Почетна / Колумне / Храбри ли Европска унија антисрпство у Хрватској

Храбри ли Европска унија антисрпство у Хрватској

Пише Ратко Дмитровић

Не малаксава антисрпска хистерија по Хрватској; премијер Милановић и председник Јосиповић попуштају пред отвореном демонстрацијом мржње, свима је јасно да се пробудило усташтво, али скоро сви ћуте, на челу са Европском унијом, чији је Хрватска члан 

Постоје константе у нашем животу које се окончавају победоносно или поразно по нас; верујемо у нешто, истрајавамо, трудимо се да убедимо друге, хранимо та убеђења у комуникацији са истомишљеницима, полемишемо са онима којима је до полемике или стоички трпимо нападе, увреде, омаловажавања. И онда дође тренутак кад се све сломи, кад схватите да нисте били у праву. Заћутите. Или се догоди оно друго па задовољно кажете у себи; ето, био сам у праву.

 

РЕИНКАРНАЦИЈА НДХ Почетком деведесетих тврдио сам, писао, да је новостворена хрватска држава реинкарнација Независне Државе Хрватске, оне Павелићеве, усташке, са симболиком, идејом, друштвеним концептом и са истом мржњом према Србима. Речју, тврдио сам да је Туђманова Хрватска – усташка држава.

У Хрватској су у томе пронашли нови доказ да је Дмитровић обични плаћеник београдских клерикално-националистичких, великосрпских група, лоцираних у Српској академији наука и уметности и Српској православној цркви. Медијска кућа „Политика“ се подразумевала, ту сам био запослен, као дописник из Загреба, Улица Гајева, стотинак метара од споменика Бану Јелачићу. Строги центар града.

За тезу о неоусташкој држави Хрватској добио сам у Београду неколико смрдљивих етикета, заснованих на констатацији да завађам Србе и Хрвате. Иначе, братске народе чија је заједничка историја лепршава холивудска бурлеска. Никада се нисам бранио. Знао сам, вратимо се на почетак текста, да у основи приче не могу погрешити; мој однос према усташтву, независним хрватским државама, не долази са страница хисторијских читанки, уџебеника кривотворене и фалсификоване историје. Не, он се осећа кожом, пореклом, сведочењем из прве руке. Јасеновац је од села у којем сам рођен (Комоговина на Банији) удаљен тридесетак километара. Ја сам о Јасеновцу слушао од оних који су га преживели. Способност да препознам усташтво, како год да је прикривено, носим на кожи, преузето је рођењем.

Мојим Дмитровићима и Дабићима – да не спомињем хиљаде других породица из Поткозарја, са Баније, Кордуна, Славоније, Билогоре – Јасеновац је место постанка и смрти, ненаписана одредница, оријентир, тамна страна месеца.

 

[restrictedarea]

НЕПОРАЖЕНА УСТАШИЈА НА ДЕЛУ Отворена, до крајњих граница искрена и исто тако тачна и прецизна потврда да сам свих ових година био у праву, тврдећи да је Хрватска деведесетих година била неоусташка држава, да је са непораженим усташтвом и данас у неким елементима таква, дошла је пре двадесетак дана, од Игора Мандића, Хрвата, једног од највећих живих интелектуалаца данашње Хрватске. Мандић је у интервјуу за „Вечерње новости“, оцењујући догађања у Вуковару, скидање табли са ћирилицом широм Хрватске, казао да  на сцени није нова представа, нове околности. У питању је непоражена усташија која у Хрватској све слободније подиже главу, а ћирилица им је изговор да протерају све преостале Србе, казао је.  Ништа тачније одавно се није чуло из Загреба. Јачу, прецизнију, потврду онога што сам говорио и писао све време нисам могао да добијем. Хвала, Мандићу.

Да ли се осећам победоносно? Не. Осећам се јадно, упркос свим елементима сатисфакције. Након што су бројни хрватски медији пренели Мандићев интервју „Новостима“, на човека је кренула у Хрватској хајка равна потерама из деведесетих. Са „налозима“ да се „издајник, орјунаш, четник“ има уклонити са лица земље. Стоку треба убити, гласила је заједничка  оцена готово свих форума на хрватским порталима и сајтовима. Мандићу са стране хрватске јавности нико није прискочио у помоћ; ћутали су  новинари, борци за људска права, лева политичка и културна интелигенција. Један од њих, извесни социолог Лалић, познат по прилично оштрим критикама хрватске деснице, назвао је Мандића издајником хрватства. Лалић тврди да у Хрватској одавно нема усташтва, да је то ствар прошлости, савремена митологија, дежурни аргумент оних који Хрватској не желе добро.

Крајем августа ове године боравио сам неколико дана у Хрватској. Нисам се јавио никоме, укључујући људе са којима се мој живот деценијама додиривао или преплитао. Не  због страха од свађе, једноставно нисам хтео да их излажем могућим ризицима, неугодностима. Један од њих, својевремено значајна политичко-привредна фигура у Хрватској, инсистирао је да се видимо. Разговор, разумљиво, није могао протећи без политике. Иницијатива је била на његовој страни, ја сам све време био у другој брзини. Онда дођосмо до најосетљивијег дела, суштине хрватске државе деведесетих и Хрватске данас. Теби је, рекох му, јасно да сам са много аргумената почетком деведесетих тврдио да је Хрватска неоусташка држава. Човек ћути, најпре гледа у страну, држи  чашу добре банијске шљивовице у руци, окреће се мени и каже: „Јеб`о јој ти матер, није она ни данас далеко од усташке државе“. Ако је то важно, а овде јесте важно, човек је Хрват.

 

МУК ХРВАТСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У међувремену се усташтво  подигло на ноге. Јосиповић и Милановић скакућу као мечка на загрејаној плотни, прете, затежу конопац, попуштају, позивају на поштовање закона, седају да разговарају са усташијом из Вуковара, али не вреди. Европа ћути, хрватска интелигенција ћути, анонимуси са форума, њих на десетине хиљада, прете убиствима, траже да се хрватска држава са Србима  обрачуна за сва времена, да и последњи од припадника народа напусти Хрватску. Не отворено, толико глупи нису, већ да се Србима забрани ћирилица, исказивање националног идентитета, спомињање великана из националне историје, да им се забрани да буду Срби. Коме се не свиђа, марш из Хрватске.

Хрватском се поново ваља мржња према Србима. Шири се као сумрак, улази и тамо где је до јуче није било. На мржњи према Србима опстаје се у политици, у култури, близу новца. Мржња према Србима поново је у Хрватској наплатива, може да се оплођује, доноси профите разних пред- знака. Срби су, након кратког предаха, мереног годином-две, опет увучени у себе, опет  крију имена и презимена, избегавају ситуације где би неко сумњичав могао да их упита које су вере и нације.

Огласило се неколико свештеника Српске православне цркве, упозорењем да је у Хрватској поново на сцени насилно превођење српске деце у хрватски национални корпус. Европа ћути, а на отворено питање како оцењује догађања у Хрватској, у вези са нападом на ћирилицу, одговара да је то унутрашња ствар Хрватске. Ово је отворено охрабривање на нова насиља према Србима.

Ни једна друга држава, чланица Европске уније, ранга Хрватске, не би смела ни да помисли на однос према мањинама, какве год оне биле, националне, социјалне, сексуалне, какав према Србима у Хрватској гаји Хрватска. Али, кад имаш Немца за савезника, све ти је дозвољено; убијање, паљење, протеривање, на крају и скидање ћириличних табли. Све.

У време настанка текста који читате, окончан је пети у низу сусрета председника Владе Хрватске, Зорана Милановића са Стожером за одбрану ћирилице, из Вуковара. Овој проусташкој групацији понуђено је, како сазнајемо, да се „провокативне“ табле смање за трећину, да слова буду једва видљива, да табли у Вуковару буде свега неколико, искључиво на јавним установама, али братија на пристаје; ћирилица не може на тло Хрватске. Више им није довољан Вуковар; табле падају из ноћи у ноћ широм Хрватске, чак и тамо где су Срби двотрећинска већина. Сасвим очекивано и схватљиво; Павелићева дечица виде да им се држава не супротставља па због чега да не чине оно што им је у крви.

Недавно је у Београду промовисана књига Анте Лешаје, Хрвата са Корчуле, пензионисаног професора Загребачког универзитета, која подсећа на мрачно време пред грађански рат у Хрватској, 1990. до 1991.године, време кад су Хрвати  спаљивали и на друге начине уништавали књиге штампане на  ћирилици. Лешајино дело зове се „Књигоцид“. Тада је уништено око три милиона књига. У данашњој Хрватској до сада је уништено двадесетак табли са ћирилицом. Мало.Традиција се мора поштовати. Биће тога још.

На Милановићу и Јосиповићу је да докажу има ли њихова Хрватска снаге да се обрачуна са усташтвом. Ту компромис није могућ; или усташе, или њих двојица, скупа са СДП-ом, странком преко које су дошли на власт. Да не буде забуне: и у једном  и у другом случају Срби су губитници.

[/restrictedarea]

12 коментара

  1. Da.
    Morali bi svi mi znati, da za EZ (i SAD) poznaje samo naciju,
    dok je narod, etnicka, a nebitna odrednica.
    Za SAD i EZ, sadasnja NDH je drzava hrvatske nacije.
    Srba, Italijana, Istrijana, Roma, … ima, ali nije bitno,
    niti ce biti (kao ni, u bratskoj nam, dezeli, …).
    Ime nacije i drzavljansta je izjednceno.
    Koliko god da ima (desetina) miliona raznih naroda, SAD su
    drzava americke nacije.
    Britanci, mudro ili lukavo, ne barataju recju nacija, za sebe.
    U pasosima, gde tolikim drzavama pise, „nationality“, u
    britanskim je – „citizenship“.
    Danasnja NDH ima zadatak da zavrsi genocid nad Srbima(i …)
    u svojim, danasnjim granicama, dok granicu i zadatak, ne pomeri.
    Nasim pisanijima i „bedjivanjima“ (do moljakanja), da NDH
    odustane od tuzbe za genocid (da bi i mi odustali), pomazemo im
    u realizaciji zadatka-genocida nad Srbima.
    Da smo, sto, nazalost nismo, jos bi ih podsticali da izadju na sud, a mi pripremili najbolje moguce tuzbu za, nesporni genocid
    nad nama-Srbima.
    Uostalom, hrvatski genocid (Progarm, jos iz XIX veka, plan izvrsenje), koji jos traje, preteca je i nacistickog genocida
    nad Jevrejima, Romima, …
    Nego, „ne placi voljena zemljo“, suze ce se brzo osusiti, a nama
    treba prvo stit koji cemo mi skovati, pa …
    EZ nam ga nece dati, ni od papira.
    Srboljub Savic




    0



    0
  2. Vreme je da se napravi pravi film o jamam i Jasenovcu.




    0



    0
  3. Poturica gori od Turčina.




    0



    0
  4. Дасе разумемо пишем вам из прве руке из Београда. Био сам на светог Луку у Вуковару на слави моје родбине и чуо сам много
    прича које се састоје из једне истине Срби нису пожељни у тој НДХ
    држави. Једна истина потреса хрватски национализам што Срби нису
    реаговали на разбијане ћириличних табли на државним институцијама
    они су очекивали реакцију српског национализма даби завршили ссрпским питањем на отетом делу СРПСКОГ ВОЈВОДСТВА памет је преовладала код Срба и траже уставна права о истицању дво језичног обележја.Други хрватски проблем су њихове лажне пензије
    у тако званом домовинском рату иду пензије на ревизију, тако даје
    Зорам Милановић такнуо у осиње гнездо Срби чекају мирно опрезно
    и кажу нека се они међу собно кољу.И да завршим ми Срби морамо
    на сваком могућем месту говорити писати о геноциду који су извршили усташе и Туђманови бојовници на тај начин помажемо њима
    који су још остали у том делу СРПСКОГ ВОЈВОДСТВА.




    0



    0
  5. Istina je samo jedna!Nije Srbima problem samo ustaštvo,povampireni islam,šiptarija i druga otpad već prvenstveno Evropa,odnosno one sile koje i Evropu guraju u propast!!Hrvatska je projekat evropski a ne malobrojnog naroda koji sebe naziva hrvatima(J.Dučić)!Bez teritorije,naroda,tradicije i ostalog ne može biti ništa a komo li ozbiljna država!Za Hrvatsku su se borili Štrosmajer,Gaj,Maček i dr.koji nisu Hrvati!!!Isti primjer imamo danas na KiM!!Kada Srbi to shvate lakše će boriti protiv udruženog i opasnog naprijatelja!!Posebna je srpska nesreća domaći izrodi koji su u službi stranog neprijatelja!!Povlačenje tužbe za genocid je najveći zločin koji se može učiniti prema mrtvima i živim Srbima!!!




    0



    0
  6. @vaso petkovic
    „Posebna je srpska nesreca domaci izrodi koji su u sluzbi stranog neprijatelja“……………… Siguran sam da su „domaci izrodi…“ jedina ozbiljna i daleko najveca „srpska nesreca“!!!!!
    Narocito oni koji su uz ogromnu financisku i svaku drugu stranu podrsku uspjeli doci na samo celo SRPSKE DRZAVE. Iako su zle namjere svakolikih srpskih neprijatelja uvjek odrzavale i kontinuitet i intezitet, isti bi bili bespomocni bez „srpskih izroda“!!!! Stoga R O D O L J U B I I P A T R I O T E moraju
    posvetiti maksimalunu „paznju“ upravo „srpskim izrodima“!!!!!!!!!




    0



    0
  7. @ Гос, Петковићу Србима је главни проблем штосу Краљевину Србију
    утопили у државу три народа СХС. Хрвати су добили државу захваљујући српском борбом у партизанима 1941-45 године, после
    тога све се зна Хрвати и Словенци имају државу а Срби се потуцају
    по свету јер још немају незнају где је њихова држава.Ако је Србија београдски пашалук онда то није држава свих Срба.




    0



    0
  8. Sam naslov je i odgovor po mojem misljenju.
    Sto je EU nego Nemacka danas. Sto Hitler nije uspeo silom i ratovima danasnja Nemacka/EU cini na svoj nacin, tj. vlada Evropom danas. A sto se tice Hrvatske: smatram da kroz Hrvatsku Nemacka/EU kaznjava Srbe za sve prosle izgubljene ratove. To je u stvari i rehabilitacija proslosti kroz sluge Hrvate.
    Hvala g. Dmitrovicu sto nas potseca i uci na razna istoriska zbivanja. Nadam se da cu da dozivim da to sto pise na tim stranicama izadje u vidu knjige, jer mnogo put bih htela da se vratim i potsetim na neku temu sa ovih stranica. Dok se mi Srbi ne slozimo – kao jedinstveni narod a ne podeljeni po regionima i
    nepoznati jedni drugima osim kada se neka velika katastrofa desi a i tada to ne traje dugo i pocnemo se opet svadjati i deliti, itd.
    Iz pisama vidim da mi Srbi ovde vodimo i dialoge jedni s drugima
    i osecam da nas ipak ista stvar veze.
    Posebno pitanje: ‘sto bi bilo da nije bilo’ tih nesretnih seoba i Arsenija Carnojevica i da smo ostali u svojim prvobitnim krajevima i odupirali se tamo Turcima? Sada smo opet izbeglice .
    Hrvati imaju benefit i drzavu sada na nasim kostima.
    Vukovar: Srbi nisu napali Hrvatsku i to stalno treba da se istice.
    Hrvati su napali JNA legalnu vojsku postojece drzave. Srbija nije napala Hrvatsku. Oni su rat zapoceli. :A sto se tice tuzbe za Genocid – kakav genocid? Gde su to Srbi pocinili genocid?
    Mi nemamo zasto njima da se izvinjavamo kao narod ili pojedinci.
    To je problem nase matice Srbije da postavi stvari na svoje mesto
    Za to treba imati kicmu.




    0



    0
  9. Sva ova neoustaska histerija u Vukovaru (i celoj Hrvatskoj)oko tzv. dvojezicnih tabli bi mogla da ima i drugaciji rasplet (bolje zaplet). Oni jadni i ne znaju da nisu problem ni jezik ni pismo. I jedno i drugo su SRPSKI. Problem je u tome sto oni ne znaju kojim (cijim) jezikom govore i cijim pismom pisu. S obzirom da nemaju nista svoje bezobrazno svojataju nasu istoriju, tradiciju, kulturu, jezik, pismo, teritorije i mnogo toga drugog sto im treba da bi bar na unutrasnjem planu mogli da glume neki narod i drzavu. Oni su takvi i mi tu ne mozemo mnogo da promenimo. problem je u tome sto mi vec dugo na sve to cutimo i ne reagujemo. Za pocetak im treba reci glasno i jasno: Pisite kako hocete po tablama, ali znajte da su to SRPSKI jezik i pismo.




    0



    0
  10. EU sasvim sigurno hrabri antisrpstvo u Hrvatskoj(ako ne javno , a onda sigurno iza kulisa). Eu je vecinski katolicka…Mora da se napomene I to da kada se neko rodi u katolickoj porodici I kada je krsten kao katolik on je dalje NA PRVOM MESTU ( ! ) rimo-katolik odan rimo-katolickoj crkvi I okrenut ka Vatikanu, a tek na drugom mestu dolazi drzava I nacija u kojoj se rodio! Pored knjige „Vatikanske ubice “ dr. Alberta Rivere treba procitati I knjigu “ Opus Dei “ Roberta Hacinsona 1 I 2 ) posebno poglavlje u drugoj knjizi „hrvatska ratna masina “ .




    0



    0
  11. Sve vise mi se namece utisak da ulazak Hrvatske u EU nije
    delovao na tu zemlju pozitivno za Srbe. Cak sto vise je ohrabrena, jer zna da ima mocnog sponzora u Nemackoj clanici.
    U poslednje vreme incidenti u Vukovaru, zaustavljanje izvesnih Srba na granicnim prelazima, zatim u Osijeku itd. itd.
    Na Srbe treba vrsiti neprestano pritisak iz bilo kojih razloga.
    Hrvatska je danas bez Srba zemlja sa ogromnim praznim neobradjenim prostorima. Srbi su bili ti sto su joj davali vitalnost
    na mnogim poljima a u njima je ostao taj kmetovski duh sluga tudjih gospodara. I da jos spomenem nedostatak kulture.




    0



    0
  12. Fasizam ponovo dize glavu u Evropi a prednjace Nemci sa pristankom ili zmurenjem dojucerasnjih boraca protiv fasizma, Amerike, Velike Britanije, Francuske…..Sve ovo sta se dogadja neodoljivo podseca na stanje tridesetih godina pre pocetka II svetskog rata.Vrsi se prekrajanje istorije i izvrtanje istorisjskih cinjenica na ideoloskoj osnovi a ne na relevantnoj dokumentaciji i arhivskoj gradji u mnogim svetskim arhivama, saradnici okupataora se rehabilituju, borci protiv fasizma satanizuju, cak i nazivi ulica brisu koji podsecaju na antifasisticku borbu srpskog naroda.To se radi izvana ali i unutar Srbije, sto je i najzalosnije.Perjanica svega je EU.Dogadjaji u Hrvatskoj i cutanje EU to potvrdjuju.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *