Почетна / Интервју / Џон Фејган /биолог/ Ген соје, ген Ајнштајна, ген обмане….

Џон Фејган /биолог/ Ген соје, ген Ајнштајна, ген обмане….

Разговарала Биљана Ђоровић

Гмо – то је прича о новцу и моћи, заступници идеје о неопходности увођења генетичког инжењеринга у производњу хране схватили су да, уколико би могли, на пример, да продају ген Ајнштајна или ген неког од највећих фудбалских играча– могли би да зараде вртоглаве своте новца; реч је о огромном тржишту , реч је о манипулативној моћи, о великом бизнису…

У тренутку када се Србија налази под стравичним притисцима да измени законе који су нас до сада штитили од генетички модификованих организама који представљају опасност по здравље људи, биљног и животињског света, природну средину и самоодрживу пољопривреду, за „Печат“ разговарамо са др Џоном Фејганом, молекуларним биологом, једним од пионира отпора намерама моћних да постану власници генетичке баштине човечанства, порекла и тока живота на Планети. Др Фејган је свој етички став исказао враћањем гранта у износу од 614.000 долара Националном институту за здравље, који је добио за истраживање рака које је засновано на генетичком инжењерингу, после чега је повукао апликације за још два гранта у износу од 1,25 милиона долара.

Џон Фејган је свакако један од водећих ауторитета у свету у вези са питањима самоодрживости производње хране, биосигурности и тестирања ГМО.

 

Историја комерцијализације патентираног „Монсантовог“ семена кукуруза, соје, памука и осталих многобројних усева, још од времена када је први пут засејано у САД 1992. године, испуњена је подмићивањима владиних службеника, корумпирањем научника, притиском званичника Стејт департмента на ЕУ и остале земље, обмањивачким рекламним кампањама којима се већ две деценије пуне људима главе да је ГМ храна безбедна, да решава проблем глади у свету и да представља резултат напретка науке.

Ја то зовем бавити се науком тако што оно што желите објавите у медијима. Они се користе ПР службама како би у медијима представили идеје о генетичком инжењерингу које једноставно нису тачне. Једноставно нису истина. Истина је да генетички модификовани усеви не дају веће приносе. Наравно, они тврде да дају веће приносе, али ГМО не даје веће приносе; они, потом, тврде да користе мање пестицида, док, у ствари, долази до огромног повећања употребе пестицида. Затим, говоре да је ГМО хранљивији и да ће решити проблем глади у свету – све то једноставно није истина. Они промовишу технологију која им обезбеђује милијарде долара, али та технологија није фундаментално побољшала систем исхране, није помогла фармерима, већ је, у ствари, у извесном смислу, поробила фармере јер је експлоатисала њихов рад и напоре. То није добра ствар.

Шта ће се догодити са Србијом уколико се уведе ГМО?

Догодиће се да ће биотехнолошка индустрија преузети контролу над вашим семеном, преузеће контролу над индустријом семена и преузеће контролу над семеном које користе ваши фармери. Семе је најкритичнији елемент у производњи хране. Када се то буде догодило, контрола над српском производњом хране биће под мултинационалним организацијама чија је једина брига – профит за њихове деоничаре. Њих ни најмање не интересује добробит људи у Србији, њих ни најмање не занима квалитет хране – њих занима само профит. То није ни најмање добра ситуација. Ко контролише храну, контролише и земљу. Ви ћете изгубити суверенитет над храном. Ради се о веома, веома критичној ситуацији.

[restrictedarea]

Књига „ГМО – митови и истине“ – извештај заснован на истраживањима и испитивањима безбедности и ефикасности генетички модификованих усева, који сте написали ви, др Мајкл Антониу и Клер Робинсон, објављен је јуна 2012. у издању Earth Open Source. Извештај је написан на 123 стране и садржи преко 600 цитата, од којих су многи објављени у рецензираним научним часописима  а остало су радови научника, лекара, владиних тела, индустрије и медија. Да ли би нашим читаоцима могли да дате кратак преглед извештаја?

Извештај можете бесплатно сада преузети на интернету. И најновији извештај ће такође бити бесплатан а објавићемо га и у форми књиге,   можете га поклонити свом министру пољопривреде. Извештај испитује не само једну већ и другу страну. У питању је најисцрпнији извештај који се тиче проблематике везане за ГМО.

Ми смо се веома трудили да тако буде.  Наравно, увек може и боље, али  смо трагали за доказима и докази су јасно показали да ГМО угрожава здравље људских бића, свих живих бића и угрожава животну средину.  Извештај показује да то није никакво решење за глад у свету, да ГМО не побољшава усеве, а не повећава ни приносе. Глад није проблем производње, већ доступности – ради се о социјално-политичком проблему . Осим тога, постоји много ефективнијих начина, научно доказаних, којима би се проблем прехране становништва решио. То би био кратак преглед извештаја. И све је засновано на доказима, на рецензираним научним радовима и истраживањима.

Закључак који сте извели у извештају гласи:  ГМ храна и усеви нису безбедни.

Да, то је то. Постоји снажна научна потврда да је тако. Научна истраживања су показала да одређени ГМО продукти оштећују здравље људи . Не ради се ни о каквим спекулацијама: ради се о доказима.

„Монсантов“ ГМ Бт памук је био одговоран за велики подбачај жетве и узроковао је масовна самоубиства фармера у Индији у којој је 284.000 фармера од 1995. године починило самоубиство. Ви сте често у Индији. Каква су искуства која Индија има са „Монсантом“?

 

У Индији је веома тешка ситуација, али њен суверенитет је нетакнут до дана данашњег због снаге индијског народа. Они сада имају на снази дугорочну забрану на ГМ усеве. Наравно, биотехнолошке компаније се труде да забрану укину. Испричаћу вам шта се догодило пре неколико година. У Индији се водила велика расправа у вези са увођењем ГМ патлиџана. Патлиџан је једна од најзаступљенијих повртарских биљака у Индији. „Монсанто“ је имао компанију у Индији која се звала „Махико“ (Mahyco-Monsantо) која је покушавала да комерцијализује ГМ патлиџан. Водила се велика дебата, али је на крају битка против „Монсанта“ добијена. Током борбе било је најразличитијих подметања од стране „Махика“  који се трудио свим средствима да промовише овај производ. До мене је стигао један од тих докумената, који је био написан у Мајкрософтовом Ворду. Када имате документ написан у овом програму, ви можете да погледате референце и откријете ко је аутор тог документа. Испоставило се да се радило о маркетиншком материјалу „Монсанта“ и његове компаније „Махико“… Тај ПР материјал је писала особа која ради за USAID (Америчку владину агенцију за интернационални развој). Истражио сам ко је та особа и шта ради и показало се да иза писма стоји USAID. Ја сам Американац (и извињавам се због онога што ради америчка влада) али, као Американац, ја плаћам таксе како би се „Монсанто“ промовисао у Индији. Сасвим сам сигуран да се исто догађа и у Србији.

Једна од највећих подвала сервирана је Американцима и свету онда када је ГМ храна изједначена са природном. Тако смо дошли у невероватно апсурдну ситуацију, у којој је ГМ храна проглашена супстанцијално еквивалентном, дакле идентичном са природном, док је у исто време била довољно различита да би била патентирана! Американци нису никада били у прилици да сазнају да ли једу гмо или не.

Како је дошло до усвајања те невероватне одреднице? Године 1991. Управа за храну и лекове САД увела је потпуно ново радно место – заменика повереника за спровођење мера, који је требало да контролише политику управе према генетски модификованој храни. На то место именован је Мајкл Тејлор (Michael R. Taylor) вашингтонски адвокат, и то правни заступник „Монсанта“ и других биотехнолошких компанија у споровима везаним за подручје државне регулативе. Наравно, Мајкл Тејлор, као званичник Управе за храну и лекове, сматрао је да на декларацијама ГМ производа не треба истицати чињеницу да су генетски модификовани јер би тако Американци знали шта једу па не би куповали те производе. Американци, заправо, никада нису били у прилици да сазнају да ли једу ГМО или не. Смишљена је орвелијанска кованица „супстанцијална еквивалентност“, којом је ова храна изједначена са природном .

Било би доиста незгодно за биотехнолошке корпорације када би процурило у јавност да „Монсанто“ или нека друга биотехнолошка компанија проузрукују страшне деформације у животиња и људи који се хране генетски модификованом храном. Велика манипулација је спроведена. Успостављена су кружна врата између владе САД, FDA и ових компанија тако да су они који раде за биотехнолошке корпорације постављани на важна места у федералној управи. Они непрекидно круже и завршавају послове како би неометано радили оно што раде. У својој књизи „Митови и истине о ГМО“ документујемо неке од ових проблема и објашњавамо како се тај процес одвијао током година.

Но, кључна је ствар приметити на који начин је ГМО маркетиншки представљен фармерима. Они су успели да преваре фармере да прихвате ГМО без икаквог отпора. Какав је исход? Индустрија семена, пре него што је на сцену ступила биотехнолошка индустрија, имала је више од 200 различитих компанија. Данас читаву производњу семена поседује пет компанија и све су велике хемијске, биотехнолошке корпорације. Они су, дакле, употребили своје патентирано семе као стратегију преузимања индустрије семена и поседују сву семенску производњу у САД. Урадили су то у САД и примениће исти модел у Србији у Индији и било где на свету.

Млеко са додатком рекомбинантног говеђег хормона раста рекламирано је у САД као „најбоље што природа даје“.

Догодило се то осамдесетих година прошлог века, када је „Монсанто“ пласирао први генетички модификовани производ – кравље млеко са додатком генетички модификованог или рекомбинантног говеђег хормона раста) који, међутим, није само стимулисао краве да дају 30одсто више млека већ је стимулисао и производњу још неких хормона који се повезују са појавом рака. И Мајкл Тејлор, адвокат који је заступао компанију „Монсанто“, након што је постављен на положај особе задужене за политику генетски модификоване хране у главној америчкој државној институцији за контролу хране, донео је још једну далекосежну одлуку: подаци о процени ризика, попут оних о телади или деци која због такве хране долазе на свет наказна, могу се јавности ускратити као „поверљиви пословни подаци“.

Тако је урађено у Америци и неким другим замљама, али на срећу, ова опасна подвала није прошла у Европи и Канади које су рекле – не и забраниле су употребу овог хормона. Био је то велики шок за „Монсанто“.

Током последње две године одиграо се ланац догађаја који су веома подигли свест америчког народа о постојању ГМ хране у њиховом систему. Након бројних кампања, две државе су увеле закон који захтева обележавање ГМ производа након чега је још двадесет држава покренуло иницијативу за увођење закона. У току је кампања која захтева од владе САД да се етикетирање озакони на федералном нивоу, а сасвим тихо и „Монсанто“ иницира преговоре са ФДА о етикетирању распитујући се како би закон о етикетирању изгледао. Притом дају своје предлоге како би они волели да етикетирање изгледа. Схватили су, дакле, да ће се означавање ГМ производа догодити и почели су са манипулацијом система како би се оно одвијало по што повољнијим протоколима и правилима за њих. Са друге стране, притисак људи који се супротстављају толико је велики да је веома вероватно да ће закони који ће се односити на етикетирање бити транспарентни и да ће разоткрити ГМО на добар начин. То се све догађа након двадесет дугих година излагања америчке популације овој пошасти.

Ви се налазите на самом почетку борбе која се односи на генетички инжењеринг. Свој етички став исказали сте и враћањем гранта у износу од 614.000 долара Националном институту за здравље, који сте добили за истраживање рака које је засновано на генетичком инжењерингу.

Било је то занимљиво. У то време забринутост се заснивала на два проблема. Један је био ГМ храна, а други да је у то време велики број научника промовисао идеју генетичког инжењеринга за лечење болести људи.

Велики разлог за вашу забринутост био је тај што сте препознали намеру да се створи натчовек.

Да, тако је, али је и много горе. Ради се о новцу. Они су схватили да, уколико би могли да продају ген Ајнштајна или ген неког од највећих фудбалских играча или неког дивног пијанисте – могли би да зараде вртоглаве своте новца.

Тако би могли да, уколико сте млад пар, за новац обезбедите да ваше дете добије најбоље гене. Ради се о огромном тржишту и ту идеју би могли да продате готово свакоме. Радило се, дакле, о великом бизнису. Било је  сигурно још идеја у вези са тим, манипулативних идеја, али примарна идеја ових људи је била зарада. Ја сам видео шта се дешава и нисам могао то да подржим ни да игноришем и осећао сам личну одговорност. Нисам могао да наставим да се бавим таквом врстом истраживања зато што сам схватио да ће оно довести до реализације читавог овог пројекта. И, рекао сам им да престајем са радом. Било је веома занимљиво. Водили смо велику дебату око тога.

Не само да сте вратили тај грант већ сте само три недеље потом вратили још два гранта у укупном износу од 1,25 милиона долара.

Да, након првог случаја  уследио је позив из владе САД и они су ми рекли: „Др Фејган, разумели смо да сте Националном институту за здравље вратили назад грант. Ми разматрамо могућност да вам доделимо нови грант за ваша истраживања. Да ли ћете, уколико то урадимо, ви и тај грант вратити?“  Рекао сам да бих то свакако урадио. И они су рекли: „У реду, даћемо га неком другом“.

Да ли сте се иједног тренутка двоумили ?

Знате, у почетку мислите на новац и да је то важно за вашу каријеру, али онда размишљате о томе шта је добро, а шта лоше. Ја сам имао среће јер сам био на универзитету којег је веома занимала етика. Када сам разговарао са председником универзитета и објаснио ситуацију, он је рекао: „Иди само напред и уради оно што осећаш да је исправно“.

Да сам био на готово сваком другом универзитету у Америци а вероватно и у читавом свету, председник би рекао: „О, не смеш то да урадиш, то ће оштетити наш буџет“.  Имао сам много среће што сам био на том универзитету и што сам добио подршку. Ето, то је та прича. Водиле су се различите дискусије. Моји пријатељи са других универзитета су ме звали и питали: „Џон, шта то радиш? Због чега?“ Ја сам им објашњавао да се ради о много већој ствари него што је грант за истраживање и да морамо заузети критички став према будућности човечанства и будућности хране, јер, како сам већ истакао, радило се о две ствари: генетичком инжењерингу људи и генетичком инжењерингу хране.

Догодило се да сам у следеће две године постао активиста против генетичког инжењеринга људи и током те две године готово свака земља на свету законски је забранила генетички инжењеринг људи.

Дакле, ми смо заштитили човечанство од тога. Желим да истакнем да ја нисам био сам у томе. Био сам један од многих научника који су се супротстављали овој активности.

Један од пропагандних образаца који се примењује у промоцији ГМ „семена уништења“ је мантра која говори да су активисти који се супротстављају ГМ храни – игноранти, емоционално лабилни људи, који се супротстављају науци и прогресу. Научници су, по овом пропагандом обрасцу – експерти, рационални умови који подржавају ГМО. У исто време, часни научници, попут вас, суочавају се са дискредитацијом по сасвим утврђеном обрасцу. Са чим сте се ви сусрели након што сте своје знање ставили у службу одбране права на живот?

Људи који се супротстављају, постављају питања о генетичком инжењерингу, или раде истраживања која генеришу резултате којима се доводи у питање безбедност ГМ хране, бивају изложени безочној и бестидној дискредитацији. Од Пуштаја до Сералинија преко професора Кораска из Аргентине, професора Тревика из Норвешке итд. Сви су нападнути лично због свог рада. Како је то изгледало? Код мене су долазили новинари и постављали  питања. Ја бих им одговарао и онда би они одлазили са тим објашњењима код људи из биотехнолошке индустрије и тражили да они дају своје одговоре на моје увиде. Ти људи би им, по правилу, давали огромне количине папира и говорили: „Ово је оно што ми знамо о др Фејгану. Прочитајте, а ми вам препоручујемо да њега не цитирате и да убудуће избегавате да објављујете било шта што је у вези са њим зато што је он шарлатан, лудак, лажов, он је против науке“. Све су им то говорили. Све што сам ја могао и све што и даље могу да радим је да наставим да говорим истину. На крају – истина ће победити.

Студија тима научника са француског универзитета Каен (Caen) предвођеног професором Жилом-Ериком Сералинијем, показала је да „Монсантов“ кукуруз NK603, као и најкоришћенији хербицид Раундап, коришћени независно или здружено, изазивају туморе, поремећаје аутоимуног система, хормона и читав низ других поремећаја који су смртоносни. Како разумети чињеницу да је Сералинијева студија прва дугорочна студија о ефектима исхране ГМ семеном на свету, иако су прошле готово две деценије откако су, под окриљем доктрине о „супстанцијалној еквивалентности“, генетички модификовани усеви пласирани у готово све делове света?

То је веома лако објаснити. Индустрија има огромна средства која употребљава за лобирање и манипулацију владиним службеницима који доносе законе. Говорили смо о „кружним вратима“ која постоје у САД. И у Европи је исти образац примењен. Ми смо објавили још један извештај под називом: „Раундап и дефекти новорођенчади“. У неким земљама Раундап се налази у води и изазива ове проблеме. Наша студија је била рецензирана, јер је показала корелацију између употребе Раундапа и дефеката новорођенчади. Али, систем је тако изманипулисан да се закони доносе под притиском и у сарадњи са корпорацијама које производе хербициде и ГМО, тако да дозвољавају употребу ових продуката који су веома опасни. Како до тога долази? Владе земаља, по правилу, изјављују како морају да регулишу ГМО а потом корпорације одређују протоколе увођења ГМО и сви пристају на то да саме биотехнолошке компаније раде истраживања о безбедности својих продуката. Владе никада не иницирају истраживања која се тичу безбедности.

Основали сте 1996. године једну од првих компанија за тестирање ГМО присуства у храни. Схватили сте да тако можете да пружите људима могућност да знају да ли једу ГМО или не. Ви сте патентирали технологију за детекцију, идентификацију и квантификацију ГМО у храни. На чему се заснива ова технологија, да ли је скупа и ко је квалификован да изведе тестирања?

Да, ја сам основао ову компанију, али сам је недавно продао и нисам више део овог пројекта. Започео сам пројекат након што сам увидео да је транспарентност неопходна, а индустрија је није обезбедила, тако да смо морали ми то да урадимо. Тестирање се заснива на генетичком методу којим се идентификује присуство генетички модификоване ДНК и бројчана вредност овог присуства у храни. Ради се о веома сензитивном и прецизном лабораторијском методу који доста кошта – око 170 евра за тестирање једног производа. Постоје лабораторије које су повезане са организацијама које се супротстављају биотехнолошким компанијама, као и са потрошачима, тако да, уколико је потребно за њих урадити тестирања – она ће бити и обављена.

Шта би ми у Србији требало да урадимо како би се супротставили опасностима са којима ћемо се суочити уколико се промене наши рестриктивни закони?

Морате извршити снажан притисак на своју владу како би на снази остао ваш закон који забрањује ГМО. То је кључно. Не смете да дозволите ГМО у својој земљи. ГМО се не сме узгајати у вашој земљи. Друга ствар коју треба знати јесте да је ваша земља умрежена у светском систему хране, тако да ГМО улази преко сточне хране и хране за људску употребу, тако да морате да гледате у етикете. Немојте нипошто куповати производе који садрже ГМО. Узгајајте своју храну. Неопходно је да сви који то могу имају своје баште, купујте свежу храну и никако немојте да једете храну која долази из кутије или конзерве. Ту се, по правилу, крије ГМО.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Dakle gospodo, zavrnite rukave, uprljajte se, radite najniži posao od svih – zemljoradnju. Ko hoće slobodu za sebe, mora da ima sopstveno seme za uzgoj hrane. Ko na to nije spreman biće rob. Ko jeste – biće terorista.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *