Занимање: посланик

Пише Саша Францисти

Колико нас коштају непостојеће партије?

Девети сазив Народне скупштине Републике Србије конституисан је 31. маја 2012. године. Коалиција „Покренимо Србију“ има 73 мандата, коалиција „Избор за бољи живот“ 67, коалиција СПС-ПУПС-ЈС  44, ДСС  21, коалиција „Преокрет“  19, УРС  16, Савез војвођанских Мађара  5, Странка демократске акције Санџака  2; и листе: „Све заједно“, Коалиције Албанаца Прешевске долине и странка „Ниједан од понуђених одговора“, по један мандат.

На први поглед све делује релативно једноставно, у власти су заступљени посланици чије су странке на изборима прешле цензус и освојиле известан број мандата. Дакле, одлуке у скупштини требало би да доносе изабрани посланици из 10 странака. Али, то је тако само на први поглед.

Ако погледамо изборну листу „Покренимо Србију – Томислав Николић“, уочићемо да ту листу не чине само чланови СНС, већ  још једанаест странака! Поред већ стандардне парламентарне странке „Нова Србија“, као коалициони партнери појављују се и нека нова имена. На пример, Асоцијација малих и средњих приватних предузећа Србије, Покрет Влашког уједињења, Коалиција удружења избеглица у Републици Србији, Покрет привредни препород.

„Преокрет – Чедомир Јовановић“ је нешто скромнија листа по броју партија. Под окриљем ЛДП-а нашло се осам партија и 30 удружења грађана (углавном НВО). На њиховој листи су егзотична имена партија попут: Зелени Србије, Војвођанска партија, Партија Бугара Србије, али и давно заборваљени СПО.

„Уједињени региони Србије – Млађан Динкић“ такође обилује  партијским и грађанским  кадром. Ту су  и „Живим за Крајину“, Влашка демократска странка, те извесна „Народна партија“.

Цензус не постоји за партије националних мањина, већ оне у парламент улазе на основу “природног прага”. Број важећих гласова дели се са двеста педесет (укупан број посланика), па се тако утврђује колико гласова носи један мандат.

Све у свему, од 88 регистрованих странака у Србији више од половине се нашло под скупштинским кровом иако већина грађана Србије ни дан-данас не зна да те странке постоје нити ко су чланови и лидери.

[restrictedarea]
КО ЈЕ СВЕ УСПЕО?

Најупечатљивији је пример посланика и потпредседника Народне скупштине, Жарка др Кораћа, пионира емпиријске и теоријске основе еколошке психологије (ако ико зна шта је то), који малтене две деценије успешно плива скупштинским водама. Први пут у скупштинску клупу сео је 1993. године, после уједињења једнако фантомских странака (Републиканског клуба и Реформске странке) у Грађански савез Србије.  Међутим, већ 1996. др Кораћ сматра да му ГСС не даје довољно простора да се размахне, па исте године напушта ГСС и оснива сопствену странку – Социјалдемократску унију. У време владе Зорана Ђинђића, у периоду од 2001. до 2004. године, обављао је функцију потпредседника Владе Србије и био је задужен за здравство, културу и социјалну политику. После убиства премијера био је председник Владе  два дана, од 17. до 18. марта 2003. године.

Од 2003. до данас, др Кораћ није ни један једини дан одсуствовао са списка накнада посланицима, уредно нас развесељавајући својим присуством и врхунском способношћу мимикрије. Штета што свој раскошни таленат не може да примени и на остале изборне листе, те се углавном креће на релацији ГСС – СДУ – ЛДП (Куриозитет: ГСС се угасио 2007. године припајањем ЛДП-у, што фактички значи да је др Кораћ опет у коалицији са партијом коју је напустио. То што су и остали чланови ГСС напустили и угашену партију  и ЛДП, није тако важно)

Посебно забаван део политичког живота Жарка др Кораћа је његова партија – Социјалдемократска унија. С обзиром на то да су политичке странке у обавези да јавно прикажу своје финансијске извештаје, искористили смо прилику и завирили у извештај за 2012. годину који је уредно истакнут на званичној интернет презентацији странке. Само неки занимљиви делови:

Прилози физичких лица политичком субјекту 0,00 РСД

Прилози правних лица и међународних пол. суб 0,00 РСД

Приход од чланарине 0,00 РСД

Углавном, комплетна табела прихода странке почиње и завршава великом НУЛОМ (то се вероватно односи и на број чланова странке). Са друге стране, фантомско чланство СДУ има лавовске расходе.

Режијски и текући трошкови 5.118.177,00 РСД

Трошкови рекламног материјала и публикација 190.620,00 РСД

Зараде 3.446.730,00 РСД

Стручно усаврш. међ.сарадња и рад са „чланством“ 369.402,00 РСД

Дакле, СДУ би, по свим здраворазумским мерилима, већ одавно требало да банкротира, али на срећу, ту су издвајања из буџета Републике Србије за рад странака (тачније издвајања из џепова грађана Србије), а довитљиви др Кораћ мирне савести је избацио ту ставку из приказаног извештаја. Лагодном животу експерта еколошке психологије свакако доприноси и редовна посланичка плата, дневнице, накнаде за трошкове путовања итд.  Дуг политички живот и чињеница да СДУ готово и нема чланства и да за њега уопште нико ни не гласа, а да он ипак деценијама жуља посланичку клупу, ставља Жарка др Кораћа на врх листе Посланика ванпарламентарних странака.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *