Почетна / Свет / „Бубице“ за Фрау Меркел

„Бубице“ за Фрау Меркел

Зa „Печат“ из Лондонa Дејан Лукић

Прислушна јединица НСА у амбасади САД у Берлину део је скандала о америчком глобалном шпијунирању. У „скидању“ разговора Ангеле Меркел – још од 2010. године – једну од кључних улога имала је британска страна

У Лондону је ових дана откривено да је, у ствари, велики посао око снимања електронских комуникација канцеларке – и 35 других светских лидера, обавио највећи европски центар за пресретање електронских информација – прислушна станица, Менвит Хил. Истина, шпијунском станицом у Менвит Хилу (северни Јоркшир) практично управљају агенти америчке Националне службе безбедности (НСА) – у бази делује преко 1.800 људи од којих само 400 Британаца.

 

У СЛУЖБИ НОВЕ ФОРМЕ РАТА Суперкомпјутери у Менвит Хилу имају способност да пресрећу два милиона (!) електронских комуникација на сат и увезани су у јединствен систем у коме је, као део мреже, поред НСА, још и гигантски Комуникациони центар британске владе, у Челтенхаму. Према  писању лондонског „Гардијана“, НСА је недавно уложила 68 милиона долара у такозвани програм „Феликс“ како би унапредила станицу и „комбиновала традиционално прислушкивање електронског саобраћаја са ракетним тестовима“, а са циљем да се створи механизам за „координацију тајних војних операција у реалном времену употребом различитих обавештајних извора“.

База у Менвит Хилу има 33 велике овалне конструкције – „голф лоптице“, које штите сателитско одашиљање и прихватање информација. Реч је, како наводи „Гардијан“, о највећој бази овакве врсте подигнутој било где у свету, у последњих десет година.

У унапређењу капацитета Менвит Хила, које је почело претпрошле године, активно учествују и америчке велике компаније“Локид Мартин“ и „Нортроп Груман“,са високоповерљивим персоналом.

„Не може се више говорити о бази у Менвит Хилу само као о средству традиционалног војног, дипломатског и комерцијалног електронског шпијунирања за потребе САД, него као о активном сакупљачу интегралних обавештајних података у подршци новим формама ратовања“, изјавио је, према „Гардијану“, Стив Шетилд, један од руководилаца у бази.

Команда британског Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) званично описује мисију базе у Менвит Хилу као полугу“обавештајне подршке британским, америчким и савезничким интересима“. Каже се, поред овога, да база обезбеђује неопходне сателитске информације и за амерички глобални систем ракетне одбране.

Активности РАФ-ове базе у Менвит Хилу одавно су предмет контроверзи на Темзи, будући да се информације пресретнуте у бази, процесуирају и директно прослеђују у централу НСА у Форт Миду (Вашингтон) и то најчешће без контроле одговарајућих британских служби.

[restrictedarea]

Бивши лидер Либерално- демократске партије Британије, Мензис Камбел, члан парламентарног Комитета за безбедност, упозорава да је крајње време да се успостави  „робусни и лако читљиви систем контроле“ над  активностима Менвит Хила.

Тренутно постоји активна институционална мрежа размене шпијунских података, звана „Пет очију“ (о чему је „Печат“ већ писао) између Британије, САД, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда, али се „интимна“ сарадња шпијунских служби обавља искључиво између САД и Британије.

За ширу јавност, укључујући и чланове ван ужег кабинета владе у Вајтхолу, многе информације из овог домена остају у мраку тајности. Таква је,на пример, информација коју је објавио бивши  службеник НСА, Едвард Сноуден, према којој је база у Менвит Хилу незаконито пресретала (2009. године) разговоре председника Русије Медведева приликом његовог доласка у Британију на самит Групе 20.

У насталој афери око прислушкивања Меркелове, нове детаље о британском учешћу у шпијунирању, не само канцеларке него и других личности широм света, објавио је дувач у пиштаљку, Кирк Виб, који је 30 година радио као агент НСА. У изјави за недељно издање лондонског „Мејла“ (27.октобар) каже да су амерички агенти из базе у Менвит Хилу навелико прислушкивали разговоре Ангеле Меркел и то „са пуним знањем британске владе“. Прецизира да су Американци у јоркширској бази „снимали Меркелову, што директно, што прикупљањем информација из колатералних извора“ и све прослеђивали у базу НСА у Форт  Миду.

Виб је напустио НСА 2001. године након што је „прикупио огромну количину електронских података о шпијунирању грађана у Америци и свету“.

 

АФЕРА ПАНДЕМИЈСКИХ РАЗМЕРА Откриће да су Американци са британске територије контролисали Меркелову и више од тридесет  других „обавештајно занимљивих субјеката“ широм света, постало је велика тема на Темзи, мада је јавна тајна да британске, немачке и француске обавештајне службе раде, заједно са америчким, на размени деликатних података о међусобним активностима.

Афера са Меркеловом прети сада „пандемијским размерама“ (Мирор).У случају канцеларке, британски обавештајни кругови, у настојању да минимизирају скандалозну улогу базе у Менвит Хилу, сугеришу како је „главни кривац“ америчка амбасада у Берлину. Уосталом, са доста аргумената. Сноуденови документи говоре да су ЦИА и НСА успоставили у америчкој амбасади у Берлину јединицу која  се зове „Служба специјалног прикупљања“ (информација). Њена „специфичност“ је да скида поверљиве информације са комуникација у амбасадама и конзулатима. Агенти у Јединици су акредитовани  као дипломате и званично оперишу као такви, скривајући  праву функцију од власти у одговарајућим земљама – у овом случају од немачких власти.

Сноуденов досије показује, на пример, да је Специјална јединица на четвртом спрату америчке амбасаде на Паризер Плацу у Берлину, одговорна за праћење свих електронских саобраћаја у згради немачке владе, укључујући и кабинет Ангеле Меркел,

Дописник ББЦ-а из Берлина, Стивен Еванс јавља о „милионском снимању телефонских раговора у Немачкој“. Напомиње да се међу Сноуденовим документима налази податак да је Меркелова била „обавештајно покривана“ од стране НСА још 2000. године; дакле, давно пре него што је постала канцелар.

Најновији документи објављени прошлог петка у италијанском дневнику „Л’ Есперсо“ показују да је гигантски прислушни Центар британске владе у Челтенхаму „систематски шпијунирао италијанску владу и италијанске компаније“ и да је то радио у сарадњи са америчком НСА. Циљ  је, како се каже, био -поред осталог  -„прикупљање података за потребе британске привреде“. Поред тога, центар у Челтенхаму је – тврди лист -пресретао, сортирао и анализрао  „сав  електронски саобраћај употребљавајући Чвор међународних веза на Сицилији“. Све је, тврди се даље, рађено у уској сарадњи са америчком НСА.

Британска штампа бави се нашироко и проценама о политичким реперкусијама које ће афера Меркел произвести у даљим односима међу западним савезницима. „Мирор“ преноси писање „Зидојче цајтунга“ под насловом „Непоуздани пријатељи“ и најављује „тектонско померање на обе стране Атлантика“.

Радио ББЦ 4, најслушанија станица на Острву, са своје стране, отворено доводи у питање званичне тврдње у Вашингтону да Бела кућа није ништа знала о шпијунирању најближих америчких прекоморских савезника. Британски извори потврђују писање немачке штампе, по којем су Американци „скидали“ информације из телефонских разговора Меркелове још од 2002. године и да је Обама о томе  био обавештен још од 2010. године.

 

 КО „СКИДА“ МЕРКЕЛОВУ? НСА каже, међутим, да њен руководилац, генерал Кејт Александер, никада са Обамом није разговарао о „наводном“ електронском праћењу Меркелове. На основу својих извора ББЦ, тврди да је, напротив, Александер лично саопштио Обами како НСА „скида“ Меркелову. Британски обавештајни извори, према ББЦ-у, потврђују оно исто што је објавио и немачки „Билд ам зонтаг“-да је Обама „све знао“, и жели да „о тој госпођи зна све“, будући да јој „ништа не верује“.

Нико у Лондону не узима као веродостојну одбрану  портпарола НСА, по којој „Александер није ни 2010. разговарао са председником Обамом о наводној обавештајној операцији према Ангели Меркел“.

Да ли је Обама знао или није, у садашњој фази шпијунске саге међу западним савезницима то није информација од великог практичног значаја за  политичку штету која је већ начињена. Далеко је важнији податак који се на Темзи увелико обрађује, а употребљава за индиректно минимизирање удела британске шпијунске базе Менвит Хил у афери. Тај податак говори да америчка НСА има „реплику“ Специјалне јединице каква је у берлинској амбасади, у 80 америчких дипломатских представништава широм света. У британским обавештајним круговима скрећу, према „Мејлу“, пажњу да америчкој НСА, поред свих шпијунских јединица, укључујући и амбасаду у Берлину, заиста није био потребан британски Менвит Хил како би се „завлачили“ у кабинет немачке канцеларке.

Како год се наставак афере буде одвијао, консензус аналитичара на Темзи је у поенти да је политичка штета већ начињена, да је велика и да је питање да ли ће Ангела Меркел „икада у будућности имати поверења у америчког председника“.

 

ЈЕР ЈОЈ НИШТА НЕ ВЕРУЈЕ…  Паралелно, Сноуденови документи отворили су ново поглавље и показали да је и Европска унија већ поставила конструкцију за „полицијску државу базирану на тоталној контроли приватних и јавних комуникација. Афера „Меркел“ транспарентно открива да се политичке елите у ЕУ међусобно шпијунирају, мада су „уједињене у одлучности да своје народе држе под тоталном контролом, суочене са растућим јавним отпором све већем кресању социјалних давања, отпуштању радника и, на концу, покретању спољних ратова“ (Кристоф Дајер, „Глобал рисерч“).

Самит ЕУ у Бриселу прошле седмице био је и сам окупиран шпијунирањем Ангеле Меркел од стране Американаца. На састанку су 28 лидера Заједнице одлучили да Ангела Меркел и француски председник, Франсоа Оланд, „расветле проблем“ у директном контакту са Бараком Обамом и о томе припреме извештај за следећи самит ЕУ у децембру. Истовремено, делегација високих функционера и обавештајаца путује, такође, идуће седмице у Вашингтон. Међу аналитичарима у Лондону влада мишљење да Европљани не иду Обами на ноге како би му изразили огорчење због криминалне активности његових шпијунских служби, него да некако „закрпе рупу“.

Једино се на маргинама самита у Бриселу могао да чује отворени приговор председника Европског парламента, Мартина Шулца када је рекао да се целокупни амерички обавештајни естаблишмент „отео контроли“ и како је реч „о феномену и сценама које смо имали у време хладног рата“.

Синхроно са одласком ЕУ ходочасника у Вашингтон, шпанска влада је у Мадриду позвала америчког амбасадора да би му учтиво,у плишаним рукавицама и „меканим тоновима“ пренела  забринутост због америчког шпијунирања министара шпанске владе. Пре тога, дипломатским каналима, у истом маниру и тону, одаслата је преко океана и „забринутост“ Француске и Немачке .

Нико, међутим, не очекује било какав одговор из Вашингтона, још мање објашњење. Савезницима на источној обали је већ речено да Обама није имао појма. Ако је за неку утеху Шпанији и Француској, Сноуденови документи већ су показали да Американцима, ионако, шпански премијер и француски председник, заједно са њиховим владама, нису били посебно обавештајно интересантни; да су само део колективног списка од 35 светских лидера којима је НСА – са Обаминим знањем или без њега, свеједно –  накачила „бубице“ на телефоне. Обаму више интересује Меркелова. Зато што  је поглавица у Европској унији. И зато што јој „ништа не верује“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *