Почетна / Свет / Деца у најам

Деца у најам

Пише Зоран Милошевић

Незаконити рад деце више није ограничен „само“ на сиромашне земље Африке, Азије и Јужне Америке, већ га има све више и у развијеном западном свету

Према подацима Међународне организације рада из 2013. године, у свету 115 милиона деце ради опасне и тешке послове, а око 20.000 годишње умире од последица радног ангажовања у нељудским условима. Од 2004. до 2009. године број деце која раде је смањен са 222 милиона на 215 милиона, а Уједињене нације имају амбициозни план да до 2016. године искорене експлоатацију деце. Молдавски аутор Родика Вилку за портал vocea.md истиче да је еволуција човечанства довела до две супротстављене друштвене тенденције: с једне стране, до обнове експлоатације дечјег рада, али будући да је, с друге стране, тај проблем презентован јавности, многе организације, посебно професионалне организације и синдикати, имају програме за заштиту деце. Много њих проси, бави се проституцијом, ради у нељудским условима (зими и лети), обрађује земљу. Зато је Међународна организација рада 2002. године увела Светски дан борбе против дечјег рада (12. јуна). Иста организација инсистира да државе добровољно прихвате Конвенције № 189 и № 182, које регулишу ову област и омогућавају законодавну основу за борбу против ове појаве.

КОРПОРАЦИЈЕ Но, оно што забрињава јесте да транснационалне корпорације све више користе рад деце. На пример, према подацима Међународног фонда права радника (International Labor Rights Fund) дечји рад користи компанија Monsanto. На једној плантажи памука у Индији у власништву компаније Monsanto (ту су и друге транснационалне агрокорпорације) ради више од 12.000 деце. Многа су умрла или оболела због тровања пестицидима. Но, профит компаније расте и тренутно износи 5,4 милијарде долара. Рад деце користи и компанија Nestlé – подаци заштитника људских права показују, највише у производњи чоколаде. Према процени владе САД, у Обали Слоноваче (Африка) где се производи више од 40 одсто какаоа, на плантажама у тешким условима ради у просеку 109.000 деце. У Кини њихов рад користи компанија Pegatron Group, која се бави дистрибуцијом и продајом производа компаније Apple.

[restrictedarea] Ови примери делују заразно, те 2013. године у многим државама света копирају ову праксу и ангажују децу, а њихова је просечна старост између пет и десет година. Јулија Чмеленко сматра да је главни узрок ове појаве сиромаштво родитеља. Срж проблема налази се у економским проблемима и неправедном систему који ствара услове да се деца нађу на тржишту рада.
Речник права, а у сагласности са Конвенцијом о правима деце из 1989. године и Конвенцијом о забрани и брзим мерама за искорењивање најгорих облика рада деце из 1999. године, под експлоатацијом деце подразумева економску експлоатацију (било који рад који може представљати опасност за њихово здравље или препреку за образовање) сексуалну експлоатацију (коришћење за незакониту сексуалну делатност као што су проституција и дечја порнографија) отимање, трговину децом и кријумчарење и било коју другу форму експлоатације деце.
Према проценама Међународне организације рада (International Labour Organization, ILO) само у развијеним државама принудно ради око 250 милиона деце узраста од пет до 14 година. Од тога, 153 милиона живи у Азији, 80 милиона у Африци и 17 милиона у Латинској Америци. Већина ради у условима опасним за физички, духовни и емоционални развој. Деца су, саопштава Јулија Чмеленко за руски портал pravda.ru, укључена у радне процесе као робови (рад у рудницима, пољопривреди и грађевинарству), а осим тога натерани су да се баве проституцијом и порнографијом и да учествују у оружаним конфликтима. Истраживањем Државног комитета за статистику Украјине у сарадњи са Међународном организацијом рада, утврђено је да је током 1999. и 2000. године радило 456.000 деце, од тога 48 одсто у узрасту за који постоји законска забрана рада.
Борба најмоћнијих држава није могла мимо људских права, па ни дечјих. Министарство иностраних послова Руске Федерације, реагујући на сличне оптужбе на рачун Русије, окривило је САД за радну и сексуалну експлоатацију деце. Наиме, према подацима невладине организације Проект Поларис, сваке године се око 100.000 деце укључи у америчку секс-индустрију (Юридический журнал, № 11, Москва 2005.). Остаје ван домашаја јавности и радна и сексуална експлоатација деце из америчких сиротишта, бивших васпитаника у хранитељским породицама, као и усвојене деце. Подаци објављени у Украјини показују да се свако четврто дете у САД храни у јавним кухињама, па је јасно да државе које би требало да буду узори, заправо то нису, него само вешто онемогућавају да се питања права деце, као и многих других, поставе у одговарајућим институцијама и на форумима.
Према подацима заштитника људских права, већина деце (69 одсто) ангажована је у пољопривреди (беру дуван, кафу, пиринач, шећерну трску и какао). На списку земаља које дозвољавају експлоатацију деце води Мијанмар (деца се користе за сакупљање пиринча, шећерне трске и каучука). Подаци Министарства рада САД указују да се у шест држава највише крше права деце, а то су, поред Мијанмара, Индија, Бразил, Бангладеш, Кина и Филипини. Следе Сомалија, Непал, Авганистан, Пакистан, Шри Ланка и Северна Кореја.

ПРИМЕРИ У ЕУ Економска криза, али и пад морала, многе породице излажу различитим искушењима, при чему је сиромаштво само једно од бројних. Тако је и у доскора „узорним демократијама“, где је „све било у реду по питању људских права“, започео процес ерозије свеколиких вредности. Интересантан је податак да је ове 2013. године у Европској унији било 25 одсто радно способног становиштва без посла. Сваки четврти радно способни грађанин Уније је без посла. То је довело до дубоких девијација, па предузећа почињу да користе сва средства, па и радну експлоатацију деце, за преживљавање на тржишту.
У Италији, на пример, тој савесној чланици евроатлантистичке заједнице, између осталих девијација, запажена је појава да послодавци све чешће упошљавају децу, и то за бедне наднице. „Како показују резултати независног истраживања Асоцијације Бруно Трентин и Save the Children, једно од двадесеторо деце узраста до 16 година у Италији принуђено је да ради. Од тога, њих 30.000 на пословима који представљају опасност за здравље, безбедност или наносе штету психи“, наводи руски портал stoletie.ru. Поменуте асоцијације урадиле су истраживање међу децом из различитих региона Италије и тако се сазнало да 5,2 одсто деце од седам до петнаест година мора да ради ноћу како не би било избачено из школе. Истраживање је показало да 0,3 одсто деце почиње да ради пре једанаесте године живота, три одсто између 11. и 13. године, а 18,4 одсто између 14. и 15. године. Већина ради у породичном бизнису. Ситуација је посебно драматична на југу државе, где је велики утицај криминалних структура. У Напуљу у грађевинској индустрији, на пример, раде и деветогодишњаци, који носе џакове са цементом за шта добијају 10 евра недељно. У Барију деца од 14 година помажу фризерима припремајући хемикалије и за то добијају мање од 15 евра недељно. Нека раде у рибарницама и на рибљим пијацама од 04,00 ујутро до 15,00 сати и све време раде са ледом. У још сложенијој ситуацији су деца имиграната која немају италијанско држављанство. Она раде од 05,00 ујутро до 23,00 сата увече како би помогла рођацима у бизнису.
Основни узрок дечјег рада је тешка економска ситуација у породици. Често су то непотпуне породице из сиромашних четврти и под снажним утицајем криминала. Последњих година, посебно на југу Италије, многа предузећа се затварају. Дете од родитеља бива третирано као онај који живи од туђег рада, те када добије било какав посао, чак и мало плаћен, родитељи то прихватају са одушевљењем. Наиме, родитељи сматрају да ће се деца тако научити неком занату од кога ће моћи пристојно да живе, међутим, у стварности је сасвим другачије. Она често постају зависна од послодаваца који немају намеру да их науче послу, већ им додељују тешке физичке и неквалификоване послове. Осим тога, раде без уговора, јер је рад деце до 16 година забрањен законом, осим ако није реч о рекламама и уметничким пројектима. Тако постају део нелегалног посла, где царује право јачег и где уче такав образац понашања (нужно је покоравати се јачем) те после тих искустава, углавном, улазе у криминалне структуре, губећи сваку наду за достојну будућност.
Много анкетиране деце изјавило је да је пристало на тешке и неправедне услове рада. Нису имала с ким да се посаветују и посао нису доживљавала као експлоатацију. Такође, знатан број деце се жалио на одсуство занимања за њих од стране учитеља, те на отуђеност школских програма од реалног живота.
Последњих година италијанска влада покушава да у школски систем уведе праксу за децу узраста 15 и 16 година, која би им омогућила стицање квалификације и отворила шансу за добијање посла. Италијани су систем преузели од Немаца код којих је дао одличне резултате. Но, у Италији жеље владе не наилазе на подршку базе. Поред тога, влада економска криза и недостаје државних средстава за образовање, што угрожава економски развој државе пошто је он могућ само уз квалификован, а не ропски рад неквалификоване радне снаге. Одсуство висококвалификованих радника сведочи о сиромаштву у држави и непоштеној расподели стечених средстава. Последњих година, а посебно од 2008, многа деца у Италији напуштају школовање и запошљавају се, јер не виде никакву перспективу (осим да емигрирају).
Економска и морална криза у Италији је на светло дана изнела мноштво проблема. Много предузећа је затворено, а она која још нису, грчевито се боре за опстанак, па и нелегалним радом, у том смислу и коришћењем дечјег рада. Према речима секретара великог италијанског синдиката CGIL Сузане Камусо, које преноси „Le Huffington Post“ „проблем је у томе што се послодавци више на плаше нелегалног рада“. Власници многих фирми су доведени до очаја и економског краха и прихватају све само да би опстали. Социјална држава која је грађена у Италији последњих деценија, изгледа да нестаје и на површину избија најпримитивнија, сурова експлоатација. То подразумева да су права радника сведена на нулу, заправо нема их!

ПРАВНИ СИСТЕМ

Постоји и друга страна медаље. Текстови о радној експлоатацији деце, као и о трговини људима, према писању Сесилије Малмстрем, европског комесара за унутрашње послове, треба да доведу до стварања јединственог правног система у Европској унији. Наиме, власти држава које чине Европску унију и оних које желе да се придруже, свесно дозвољавају размах трговине људима, јер статистика показује да се и поред свих мера и „медијске борбе против трговине људима“ она повећава. У Европској унији од 2009. до 2010. број утврђених жртава трговине људима је порастао са 7.800 на 9.500, наводи Малмстрем и даље додаје: „Но, без обзира на проблем, само неколико држава је реализовало од Европске уније донете мере за пооштравање законодавства по питању трговине људима, иако су се све државе сагласиле са тим мерама 2011. године. Само шест од 27 држава обавестило је Европску комисију да су усагласиле национално право са одлукама ЕУ“. Према подацима Европске комисије, седам од десет жртава трговине људима су жене. Мушкарцима се тргује у 17 одсто случајева, а у 15 одсто децом. Око 61 одсто страдалника је из ЕУ, тачније из Румуније и Бугарске. Нигеријци и Кинези су најчешће жртве изван ЕУ и 62 одсто проданих завршава на тржишту сексуалних услуга, 25 одсто на принудном раду …
Данас се јавља дилема да ли је рад деце васпитање или експлоатација? Наиме, ни међу педагозима нема јединственог става да ли децу треба учити од раног детињства шта је рад и колика је вредност новца, или им ипак треба обезбедити безбрижно детињство. Уколико се позовемо на Међународну организацију рада, онда ћемо се уверити да она разликује радно васпитање од рада деце за новац који сматра експлоатацијом ове популације.
Рад деце је у традицији сматран привлачењем деце послу регуларним начинима, али данас се сматра експлоатацијом и незаконитим поступањем. Уједињене нације и Међународна организација рада дечји рад третирају као експлоатацију. Члан 32 Повеље о правима деце гарантује заштиту од економске експлоатације и од сваког рада који може представљати опасност за здравље или служи као препрека за образовање, односно као препрека здравственом, физичком, интелектуалном, духовном, моралном и социјалном развитку. Законит рад деце је иначе онај који је повезан са радом у филмској индустрији, у позоришту, на естради.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *