Почетна / Интервју / Дарко Бајчетић – Kако смо купили  “Футуру плус“  ?

Дарко Бајчетић – Kако смо купили  “Футуру плус“  ?

Разговарао Саша Францисти 

Након постигнутог успеха у компанији „DONCAFE“ која је изграђена као green field пројекат, Дарко Бајчетић је новац инвестирао у компанију „ЦЕНТРОПРОИЗВОД“ коју је потпуно ревитализовао са својим тимом и поставио на пут успешних. Оно што сматрамо највећим успехом је да смо две највеће светске компаније у производњи хране „Nestle“ и „Dr Oetker“ довели да производе у Србији. Даљи професионални пут наставио је у малопродаји и дистрибуцији, инвестирајући капитал у „Штампу“ а затим и у „Футуру плус“, две непрофитабилне компаније које су биле на рубу пропасти.

Поводом разних прича и спекулација о компанији „Центро штампа холдинг“ (ЦШГ) председник „Холдинга“ је одлучио да исприча истину о томе како су купили „Штампу“ и о потраживања према „Футури плус“.

Компанија „Центро штампа холдинг“ се до сада није медијски експонирала. Који је повод томе да сте ипак пристали на разговор?

До сада смо ћутали јер смо били концентрисани на посао, у исто време смо радили реструктурирање и развој што су две готово неспојиве ствари у овако великим и комплексним системима. Урадили смо јако много, што наши резултати и говоре. Више не можемо да ћутимо, поготово после чињенице да су недавно поједници зарад сопствених интереса покушали да увуку компанију од 4.000 људи у разне и потпуно незамисливе политичке интриге и приче, својатајући компанију и доводећи је у компромитујући положај, што је потпуно неодговорно и недопустиво. Ми се бавимо бизнисом, а не политиком и интригама.

Куповина „Штампе“, а потом и потраживања „Футуре плус“ је свакако био велики пословни ризик имајући у виду тадашњу ситуацију у тим компанијама.

Били смо свесни ризика, али смо видели потенцијал и тржишни простор као и потребу за једним новим квалитетом кроз уређење тржишта у овој области и постављање нових стандарда. Верујемо да инвестирање и примена бизнис концепта уз огроман труд и ентузијазам који имамо, могу превазићи многобројне проблеме које су ове компаније имале. Нисмо ни слутили кроз шта ћемо све проћи на овом путу.

Ваш први потез био је куповина „Штампе“?

Штампу смо купили 2011. године од приватне немачке компаније „WAZ MEDIEN GRUPPE“ за 5 милиона евра 100 одсто власништва, у тренутку када су се повлачили са српског тржишта. „Штампа“ је имала јако лоше финансијске резултате, ушла је у блокаду, „WAZ“ није хтео више да финансира губитке, који су у 2009. износили минус нешто више од 2,5 милиона евра у 2010. години, нешто више од минус 6,5 милиона евра а у 2011. години, нешто више од минус 7,5 милиона евра ( званични подаци из АПР-а).

Како сте се одлучили и за „Футуру Плус“?

Што се тиче „Футуре плус“, Влада Републике Србије је две и по године преко „Телекома“ финансирала и одржавала „Футуру плус“ и тражила инвеститора који би покушао да оживи тај тржишни сегмент, а нико није био заинтересован. Пошто „Футура плус“ није била одржива као таква, тек када се указала могућност да купимо „Штампа систем“, појавили смо се као заинтересовани за „Футуру плус“ и договорили смо се да купимо потраживања од „Телекома“. После првог корака куповине „Штампа система“ у мају 2011. године и пошто смо једном ногом већ крочили у овај велики пројекат, претходни договори које смо постигли везано за „Футуру плус“ нису више важили и тада почињу наши проблеми.

„Футура Плус“ је већ сама по себи била проблем. Требало би очекивати да повериоци помогну постављање тог система на ноге.

„Футура“ је била већ две и по године под стечајем, потпуно ојађена и нико на тржишту није био заинтересован да инвестира у њу. Иако је „Телеком“ хтео да отпише потраживања јер нико није хтео да их откупи, када смо се ми појавили као инвеститор, почињу разни захтеви и прохтеви који доводе до исцрпљујућих преговора који трају готово седам месеци. Тада почињу да се јаљају нови захтеви, не одједном, него један по један, руковођени интересима појединаца и ко зна чиме, па долазимо до потпуно апсурдне ситуације. Уместо да добијемо неки подстицај или олакшице, јер решавамо проблем 2.300 запослених, такође решавамо „Телекомово“ финансирање месечних губитака у „Футури плус“ од готово 600.000 евра и долазимо до тога да се од нас тражи да за око 50 одсто удела у „Футури плус“, која је у стечају и има негативан капитал од 3,6 милијарди динара, за 880 киоска, који су данас на једном месту а сутра нису, притом без икакве друге непокретне имовине и других вредности, то платимо скоро19 милиона евра, по тадашњем курсу за откуп потраживања „Телекома“ од „Футуре“.

За нас је у вези са „Футуром плус“ постојао стратешки потенцијал, али то је свакако било превише новца за нешто што није имало готово никакву тржишну вредност.

И поред тога сте истрајали у одлуци да наставите?

Нашли смо се тада у незавидној ситуацији да морамо да донесемо одлуку да ли да идемо даље и прихватимо све захтеве везане за „Футуру плус“ или да изађемо из пројекта при чему би остварили губитак од седам милиона евра већ уложених у „Штампа систем“ јер је она као компанија сама од себе профитно неодржива.

После седам месеци преговора, да не говорим колико је то изгубљеног времена и новца, донели смо стратешку одлуку да прихватимо пословни договор уз потпуну промену нашег финансијског концепта, чиме смо ушли у једну неизвесну и финансијски исцрпљујућу причу и постали подложни разним интригама и интересним спекулацијама.

Чиме се у ствари манипулише?

Поред договорених нешто више од 5,5 милиона евра готовине, који укључују и 700.000 евра дуга према издавачима, од нас је тражено да покријемо и спасемо потраживања у износу од 14 милиона евра која је „Телеком“ у супротном морао да отпише. Замислите ви сад апсурд да смо нешто што нема никакву тржишну вредност и што нико није хтео да купи две и по године, морали да прихватимо као обавезу. Ово смо прихватили да би добили бар неку предност, као што је уговор о генералној дистрибуцији, не знајући у том тренутку да за то треба додатно да купимо и дистрибутере. Напред поменути износ од 14 милиона евра, за откуп потраживања, плаћамо кроз брендирање великог броја објеката и пружање других услуга, које би за нас представљале драгоцен извор прихода и готов новац у текућем пословању, јер су у питању услуге за које су заинтересовани други клијенти. При томе се појаве појединци који спекулишу тако што погрешно тумаче нашу компензациону маркетиншку обавезу према „Телекому“ и сматрају део везан за маркетиншке услуге безвредним. Нису маркетиншке услуге безвредне, него потраживања „Телекома“ према „Футури“, која смо ми на крају морали да откупимо за велике паре. Да се разумемо, ми овде за нешто што није имало вредност јер је компанија била под стечајем, без непокретне имовине и других вредности, са 2.300 запослених, плаћамо живим новцем из текућег пословања!

Напомињем још једном, поређења ради, да је „Штампа“ купљена од Немачке компаније „WAZ MEDIEN GRUPE“ за 5 милиона евра за 100 одсто власништва, а „Футура плус“, која је у стечају, за око 50 одсто удела, само за откуп потраживања преко 19,5 милиона евра.

Својевремено су се појавиле оптужбе да ваша компанија „Центросинергија“ има монополистички положај на тржишту електронских допуна?

Ту се мешају појмови генералне дистрибуције и монопола. Појам генералне дистрибуције је уобичајен у пословној пракси у свету а самим тим и код нас и то у различитим областима, на пример „Теленор“, „ЈТИ“, „Хенкел“.У конкретном случају телекомуникација – дистрибуција искључиво подразумева пружање услуге постављања и одржавања апарата на продајним местима која дефинише „Телеком“ као и обезбеђење наплате од купаца од чега и „Телеком“ има користи јер лакше управља тржиштем, трошкови су нижи, лакше се спроводе све активности, нема проблема са наплатом, итд… Ми као дистрибутер ни на који начин не утичемо на формирање цена или пакета телекомуникационих услуга.

С обзиром да је комплетан посао малопродаје са киосцима непрофитабилан, уговором о генералној дистрибуцији смо обезбедили пословни договор и амбијент који пружа сигурност и могућност да делимично покријемо непрофитабилан бизнис консолидованих компанија. Профит од овог посла је 1,2 милона евра на годишњем нивоу и далеко мањи од шест милиона евра којим се спекулише у јавности. Од наведене бруто марже која је пет милиона евра, половина од 2,5 милиона евра се преноси тржишту (купцима, радњама) а половина преостале суме су оперативни трошкови зараде запослених, ИТ инфраструктура, одржавање терминала и ненаплаћена потраживања итд. Ово објашњавам да нико нема заблуду да су то милиони евра. Зар је то довољно за одговорност коју смо ми преузели?

Ипак, „Центро штампа холдинг“ показује јасне знаке консолидације и изласка из провалије од пре неку годину?

Ово је мукотрпан посао, изискује много рада уз ниску профитабилност. Ми смо и даље непрофитабилан систем. Износ наведеног профита је далеко од износа који је довољан да се покрију губици на нивоу консолидованих компанија, који су у 2011. години износили 13 милиона евра, 2012. године шест милиона евра, а за 2013. годину план је да ћемо годину завршити са 1,5 милиона евра минуса. Када улазите у посао у који инвестирате толико новца, очекујете да ће се заузврат бар поштовати пословни договори и уговори јер се компанија са 4.000 запослених може одржати једино са стабилним и дугорочним пословним односима. Наша компанија је испоштовала све преузете обавезе прецизиране уговорима које су у складу са законом и тржишним принципима, што је потврдила и Антимонополска комисија. Осим тога, наша компанија представља и брану сивој економији, пре свега због тога што један велики део промета чине акцизни производи. Напомињем и то да држава од нас само за порезе и доприносе на зараде месечно приходује око 700 000 евра!

Према Вашим речима „Центро штампа холдинг“ стоички издржава и одолева. За разлику од других компанија, ви нити једног момента нисте помишљали да пословање изнесете ван граница Србије?

Моја одлука је да свој капитал, знање и труд инвестирам у својој земљи у реалне послове који захтевају велики рад, улагање и одрицање. Сви наши пројекти су се заснивали на овом принципу, наше две претходне компаније и даље живе, раде и запошљавају преко хиљаду радника. Ако сваки пут, као и до сада, када уђем у нову инвестицију, иза себе оставим компаније које су успешне, раде , развијају се и запошљавају велики број људи, то је за мене највећа сатисфакција. Желим да напоменем да су све наше трансакције у вези са продајом „Nestleu“ и „Dr Oetkeru“ обављене у Србији, тако да је пун износ пореза на капиталну добит плаћен у Србији, у вредности од готово пет милиона евра.

Уверен сам да нова пословна политика и нови стандарди корпоративног управљања, уз велике инвестиције и организациона, технолошка и техничка унапређења, постављају компанију „ЦЕНТРО ШТАМПА ХОЛДИНГ“ на пут успешних и савремених пословних система.

Права цена „Футуре плус“

Цена од 19,5 милона евра за систем „Футура плус“ није била и коначна?

Да бисмо оправдали овако високу инвестицију постижемо договор о Генералној дистрибуцији електронских допуна да бисмо обезбедили пословни амбијент који пружа било какву сигурност и стабилност. Онда долази нови захтев да инвестирамо додатних 7,4 милиона евра за куповину четири највеће дистрибутивне мреже (Паралела, Е Телесерв, Консинг, Ланус) што повећава износ инвестиције у „Футуру плус“ на 27,1 милион евра, укључујући и део који ће се исплатити издавачима по изласку „Футуре плус“ из стечаја. Ни то није све. Замислите сад ово, Уговор о примопредаји „Футуре плус“ је био потписан 20.12.1011, до тог момента „Телеком“ је био у обавези да се брине о „Футури“, а од тренутка потписивања то је била наша обавеза. Једним некоректним гестом тадашњег руководства, нама је испостављена фактура за новембар и децембар у износу од готово 560.000 евра иако тада „Футура“ није била под нашом ингеренцијом све до краја децембра 2011. године. Тиме долазимо до тотала од 27,7 милиона евра за око 50 одсто удела у „Футури плус“ што је апсурдно, зар не?