оно што су амбасадорске активности, биће моментално враћен. Под тим условима се упућују сви амбасадори. Ако има пропуста или прави излет у политику или износи своја размишљања, ја то брзо сазнам и зна се исход таквог понашања. Политичке активности престају оног секунда када председник Републике потпише указ и он не сме више да се бави политиком. Његово је да извршава инструкције ове куће, која је једина компетентни тумач интереса Србије што се спољне политике тиче.

Чији је избор Огњен Прибићевић? Ко вам га је предложио? Или сте га се сами сетили?

Сетио сам га се ја. Али то је продукт општих консултација у влади. Нормално да се то не ради без сагласности председника владе и других који учествују у тим консултацијама, а ту су представници свих странака.

Нешто ми ту ипак није јасно. Ви сте предложили Огњена Прибићевића.

Јесам.

А они којима сте га предложили, зар нису рекли, чекајте, али Огњен Прибићевић, док је био само политички аналитичар пред изборе, онолико је навијао за Бориса Тадића а против нас.

Преда мном то нико није изговорио, искрено.

Добро, али немогуће да то нису помислили.

Вероватно да је Огњен Прибићевић способан да спроводи садашњу политику. Ако буде доказа да он то не чини, верујте, биће одмах враћен на мој предлог, и у том смислу нема никакве дилеме.

Хоћете ли за амбасадора предложити и Ненада Прокића, као што се већ месецима пише по новинама?

То што они пишу… Ја тог човека уопште не знам, не познајем. Можете замислити како би то било, да ја сад предлажем некога кога не познајем, а није ми ни у саставу Министарства спољних послова?

Значи, његово спомињање је производ неких медијских шпекулација или лобија који то гурају?

Ја сам невешт у страначким причама и кулоарским причама и тиме се уопште не бавим.

Министарка енергетике Зорана Михајловић рекла је да један министар у влади Србије ради против интереса ове земље, и да је податке о томе добила дипломатском поштом. Па ме занима да ли сте читали исту дипломатску пошту, да ли сте и ви добили такве податке или не?

Знате шта, све што је дипломатска пошта стигне најпре до ове куће, то нема дилеме, међутим, како даље иде њена дистрибуција зависи од теме, зависи од намене, зависи од ингеренција… Па је л’ ви мислите да ја стварно гледам сву пошту? Ја бих онда морао да радим 600 сати на дан. Е сад, шта је њој то отишло и на шта она мисли кад то каже, то стварно морате њу да питате. Ја нећу да нагађам. Могу да нагађам, али нећу. Не желим то да радим, то су моје колеге. Било би исто неумесно да сад ја уђем у неку причу која ме се не тиче и која не додирује уопште интересе ове куће као такве, и ове институције као такве.

Морам да се не сложим са вама. Ако је тачно да један министар у влади не ради за интересе Србије, то би требало да вас се тиче.

И вас и сваког другог члана владе, зар не?

Она је донела ту оцену, она зна на шта мисли, ја то не знам, то кажем, а наравно, да сам ја приметио да неко ради против интереса Србије, сасвим сигурно не бих то поделио са вама него бих поделио са председником владе, председником Републике и колегама из владе.

Кажете, и то је потпуно логично, да не читате сву пошту која стигне, али да ли вас је упозорио неко од ваших сарадника, пошто ипак то прође кроз нечије руке, а ово је врло крупна ствар ако је истинита?

Мене нико није упозорио, то је истина.

Пре овог интервјуа састали сте се са људима из БИА. Да ли су вам они можда споменули тог министра, да ли сте дотакли ту тему?

Не, ми смо имали разговор о нашем заједничком функционисању јер држава мора да прожме све службе. Ми се сада бавимо озбиљном изградњом система и хоћемо да се испомажемо, да се боримо против свих неправилности и чуда која су нарасла у времену небриге. Да се озбиљно позабавимо јачањем државе.

Нисте им поставили питање: знате ли ви за тог министра?

То је медијима интересантно. Ја знам да је то страначка нека кухињица, неко јело које се спрема овом или оном, али ме то уопште не занима.

Да пређемо са ових персоналних на политичке и спољнополитичке теме. Косово у УН. Дуго се већ спекулише да ће то бити један од наредних захтева међународне заједнице, тј. ЕУ и САД.

Улазак у чланство УН тзв. државе Косово не долази у обзир.

Ни ОЕБС, Савет Европе, ФИФА, УЕФА, разне организације се спомињу?

Прошла влада се договорила за неке регионалне иницијативе и ми то спроводимо. Ми смо рекли да ћемо то спровести, и ми то спроводимо и у тим неким ужим скуповима регионалним они су ту присутни под тим и тим условима.

И то је максимум који ће они добити?

Пазите, да вам кажем једну ствар, спољна политика ове земље је таква да се не дозволи улазак Космета у УН, у ОЕБС, Савет Европе итд, и ми спроводимо ту политику.

ЕУ је рекла да Србија мора да нормализује односе са Косовом. То значи све и не значи ништа. Шта ако сутра кажу, у нормализацију односа спада и улазак Косова у УН?

Ја ћу, ако будем у том тренутку министар, рећи – ви ме не занимате. Значи мене не занима чланство у ЕУ ако треба да признам тзв. Косово. Не знам да ли могу бити јаснији. Лако ми је да вам то кажем јер то није само ствар политике, то је ствар дубоког личног убеђења и које сам износио и када нисам био министар.

Колико вама наш пут ка ЕУ везује руке у неким конкретним ситуацијама? Нпр. ЕУ од нас захтева регионалну сарадњу, неговање добросуседских односа са свима, а сви смо сведоци овога што се дешава у Хрватској. Истовремено, био је инцидент и са Турском. Утисак је да је држава Србија врло благо одреаговала. Да ли је то због овог бриселског захтева да будемо добри са свима у окружењу? Због чега нисмо оштрије реаговали?

Нетачно је да нисмо реаговали. У Хрватској сад имате низ инцидената и таквих скаредних, одвратних ствари које се догађају, и ми смо направили читаву листу тих инцидената и не знам колико пута смо упозорили хрватске власти… Обавестили смо и све које је требало да обавестимо у међународној јавности и међународним организацијама и разне престонице. Ми радимо свој посао, само вероватно нисмо тако вешти у медијском представљању, него нам је битнија суштина од тога шта говорити јавности.

А какав су ефекат произвеле те акције о којима говорите?

Ја сам при оцени и при закључку да је садашњој хрватској влади јако непријатно што се то догађа и они покушавају то да исконтролишу и ми ћемо да видимо да ли су у стању, а наше је да упозоравамо, тражимо да се моментално прекине са таквим расистичким испадима, са фашистичким паролама, са позивањем на убијање Срба. Све смо то ми њима рекли и очекујемо да једном они стану на реп тој немани.

Кажете, непријатно је хрватској влади. Па, на чудан начин изражавају ту непријатност. Нисам приметио да је званично, јавно, премијер или председник Хрватске или било ко надлежан изашао и осудио дивљање усташтва.

Нећу да говорим о унутрашњим политичким хрватским приликама, јер се не бавим тиме. Ја наравно то посматрам, анализирамо и водимо рачуна, али нећу у разговору са новинарима да коментаришем унутрашње хрватске прилике. Очекујем да се тако и они понашају према Србији. Међутим, ми имамо контакте са представницима владе Хрватске и зато сам ово рекао што сам вам рекао.

Значи, ви практично чекате да хрватске власти ураде оно што би ваљда било нормално да су већ урадили?

Они треба то да ураде и ја сам сигуран да и многи други прилазе са истим саветом.

А шта ако не ураде ништа, ако се овај тренд настави?

Ми ћемо учинити све да се то не понавља, све што је у нашој моћи и све што је наш инструментариј ми ћемо употребити да се то сузбије и да нестане као образац понашања.

Али опет упадамо у парадокс спољне политике коју, ето, и ви спроводите јер Србија иде ка ЕУ. Сад имамо неки спор са Хрватима где смо ми страна која трпи, требало би да реагујемо, а сутра ће Хрватска одлучивати о томе да ли ће да нам почну преговори, да ли ћемо затворити ово поглавље, отворити следеће.

Ви мислите да ћемо ми стварно подлећи уценама ако до њих уопште дође?

Питам.

Ја не могу да замислим ту ситуацију, али стварно не могу да је замислим, да нама испоруче уцене и да ми сад то испунимо и онда срећни и весели да уђемо у ЕУ.

Па прихватили смо за цигарете из Ровиња. Зар то није била уцена, или како бисте то назвали?

Можда има ту неко образложење које ја дубље не познајем, не знам подробније тај проблем, али постоји неко образложење које би могао да да министар Љајић или они који се тиме баве, ја сам разумео да то није тако једнострано… Кад се расправа повела у влади, врло се озбиљно о томе разговарало. На крају је био закључак да то није једнострана концесија, него да има и неких компензација. Ја сам у уверењу да ми нисмо чинили то једнострано и да ова влада није била капитулантска у том смислу.

А како коментаришете одсуство јавне осуде европских званичника за ово што се дешава у Хрватској од ћирилице, парола на стадионима, а лупане су и табле на нашим конзулатима?

Ја знам да су они интервенисали. Више бих волео и да су то јавно чинили, и то смо ми и тражили. Међутим, на њима је одлука. Они процењују исто тако суверено како ће се према коме понашати. Ми не можемо никог натерати на нешто, али ми радимо, ми смо код сваког интервенисали, пришли смо, објаснили случај и наишли на разумевање. Ја сам уверен да је у Загребу било интервенција и да су хрватски представници у неким престоницама разговарали о томе.

Да ли сте ви конкретно негде разговарали са неким, са другим амбасадорима европских земаља у Београду?

Са безброј њих.

И како су реаговали, шта су вам рекли?

Са разумевањем, схватају да смо ми потпуно у праву.

Да ли следи нека акција из тог разумевања, да ли су интервенисали код Хрвата?

Ја стварно не могу да идем са њима па да то проверавам, али сам уверен да су интервенисали. Сасвим сам сигуран да су интервенисали.

Турска?

Оно што је Ердоган рекао, то се може карактерисати на свакакве начине, само се не може окарактерисати као пријатељство, што турски званичници иначе изражавају нама у директним контактима. Ми смо сасвим јасно ставили до знања шта мислимо о таквом понашању и није уследило оно што смо ми очекивали да може уследити…

Извињење.

Изражавано је, али по мени недовољно.

Рекли су да је грешка у преводу.

Недовољно је изражавано жаљење што је „грешка у преводу“… Мислим да то није било оно што је требало да уследи. Дакле, шта се десило? Турска је иначе била јако ангажована у промоцији те, како је они виде, државе Косово. Ми смо им врло јасно, без икаквог увијања говорили да прекину са тим. Очигледно, нису…  Значи, не можемо се претварати да је све дивно и красно и да смо пријатељи када једна страна не чини пријатељске гестове.

И како ће се сад ова ситуација разрешити?

Видећемо, није сада на нама, нисмо ми вређали Турску. Нисам ја отишао у Цариград па рекао, ово је Грчка, или, овде је пао један српски император на зидинама кад их је бранио. Нисам никакве ствари у том смислу изјављивао, нити би ми пало на памет јер је то непристојно на крају крајева. Тако да знамо одакле је кренуло и сада, видећемо.

Колико је наша спољнополитичка позиција јача сада, почетком изградње „Јужног тока“ и јачањем Русије на разним другим пољима?

Наравно да је ојачана. То је ствар која је од капиталног, стратешког значаја за Србију и добро је да је то све ишло као што је и планирано, и сигуран сам да наше везе са Русијом треба да буду најбоље могуће у сваком смислу и ја не знам за период кад су биле тако добре везе. Стварно не знам, а 35 година сам у дипломатији.

Да ли нам то јача позицију у преговорима са ЕУ?

Ја то доживљавам као плус, наравно. И једног дана кад будемо у ЕУ, и онда ћемо имати, сигуран сам, изузетно добре односе са Русијом.

Али мораћемо да укинемо Споразум о бесцаринском извозу у Русију.

То ће сад да иде у неком процесу, не знам како ће се то конкретизовати. Постоје разноразни изузеци. Ни у ЕУ није иста позиција, рецимо Ирске у вези са рибарством, и Мађарске. То је сад једна огромна фамилија па, ко се како договори. Нећу да превише употребљавам машту у том смислу. Нама је наш однос са Русијом од капиталног значаја и могу да вас уверим да по свим показатељима данас ми са Русијом имамо најбоље могуће односе и боље него што смо икад имали.

Кажете, односи са Русима су изванредни. Да ли су са неком, било којом чланицом ЕУ бар приближно толико добри билатерални односи?

Не можете правити вештачку паралелу, јер су то различите земље, различите историје. Ја имам фантастичан однос, рецимо, са Финском, са финским министром. Финска нам помаже у разноразним правцима, Финска устаје и говори најлепше ствари о Србији.

Финска је признала Косово.

Јесте признала Косово, и после тог признања, са нама гледа да има најбоље могуће односе.

О остатку Србије имају дивно мишљење…

То вам је тако и једноставно то вам је реалност, и они сада са нама имају безброј пројеката и стварно се осећа помоћ. Или Норвешка, која је дала не знам колико милиона за Дечане… То нису безначајне ствари. Има земаља које су и пријатељске. Неке су признале Косово као државу и ми им то замерамо и они то знају.

Да ли су нам то пријатељи?

Не можемо ми сада да наше жеље преточимо у стварност, а морате да живите, морате да правите из онога што имате најбољу могућу мешавину и рецепт, и то је тако у животу.

Ми нећемо одустати од својих интереса никада, док смо живи, апсолутно нећемо. Ми само имамо различита тумачења о томе како се штите интереси и ту сада имате једну лепезу на нашој јавној сцени од, не знам, погледа да треба прекинути са свима до неке, да кажем, мизерне снисходљивости. Значи, ми треба да радимо оно што је у датим условима најпрофитабилније, најбоље за Србију. Ја то једино тако видим.

СИД 

Обнављате СИД, Службу за истраживање и документацију.

Хоћу да обновимо СИД зато што нам је он потребан, преко нам је потребан. Он је формално укинут, још 2008.

Ко га је укинуо, Вук Јеремић?

Јеремић је тада био министар. Не знам колико је он утицао на то, нисам се распитивао, али знам док сам био напољу, кад су укинули, да сам стварно био запрепашћен.

Јесу ли се сами сетили тога, или им је неко рекао?

То њих питајте.

Постоји ли озбиљна држава у свету чије министарство спољних послова нема такву службу?

Не.

Хрватска тужба 

Колико смо припремљени за процес пред МСП-ом поводом хрватске тужбе за геноцид?

Имамо тим који смо именовали, има ту и странаца. Имамо, по ономе што сам ја извештаван, аргументацију која је необорива. Нећу даље да улазим у коментарисање, јер сам свима послао упозорење да пазимо шта говоримо о томе јер Међународни суд правде има нека своја правила.

У сваком случају, ми смо се спремили, идемо. Мислили смо да ће Хрвати имати снаге да одустану од тужбе, јер смо били уверења да је то у заједничком интересу. Очигледно да они нису одустали. Ја сам не знам колико пута сам рекао својим хрватским саговорницима, ви сте тужили, одустаните и ми ћемо да одустанемо. Ја чак мислим да они имају много већи проблем него ми.

Да ли вас плаши сценарио да ЕУ од нас затражи да једнострано повучемо тужбу против Хрватске?

То стварно не долази у обзир, мислим да је свако размишљање у том правцу апсурдно и неозбиљно.

Морам да се вратим на онај пример са цигаретама, где је Европска комисија стала на страну Хрватске.

Можда нека друга влада може тако нешто да уради, али ова не. Не дао Бог.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Наш министар многе ствари прескочио јер несме истину рећи коју ми
    Срби замо видимо осетимо када конкретно се нађемо на рушевионама
    својих кућа и имања која постају прашума где су некад била плодна
    поља и ливаде за испашу. Није рекао зашто Запад благо наклоно гледа на испаде хрватског фашизма. Једино јасно је рекао да односи са Русијом никад бољи нису били ЈУЖНИ ТОК је дело Русије и
    Србије.

  2. Narod vise ne interesuje prica o tome kako vi imate odlucnu i nezavisnu politiku! Dok god postiji kod vlasti definicija: Eu nema alternativu, od te vase politike NISTA. Desavalo se puno puta, a i jos uvijek da jedno pricate danas, a drugo sutra. Vise me interesuje sta kazu nase iskrene patriote i rodoljubi, nego neki prolazni i nepoznati “politicari”, koji idu u strane ambasade po Svoje misljenje!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *