Почетна / Интервју / Горан Петронијевић, адвокат: „Јужни ток“ је почетак ослобађања Србије

Горан Петронијевић, адвокат: „Јужни ток“ је почетак ослобађања Србије

Разговарала Невенка Стојчевић

Руси би да траса кроз Србију буде што дужа, и да сва чворишта буду у Србији, јер Србија на тај начин постаје енергетски лидер у региону. Неко међу нама и даље покушава да овакав статус Србије „изминира“

Датум (24. новембар 2013.) који је исхитрено одређен као почетак изградње „Јужног тока“ у Србији јесте нека врста „прања“ српских власти због опструкције руског гасовода и правдање кривице за нарушавање претходног договора. Њиме никако нису отклоњени фактори који коче овај грандиозни посао, чији почетак значи и почетак ослобађања окупиране Србије и окупиране Европе. За разлику од Запада, Русија овај посао ради на принципу добровољности, еконoмске и трговинске логике, а не на принципу отимања и приморавања. Зато свако у Србији ко и даље буде гурао клипове у точкове „Јужног тока“, биће историјска штеточина и српског државноправног простора и српске нације, каже на почетку разговора о „Јужном току“ адвокат Горан Петронијевић.

 

Свему упркос, у Србији започиње изградња „Јужног тока“. Шта руски гасовод значи за Србију?

„Јужни ток“ је за Србију посао прошлог, садашњег и будућег века, а и за Србију и за Европу је значајан са аспекта економије, енергетике и међународних односа. Почетак изградње „Јужног тока“ померан је већ неколико пута, а да је поштован договор, он би већ допола био изграђен. Нажалост, руска страна није имала коректног партнера у Србији, не зато што сарадњу са Русијом српске власти или један њихов део неће, већ зато што не смеју. У то сам потпуно сигуран, јер од 5. октобра па надаље увек је у српској власти постојао јак лоби чији су људи плаћани са првенственим задатком да руше пројекте економске сарадње са Русијом. Нас на Западу, ма шта ми радили, посматрају искључиво као мале Русе, и како Русија расте, ми смо за њих све већи мали Руси, а Србија све јача руска провинција. Тако је садашња окупација Србије за Запад, заправо, окупација руске провинције, и стајати на српском тлу значи стајати на бранику остваривања његове последње, веома морбидне идеје која може изазвати светски сукоб, а то је идеја о неприкосновености природних богатстава у односу на суверенитет државе.

Да ли је са почетком изградње гасовода победила и идеја о потреби ослобађања заробљених умова у Србији?

Нема сумње да почетак ослобађања Србије од окупације под којом нас Запад држи већ дуже време значи и ослобађање заробљених српских умова који тој окупацији служе. Сматрам да постоје два прстена окупације. Први је окупација Европе од англосаксонског фактора која је настала са окончањем Другог светског рата, а други је окупација трећих, транзиционих земаља насталих распадом бивше Југославије, посебно српског простора од стране Европе. Дакле, ми смо окупирани од окупираног, и кад испод тог европског окупационог прстена ставите домаће окупационе снаге које му служе, видите да смо ми, српски народ, тек под трећим прстеном окупације.

Шта све „Јужни ток“ доноси Србији, почев од изградње до пуштања у функцију?

„Јужни ток“ је пре свега један фантастичан међународни пројекат који може да заустави економско пропадање Србије. Дакле, свесно избегавам да кажем да може да јој донесе благостање. У државноправном смислу „Јужни ток“ представља једну врсту арматуре за Србију, која неће дозволити да се она даље територијално и политички распада. Значи, поред почетка ослобађања од окупације, „Јужни ток“ помаже заустављање економског нарушавања и на крају распада српског простора. Јер, ко год мисли да је тај процес при крају, и да ће престати са окончавањем косовског проблема, тај или неће или не жели да призна да је Србији предодређено да буде распарчана уколико се не армира једним озбиљним уласком руског економског фактора на овај простор.

[restrictedarea]

Хоће ли се напади на „Јужни ток“, на ту његову арматуру, наставити и после почетка изградње?

То је сасвим извесно, јер Србији је пројектован распад до београдског пашалука, и расцепканост по окупационим зонама које већ постоје, само још нису толико видљиве. Њима ће, по моделу сада организованих зона одговорности тзв. међународних снага на Косову и Метохији, управљати разни администратори и битанге које ће на тај начин држати под управом целу Србију. Зато такозване српске власти уопште не одлучују о најважнијим питањима за марионетску државу Србију, у којој се на власт може доћи једино уз благослов Запада. А ко год да дође на власт, он је нешто обећао Западу и у најмању руку прихватио да ради за његов интерес, а против интереса Србије. Да сам на месту тих људи, какви у Србији увек могу да се нађу, а има их и у актуелној власти, ја бих ставио прст на чело и добро се замислио. У том контексту сада помињу министарку енергетике Зорану Михајловић, а ја мислим да она није усамљена и да таквих „играча“ у власти и око ње има много више.

Довољно је да следимо просту логику. Наш суштински проблем је што се читав спољни свет наших власти завршава на контактима са две или три амбасаде – америчком, енглеском и сада немачком. Наши политичари не схватају колико Русија економски расте, и да је близу равни са Америком јер ће веома брзо заједно са земљама БРИК-а успоставити једну врсту економске надмоћи над Западом,  чији ће се пројекат о неприкосновености природних богатстава, заснован на отимању као превасходном принципу глобализације, на тај начин нарушити. Конзервативну руску политику заменила је нова одбрамбена доктрина која јој дозвољава да интервенише свугде у свету где су угрожени њени стратешки интереси, као што САД то раде 30 последњих година. За Русију је усвајање овакве доктрине био први корак у поновном успостављању биполарности у свету.

Мислите ли да је одласком председника Николића у Москву поражена  опција која је на сваки начин хтела за заустави „Јужни ток“, за рачун „Набука“?

Најпре, „Набуко“ није реалност, „Набуко“ је макета попут оних које је Војска СРЈ 1999. наменила натовцима на Косову и Метохији, и које су их потпуно поразиле када су схватили да су уместо стотина тенкова уништили свега неколико. „Набуко“ је макета која је имала сврху да покаже постојање алтернативе „Јужном току“. Све трасе ове макете морале су ићи кроз Сирију, али Запад је схватио да је у борби за Сирију потпуно немоћан, да је ударио у зид, зна се чији. О овим чињеницама нашим политичарима који живе и раде у провинцијском окупационом синдрому још није стигла депеша, а крајње је време да почну са предузимањем реалних политичких и економских потеза у корист Србије. Не знам да ли је председник Николић о томе разговарао са председником Русије Путином, али је сигурно да ми нисмо поштовали све договоре које смо претходно постигли. Могуће је да из тих разлога Русија према нама, као партнеру у послу, заузме и ригиднији став. Србија још није ушла ни у ЕУ ни у НАТО, и већ прави проблем, а шта ће тек бити када Запад приступање њима услови раскидом сваке сарадње са Русијом.

Имате ли утисак да су Руси, коначно, прозрели све наше игре и замке?

Однос Србије, Русије и Запада доживљавам као однос малог детета које стоји између двојице одраслих људи, од којих га један стално вуче за уши и удара по глави, а други га мази и нуди чоколадом. Србија се понаша као то застрашено дете и воли онога који му нуди чоколаду, али ради оно што му наређује онај који га бије. Имам утисак да овај који стално нуди чоколаду и даје своје паре сада каже – доста је! Руси би да траса кроз Србију буде што дужа, и да сва чворишта буду у Србији, јер Србија на тај начин постаје енергетски лидер у региону. Неко међу нама и даље покушава да овакав статус Србије „изминира“. Поред „Јужног тока“, Русија ће саградити и електране на гас које ће производити чисту енергију, а том енергијом опет ће се снабдевати све земље Балкана које са Србијом нужно морају бити макар у добрим пословним односима, и мораће то да плате, јер вентили су на српској територији. Шта то још Русија треба да уради за Србију? Изградња „Јужног тока“ запослиће више од сто хиљада људи, а изградња електрана и гасних складишта још толико. Русија ће своје економске интересе у том случају штитити свим средствима и неће више дозволити било какво „залетање“ било кога на Србију. То је  борба између Запада и Истока. Да Запад нема лоше намере, он би дозволио и помогао изградњу „Јужног тока“, не само због Србије него пре свега због Европе.

Сигурно је да поред традиционалног пријатељства према Србији Русија у овом послу има и свој интерес? У чему је он садржан?

Пријатељство се огледа у томе што је гасовод из Русије преко Бугарске и Грчке могао да изађе на Јадран и морским путем дође до Италије. За Русију као произвођача гаса то је најјефтинија траса. Руски произвођачи гаса би снабдевање Европе гасом могли постићи и са још једном цеви преко Балтика. А гасовод иде кроз Србију, која свакако мора да буде енергетски зависна, па кад је већ тако, нека зависи од онога који енергију има, а не од оних који су нас економски потпуно окупирали и немају енергије и сировина ни за себе. Окупација може да ослаби и нестане једино кроз сарадњу са земљама другог блока који се успоставља. Ми смо и у том случају само мала земља и не треба да гурамо прст у око онима чија је будућност извесна на овом простору, и од којих ћемо имати озбиљне економске користи. Наравно да ће Русија од пројекта „Јужни ток“ имати велике и економске и геополитичке користи, али ми у Србији не треба да се осврћемо на интересе Русије и интересе Запада, већ да првенствено водимо рачуна о нашим интересима. Остваривањем наших интереса решиће се проблем вечне дилеме односа Срба и Руса, која гласи „љубав или посао“. Изградња „Јужног тока“ је и једно и друго. Русија у односу на Србију има и хипотеку из 1999. године да нам није помогла, и сада то жели да исправи. Јер, Руси дуго памте и знају да смо им 1941. били временска брана од Хитлера, иако злоупотребљени од Енглеза у ту сврху, као и да смо 1999. поново овде зауставили оне који пошто-пото хоће да стигну до Русије и њених богатстава, а која сада може да каже – даље не можете!

Свакако да може, али „Јужни ток“ има исти значај и за Србију и за Европу. Јер, уколико се гасовод не изгради за три до четири године, Европа ће запасти у енергетску кризу. За англосаксонски фактор изградња „Јужног тока“ је неприхватљива, јер ће се Европа у том случају осамостаљивати и све више повезивати са источним фактором, што је сасвим логично, пошто се 18 одсто територије Русије налази у Европи, а по броју становника она је чак 80 одсто у Европи. Сад ви некога ко је у Европи хоћете да истиснете прављењем вештачког пројекта Европске уније, а он је тако моћан и тако богат природним ресурсима. Одавно то схватају најмоћније европске земље – Немачка, Француска и Италија, али због владавине англосаксонског фактора над Европском унијом за сада ништа не предузимају. Шредер је, као један од мислећих Немаца, знао да без енергетског повезивања Европе са Русијом нема будућности за Европу. Русија се сада повезује са својим истоком, па гради гасовод за Јапан и нафтовод за Кину, дакле своје артерије пружа од својих природних ресурса према остатку света, али на принципу добровољности, економије и трговине, а не на принципу отимања и приморавања.

На почетку и на крају свега је Исток

Међународни положај Србије је често метафорички приказиван од стране политичара. То су оне „чувене“ теорије о четири стуба Србије, па о двојим вратима. У народу је познато шта се догађа врани када стоји на две тарабе, а камоли ако покуша да стане на четири. Такође је познато да кад год су двоја врата на кући отворена, кроз њу дува промаја. Проблем је и у величини и положају тих врата. Она ка Западу су двокрилна, широм отворена, са црвеним тепихом и лакејима спремним на рукољуб, а она ка Истоку мала, хајдучка, једва одшкринута, и углавном служе за бежање када на велика врата дуне јак ветар и када све на Западу пропадне. Када земље БРИК-а, у којима живи 40 одсто становништва земаљске кугле, реализују пројекат заједничке инвестиционе банке и заједничког инвестиционог фонда, велики део човечанства ће се окренути њима. Тада ће западне инвестиционе крвопије и њихово држање земаља под окупацијом путем каматног ропства, заснованог на папирном долару и електронском новцу, пропасти за неколико сати.

Нашима још није стигла „депеша“

Од мале земље и моћног народа постали смо и мали и немоћни, и зато је у међународним односима за нас најбоља ситуација биполарности. Нажалост, овима нашима још није стигла „депеша“ о томе да ће се биполарност успоставити веома брзо. Делови српске власти окрећу се Русији више инстинктивно него рационално и на основу аналитике. Са друге стране се тумачи да је једино рационално гледати и ићи ка Западу. Али, Руси ће изградњом „Јужног тока“ полако почети да ослобађају Србију од Европе, а Европу од англосаксонског фактора и сви заједно ће се све више повезивати са Евроазијском унијом. То је једини рационални пут за трансформисање Европске уније у уједињену Европу.

[/restrictedarea]

10 коментара

  1. Svaka cast na poruci.Dodao bih da mi ,Srbi svim snagama i mogucnostima treba da izgradimo „juzni tok“cime bismo odbacili
    jaram siromastva i ropstva sa vrata.




    0



    0
    • Dosta dugo se bavim ovom problematikom.I ja sam pripadnik one srpske rase koja veruje da je „Južni tok“,preporod ili kako je rečeno,“kraj okupacije“.Povratka više nema, ali napretka IMA i to je sigurno.Gasovod kojim će proći miliarde kubika gasa nije mala ili usputna politička igra.Ovo je ekonomsko a usto i STRATEŠKO pitanje našeg opstanka.




      0



      0
  2. Веома важна подрша дошла је од Гос, Петронијевића угледног адвоката Србије. Морамо бити јединствени у пруженој шансти да се
    избавимо из канџи НАТО ИМПЕРИЈЕ.




    0



    0
  3. САМО МОРАМО БИТИ НА ОПРЕЗУ И СПРЕЧИТИ АГЕНТЕ ЗАПАДА,У ВЛАДИ СРБИЈЕ НА ЧЕЛУ СА А. ВУЧИЋЕМ, ДА МИНИРАЈУ ОВАЈ УГОВОР.




    0



    0
  4. Istorijski Srbija ispašta od anglosaksonskih,germanskih i domaćih neprijatelja naroda.Posle svih nedaća dva rata i ratova devedesetih,otimanja kosova,neviđene civilizacijske tranzicione pljačke i otimačine,ubijanja svog naroda,šta više nije narodu Srbije nije jasno.Srbija treba da sve gore strahote koje je pretrpela naplati,bez molbi,klečenja i poniženja.
    Srbija treba da postavi uslov EU.ili bezuslovno članstvo za 3 godine i ogromne pomoći i investicije ili zbogom EU i okretanje Rusiji,Kini i ostalim zemljama,koje će napasti Evropsko tržište.Neka posle toga dođe EU da nas traži za učlanjenje.




    0



    0
  5. A komšije, vadite se iz „kandži NATO imperije“ , a upadate u još gore kandže neokomunizma. Od cijelog naftovoda, nakon ogromnih ulaganja, dobijaćete mrvice sa stola.
    Ako se budete i pokrili.




    0



    0
    • E hrvoje, osnovne stvari neznas, pa sediste KOMINTERNE je bilo i ostalo u ZAGREBU. U Srbiju je uvezeno od vas.




      0



      0
    • Hrvoje,ne jedi…,a,opet, jedi ako ti prijaju,nego,možeš
      li se pohvaliti šta ste vi Hrvati napravili u celoj
      „tisuću godišnjoj“istoriji,osim Jasenovca i Stare Gradiške i
      Jastrebarskog i bezbrojnih jama po krašu?Uvek i stalno se
      hvalite sa tuđim delima,prisvajate tuđu istoriju tuđ jezik
      i još ih iskvarujete,i tako iskvarene tvrdite da je to Hrvatsko.Gradove i puteve su vam drugi napravili,ništa vi nemate iskonsko osim beskrajne mržnje,pre Austrijance pa
      Mađare,Talijane, mrzili ste ih i „pokorno“služili i služićete ih.Uživaj Hrvoje “ pokorni“.




      0



      0
  6. Јако је пуно Јелица Милић у Србији. Јесте ли је видели како сикће против сарадње са Русијом није сама има их пуно око и унутар ове
    власти.




    0



    0
  7. Ako naši neprijatelji budu jači od razuma,da ospore gradnju Južnog toka,to bi značilo,potpisivanje smrtne kazne za narod i Srbiju.To nam je jedini spas,pitanje opstanka.Ako vlast to učini,biće osvedočeni neprijatelji svoje zemlje.Dačić,Vučić,poput Verglaša,samo pričaju o datumu,postalo im je opsesija,kao da žure da nas što pre unište.Kad vreme dođe,svako će platiti cenu.Znam samo da sunce dolazi sa istoka,mrak i tama sa zapada.Luna.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *