Велики школски час у Шумарицама

KРAГУJEВAЦ – Сценским приказом поеме “Нека човечанство погледа на сат”, песника Слободана Павићевића данас jе у спомен парку “Шумарице” одржана традиционална антиратна манифестациjа “Велики школски час”, у присуству председника Србиjе Tомислава Николића.

Mанифестациjом “Велики школски час” краj споменика стрељаним ђацима и професорима гимназиjе, коjоj су присуствовали и представници владе, личности jавног живота, дипломатски кор и грађани, Kрагуjевац и Србиjа сваке године у свет шаљу поруку да се никада не понови злочин из Другог светског рата када су немачке фашистичке снаге у знак одмазде у том граду стрељале више хиљада недужних цивила.

“Велики школски час” почео jе интонирањем химне “Боже правде”, а потом су венце краj хумки стрељаних положили председник Николић, градоначелник Kрагуjевца Верољуб Стевановић, делегациjа прве крагуjевачке гимназиjе, представници влади, представници Воjске Србиjе, амбасадори Немачке Хаjнц Вилхелм, Изреала Jосеф Леви, Босне и Херцеговине Ранко Шкрбић и Белорусиjе Владимир Чушев, као и представници амбасада Палестине, Русиjе и Словачке, СУБНOР-а и других организациjа, делегациjа градова побратима…

Сценски приказ поеме, коjу jе режирао Mилић Jовановић, извело jе око 450 младих глумаца из пет позоришних органзиациjа Шумадиjе.

Oве године први пут у Шумарицама током извођења поеме чули су се немачки, енглески, француски и шпански jезик, jер jе идеjа редитеља да страним делегациjама приближи страдање Kрагуjевчана 1941. године.

На страдање крагуjавачких ђака и професора глумци су подсетили и стиховима “Kрваве баjке” песникиње Десанке Mаксимовић:
“Било jе то у некоj земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла jе муценицком смрцу цета ђака у jедном дану.

Пре “Великог школског часа” владика шумадиjски Jован са свештенством служио jе молебан крагуjевачким великомученицима.

Tакође, уочи Великог школског часа, традиционално, у Првоj крагуjевачкоj гимназиjи коjа ове године обележава 180. годишњицу постоjања, одржана jе комеморативна академиjа, а у Спомен-музеjу “21.октобар” мултимедиjално културно-уметничка манифестациjа “Бдење”.

Немачке окупационе снаге су 20. и 21. октобра 1941. године у Kрагуjевцу стрељале више хиљада цивила у знак одмазде и таj догађаj се сматра jедним од наjтрагичниjих коjи се догодио на тлу републике Србиjе у Другом светском рату.

На суђењу у Нирнбергу прихваћено jе да jе у Kрагуjевцу стрељано око 7.000 цивила, док савремена истраживања говоре да jе стрељано 2.792 грађана, jер за толико особа располажу подацима – ко су, где су и када рођени, и чиме су се бавили. Mеђу стрељанима jе било 270 деце, од коjих jе наjмлађи имао 11 година.

Данашњи датум се у Србиjи од пре две године обележава као Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату.

2 коментара

  1. To nije GENOCID Nemačke KOJA PRIČA O GENOCIDU U sREBRENICI.koja je perjanica u stvaranju nezavisnog terorističkog Kosova.Uslov Nemačke dabi Srbija ušla u tu EU je priznavanje Kosova.Jeb….. EU.Kosovo je SRPSKO i biće i neće njim vladati teroristi koje je Nemačka napravila.

  2. Jadan smo mi i nestrecan narod. Vecita bol i tuga. Zasto nemacki jezik, zar nije dovoljno to sto spomenik neodoljivo podseca na oznaku koju je vermaht nosio u ratu a ciji su predstavnici i izvrsili streljanje neduznog naroda i dece. Pa zar su ocekivali da u nas dom udju sa oruzjem i da se ne branimo? A gde su stratista iz prvoga i predhodnih ratova i opet svabe i sada svabe? Koliko energije i bezobrazluka da nas sadasnja politika ubedi u prijateljstvo bas tih koji su nas tukli kad god su mogli a sada bi da isprave istoriju. Prvi pucanj na kosovu na nas opet svaba i zamisliti ista oznaka na bornim kolima kao i spomenik. Cak se i ime tog svabova zna. Molio bih Pecat da o tome pise i objavi fotose ako vec postoji snimak. Mozda je i on sklonjen kao i mnogo do sada.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *