Почетна / Уводник / Тринаест година на беспућу

Тринаест година на беспућу

Милорад Вучелић, главни уредник

Навршава се пуних тринаест година како је Србија одлучила да изађе из историје и закорачи на странпутицу транзиције, евроатлантских интеграција, добровољне колонизације, предаје територија и пристајања на привидно демократске, а у суштини марионетске владе. Дешавало се да на овим беспућима буде и понеког ваљаног и доброг потеза застоја или покушаја изласка на прави пут али у суштини се од основног идеолошког обрасца и политичке матрице није одступало. Пропуштено време и скретање с пута се брзо и са накнадним новим  жутим лудачким убрзањима „поправљало“ и стога нема нарочите потребе да се посебно бавимо краткотрајним а светлим изузецима. Једноставно речено – ЕУ нема алтернативу. И не питамо шта нас то кошта.

Када смо већ код периодизација поменутог времена занимљив је приступ председника Томислава Николића том проблему. Он, наиме, сматра да се морају процесуирати сви одговорни после 2003. године. Посебна занимљивост је у томе што се овим приступом из критичког разматрања изузима сам основ транзиционог упропашћавања српског друштва и привреде, установљен Законом о приватизацији из 2001. и оним познатим поштеним приватизационим моделом: три шећеране за два евра или обратно. Занимљиво је и то што је у оваквој периодизацији потпуно поштеђена влада Зорана Ђинђића те се почеци погубне политике сваљују на владу Војислава Коштунице. Узгред буди речено, било коме то право или не, без помоћи тог истог Војислава Коштунице и његове отворене подршке Николић не би ни био изабран за председника. Али то је било давно, пре скоро годину дана, и ко се тога још сећа.

Биће да се Николић држи оне Аристотелове: Драг ми је Платон али ми је дража истина. Ради те и такве истине ваљда је и дошло до тога да у новинама осване информација да ће у полицију, на саслушање због неке приватизације, бити позван управо Војислав Коштуница! Изгледа да је неко, свесно или несвесно, решио да борбу против корупције почне да доводи до апсурдне неуверљивости.

На лото тикету српских власти, дакле, нема ниједног поготка. Није мало умеће куповати редовно, од извлачења до извлачења, лоз и сваки пут извући премију и добитак за туђу односно противничку корист. Таквих играча игара на срећу није бивало. Баш као што и није бивало да политичка елита свакодневно истиче како је ово најтежа ситуација у којој смо се икада нашли.

[restrictedarea]

То није тачно. Ово је најмање тешка ситуација од свих тешких ситуација у којима су се налазили српски народ и његова држава. Било је много, много тежих искушења, али је било знатно способнијих политичара, државника и интелектуалаца који су знали да на прави начин одговоре на изазове времена. И никоме од њих није падало на памет да своје успехе свакодневно проглашавају историјским победама. Данас се прихватање сваког мига последњег западног чиновника и сваког мизерног и понижавајућег налаза попут последњег извештаја европских комесара, проглашава  историјском победом српског народа. Нико се никада међу Србима оволико отворено није ругао српском народу.

Нема у комесарском извештају Европске комисије ничега што би било у српском интересу, што речито  иначе појашњава текст „Комесарска управа“ Николе Врзића у овом броју „Печата“.

Али, вратимо се играма на срећу и томболи: Када ти Хрвати сатру и протерају на стотине хиљада сународника ти уз мало гунђање признаш да си злочинац и прихватиш одржавање неке међународне донаторске конференције знајући да се она никада неће одржати.

Онда Хрватима продаш још мало земље, фабрика и малопродајне ланце и купиш нови лоз и извучеш добитак којим те Хрватска оптужи за геноцид пред Међународним судом правде. Приватизујеш и продаш у бесцење то што стигнеш да би купио нову срећку а то мало појачаш трошком за подизање контратужбе пред тим истим судом, показујући да ни сам не верујеш у њу. Преклињеш, купујући нову срећку, оне који су те тужили да повуку тужбу.  Убрзано кренеш са новим извињавањима Хрватској и огласиш пред целим светом да ти с њом и немаш никаквих спорних питања а да би она што лакше ушла у ЕУ. И тада узмеш нови лоз очекивања да ће те она подржати да се и ти што пре дочепаш преговора за улазак у ЕУ… И тако редом.

А онда паднеш на колена пред хрватским цигаретама! Мало је Бриселу и целој ЕУ што си спреман да предаш Косово Шиптарима и окупаторима него мораш да прихватиш и повлашћени увоз хрватских цигарета! Мораш да побркаш хрватске цигарете, Јасеновац и Косово и да прихватиш да су за Брисел важније хрватске цигарете од дела српске државне територије које се добровољно и противуставно одричеш. И ти и поред свега тога срљаш у такву ЕУ. Брука и срамота!

Додуше, јесте да ћемо ми на тај начин сломити нашу домаћу производњу дувана и дуванску индустрију па и нанети штету неким великим страним компанијама које одавно раде у Србији, али ћемо зато бити обештећени преко веће извозне квоте шећера. Што изгуби држава, добиће Коле, и опет добро. Стране дуванске компаније ће бити, као и до сада, заштићене акцизном политиком, а на штету државе, ваљда у склопу нових мера спасавања српске привреде. Наравно да ће тешко бити оштећен српски буџет али ћемо то надокнадити неким новим оптерећењем грађана. А што и не бисмо, када смо због примењивања ССП-а протеклих година изгубили коју стотину милиона.

Срби се често, а нарочито од другосрбијанаца, извргавају руглу због неоснованог величања своје изузетности и јединствености. Није одавно било боље прилике да се ова теза докаже од промоције нових економских мера али критика је  изостала. Нема ниједне земље на свету којој су мере Међународног монетарног фонда помогле да изађе из кризе и оздрави своју економију. То већ деценијама и није задатак ММФ-а. То је лако проверити. Али у Србији, и само у Србији, верује се да ће та рецептура помоћи да имамо успешну економију. Има ли бољег и већег доказа о српској самозаљубљености и вери у своју посебност од овога?

Неко ће приговорити питањем: па зар не треба ништа радити? Наравно да треба много тога радити али не ово што се сада ради. Уместо да се још пре годину дана, а и сада, смене руководства оних јавних предузећа која праве убитачне губитке или уништавају фармацеутске фабрике, укине безброј агенција које ничему не служе, да се прекине енормно финансирање такозваних невладиних организација и бацање пара на обезбеђивање парада поноса и сличних манифестација, да се отпусти све оно што је по основу политичке протекције и без квалификација позапошљавано по државној и општинској администрацији, општа повика се диже на потрошњу у јавном сектору а да се притом намерно замагљује да се у том јавном сектору налазе и рудари ( па и ови трагично погинули пре неки дан) и монтери и разни мајстори који одржавају инсталације на телекомуникацијама, рекама, далеководима…

Намерно се отвара права неселективна баражна ватра на јавни сектор да би се припремила продаја јавних добара, а пре свега Телекома, Поште а одмах затим и ЕПС-а. Како то да је неопходно продати поменута предузећа која у последњих годину дана послују са значајним профитима, као што су Телеком и Пошта, претходно не променити нешто у Србијагасу,  или у последњих годину дана у систематски упропашћаваном Дунав осигурању. Зар нису влада и министри  криви што одавно нису сменили оне који на лош начин управљају јавним добрима и државном имовином. Неком наивнијем посматрачу би изгледало као да су српски министри после годину и по дана открили да постоји економија. Али, није само о томе реч. Министри предано раде на томе да докажу како је држава неспособна да управља предузећима не би ли их што пре продали својим странцима. О домаћем капиталу и некој његовој активности или окупљању у неке конзорцијуме који би се респектабилно могли појављивати на међународно регулисаним тендерима, нема ни говора.

Зла намера нарочито је протеклих година видљива у грађевинској индустрији. Министри и владе их упропасте неплаћањем дугова па их тако онеспособе да се уопште појаве као носиоци неког посла, а посао у Србији онда добијају страна предузећа, попут Алпине. Такве стране фирме, са лажним референцама, добијају код нас велики посао, а узимају наше домаће фирме као јефтине подизвођаче. Потом такве стране фирме банкротирају и упропасте и државне пројекте и домаћа предузећа, а онда опет на сцену ступају нова страна сумњива предузећа која ће отићи у стечај на нашу штету и тако то иде до наше потпуне пропасти.

Српској економији се не може помоћи срицањем или декламовањем изанђалих и трећеразредних неолибералних флоскула. Они који су преокупирани бескрајним променама сопственог изгледа и цитирањем  изрека из средњошколског споменара, не могу ни приметити како стране банке из Србије износе по шест стотина милиона профита и, намећући убитачне камате, потпуно уништавају преосталу домаћу производњу и могући извоз. У том затвореном кругу разних шифри и појмова потпуно испражњеног смисла, редовно се и по правилу заборавља на производњу и запосленост.

И поред огромне потребе и жеље да све изађе на добро томе се, трезвено гледајући, а на основу понуђеног, не можемо надати. Дан једноставно не може бити ноћ и неопходно је то на време рећи.

У триплим маказама  ССП-а, ММФ-а и политике „по сваку цену кандидатура за ЕУ“ немамо никакве шансе да претекнемо. Остајемо колико сутра уз велико убрзање без Прешевске долине и Војводине ако наставимо да следимо досадашњу  политику. Србија ће се таквом политиком вратити у границе пре Берлинског конгреса и онда се као таква може колико је воља модернизовати у еуропизирати. Не може се бесрамним и бестидним уличарским беспризорним досеткама и будаластим доскочицама одговарати на јасну западну  стратегију. Може се то у свим медијима самохвалисаво представљати као велико јунаштво, подвиг и резултат велике мудрости али ће то бити оно што јесте и добиће  заслужено име. Србија зна и шта је окупација и шта је колаборација и увек је знала и знаће да на то да заслужени одговор.

Није последњих година било ниједног важнијег потеза СПЦ а да није потезана оптужба да се Црква меша у политички живот. Овога пута, када је патријарх Иринеј, и то у Пећкој патријаршији где му је столица, у име Цркве позвао Србе на Косову да изађу на локалне изборе, та оптужба о мешању у политички живот је изостала. Поред подразумевајућег одговора, разлог треба пронаћи и у томе што се другосрбијанска интелигенција, са свим својим корифејима, улизички и саветодавно окупља око реконструисане владе,  нарочито новог министра културе Ивана Тасовца, а све намигујући на првог потпредседника Александра Вучића. Захваљујући томе, званична политика Србије све више бива изведеница својеврсног мутанта другосрбијанске идеологије. Тај идеолошки мутант све више постаје основ, инспирација и оправдање владајуће политике у Србији. Наздравље!

Некако нам пред изборе на Косову недостаје руководство САНУ. Па неће ваљда они пропустити овакву прилику да се прославе?

Много се критика сручило на Уставни суд Србије поводом његових одлука по уставним жалбама адвоката које се тичу угрожавања људских права и слобода њихових клијената неоснованим продужавањима притвора. Међутим, више је него интересантно да нико у јавности у својим критикама није поменуо да тај исти Уставни суд не налази за сходно да нешто одлучи о томе да ли су познате злогласне четири уредбе Владе Србије у вези са Косовом и сам Бриселски споразум у складу с Уставом Србије. О томе у јавности нема ни једне једине речи а још мање неког прекора. Ако Србија није уставна држава и ако њен премијер каже да је Устав шарена лажа и мртво слово на папиру, како онда ико може очекивати да се на некој правно и границама недефинисаној  територији гарантују и поштују права човека и грађанина.

Може ли и уме ли Србија да се са овог туђинског беспућа врати себи? То је питање.

[/restrictedarea]

10 коментара

  1. Srbija nije nista odlucila.
    Srbija nije izasla iz istorije.
    2000-ta nam ima toliki znacaj, jer je deo nas, nase istorije.
    Kljukaju nas, a mi gutamo (cesto, rado), laz o revoluciji,
    oslobodjenju, i tolikom dostignucima visih vrednosti.
    Mi (ne iskljucujem sebe) smo dozvolili, da nam drugi pripreme
    nase, koji to vrlo uspesno rade a mi sanjamo buducnost.
    Nismo primecivali ni nervozu „gazde“, jer nas vodja, nikako da
    se premetne u onaj svet, a ni sto je ostalo, nije bilo lako
    pokositi. Da budu jos besnji, dosao nam je opet jedan, koji
    nikako da shvati sta se mora razoriti i ko mora biti krivac i
    sistematski unistavan, a da ne sme ni da pomene genocid.
    Trinaest je proslo, a mi jos slavimo (bar zvanicno) a cekamo
    novo slavlje (a, necemo dugo) da klicemo- „Danke NATO!“, sto si
    nas ubijao i razarao. Mala je cena ovog dostignuca!“
    Srboljub Savic




    0



    0
  2. Stiže šef Josipović u svoju koloniju Srbiju da naredi Nikoliću da ima da se puše rvatske cigarete bez carina, da srpska roba ne može u rvatske trgovine i da rvatska uvodi moratorij na ćirilicu dok god bude i jednog Srbina u rvatskoj. U isto vreme naređuje veća prava rvatima u Srbiji pravo na latinicu, šahovnice, himnu i ostalo mada ih je neuporedivo manje u Srbiji no Srba u rvatskoj. Tako radi ozbiljna država a kolonija Srbija je tu samo da ispunjava rvatske želje i prohteve postali smo dno dna kao narod i država.




    0



    0
  3. У правусте за ових тринаест година, али државе Србије нема 10године Гос, Вучелићу.Онај жути картел и овај без боје и мириса
    веће зло намеће српској нацији и држави него пре њих. Ваши и
    осталих у Печату једо су светла страна у нашем штампаном издању.
    Ови се окомили на ДСС јер је једини од странака позвао Србе да
    неизађу на Тачијеве изборе, то смета НАТО ИМПЕРИЈИ и њихов пуленима.




    0



    0
  4. U SAD je već poodavno zaživeo običaj da se sa metkom u čelo dočekuje trgovački putnik, koji vam zakuca na vrata, prozor ili pokuša da naruši vašu intimu i mir porodičnog doma propadajući kroz dimnjak kamina, kao deda mraz. Prodavci magle, šibicari i prevaranti na kartama toliko su ojadili narod prodajući mu zjale i muda za bubrege, da su mnoge od njih domaćini ispratili na onaj svet i pre nego što su stigli da kažu dobar dan. Zato je ova profesija u Americi izumrla, kao što je opisano u čuvenom filmu „Smrt trgovačkog putnika“ sa Frederikom Merčom u glavnoj ulozi. Jednostavno, niko više nije hteo da se takvim riskantnim zanimanjem bavi. Vakuum koji je izumiranjem ove profesije stvoren morao je biti nekako popunjen i tako je nastala televizija, sa reklamama, kao najveće zlo modernih vremena, ali o tome nekom drugom prilikom. Srbija, koja je u vreme Karađorđa bila naprednija o Amerike, jer je ukinula ropstvo, doživela je, pre vremena i brzopleto skidajući sa sebe turski jaram, veliko privredno i civilizacijsko zaostajanje u odnosu na Ameriku. Taj zaostatak je pre jednog veka već iznosio oko šest decenija, da bi zahvaljući pregalačkom zalaganju Klentonove bande, a naročito srpske majke Bejker-Olbrajt i čuvarima njenog zaveta u Stejt Dipartmentu Srbija danas postala prvi indijanski rezervat na evropskom kontinentu. Vraćen u kameno doba, izopšten iz modernih trendova i duhovno zaostao, naš neuki svet i dalje dočekuje goste, kako zvane tako i nezvane na primitivan način, hlebom i solju, što na zapadu s pravom nailazi na podsmeh. A i kako da nam se ne smeju kad vide kako ih dočekujemo kao što je Montezuma ugostio Kortesa. Pre dva sata svi elektronski mediji su objavili vest da je Prvi Zamenik i Vršilac Svih Dužnosti u Srbiji u pratnji (strogo poslovnoj) predsednika vlade primio (poslovnu)delegaciju američke kompanije Gtech, koja je zainteresovana za ulaganja u igre na sreću u Srbiji. Ova kompanija je u ovoj oblasti svetski lider i u vladi su primljeni sa srdačnom predusretljivošću i toplinom, u atmosferi koja se može sresti i doživeti samo na paradi ponosa. Naša vlada je izrazila ushićenje zbog posete uvaženih lidera kladioničarske “ti će ga dobiješ” industrije i izražavajući servantsku spremnost za saradnju, za primer podaničkoj raji, koja idolopoklonički budno prati svaki njen uspeh, bezecovala u pretplati po jedan par lozova za svakog ministra ponaosob. Ne znam da li je ovo primer filozofije bede u kojoj se Srbija nalazi ili pak još jedan dokaz bede filozofije lidera koji ovu uništenu zemlju i napaćeni narod vode. Kada su u etničkom čišćenju i genocidu bez presedana u novijoj istoriji starosedeoci američkog kontinenta skoro sasvim istrebljeni, nekažnjeni zločinci su zaključili da im se više isplati da retke preživele ostave u životu u rezervatima kao zoološkim vrtovima. Nije im bilo dovoljno to što su ih ubijali i doveli do bede nego su na kraju od degradiranih potomaka nekadašnjih neustrašiih ratnika napravili turističke eksponate a holivudska industrija je zaradila milijarde predstavljajući svetu lažnu mitologiju osvajanja „divljeg zapada“. Danas, kad su vestern filmovi izašli iz mode, na preostalim indijancima zarađuju prodavci alkohola, droge i zaraženih vakcina… U tom lancu lešinara počasno mesto, tik do prodavaca pogrebne opreme, zauzimaju hohštapleri koji organizuju „igre na sreću“, koji umirućima oduzimaju poslednje što im je ostalo – nadu.




    0



    0
  5. „Divlji zapad“?
    Ah,da nam je bar kao na divljem zapadu,jer je tamo Cicolina „radila“ u krevetu,a ne u Parlamentu…jer je tamo Oglasna Tabla (ondasnji tabloid),pokazivala glavusu nekog skota,sa cifrom ispod,i znao se red,jer je isti,po hvatanju,zavrsio u celiji…
    Danas Tabloidi objave glavusu nekog skota,sa cifrom ispod,koliko je ukrao…i nista.Na protiv,oce skot u vlast,ako vec nije…preti izborima?Valjda nama preti,kome li?
    Ako skota smenis,on zapreti-VRATICU SE?!
    Na tom Divljem Zapadu,kada uhvate skota,dovedu ga kod serifa,ovaj mu ocita ocenas,nabije skota u samicu,a pare stavi u drzavni trezor.
    Tada serif udje u bar,kao sampion,bez obezbedjenja,a ne kao ovi dabasnji…
    Danas,kod nas…kada uhvate skota,ili kada skot sam dodje…puste ga uz izvinjenje,a pare podele,skot i serif.Drzavi Sipak!

    Nego,ne bih o „samitu“ Nikolic -MK Kostic (to je bio prvi javni kontakt novokomponavih kapitalista i novokomponovanih euronacionalista,posle izbora)…jer je jasno,zasto su se pred kamerama rukovali…Nesto bih drugo…
    Nikolic je u skandaloznom protokolu ,pri poseti Josipovica ,
    govoreci o medjusobnim tuzbama,rekao,“a sta ako se otkrije da smi svi gresili“…da su obe strane krive???Hoce da kaze…?

    A sta ako se nadje da je upravo Nikolic kriv?
    Kakav je to stav?Pa valjda se treba razjasniti,pa ako smo i mi gresili,da se vidi ko,gde i kada je gresio.
    Da li Nikolic hoce da se zataska,mozda i njegova uloga,u ratnom huskanju ,pa makar se nikada ne kaznio niko za za Bljesak,za Oluju…o Jasenovcu da i ne govorimo?
    Da li svi mi,nasa istorija,nasa sadasnjost i nasa buducnost,zavisi od pranja necije biografije?
    DA LI JE NAROD I DRZAVA,TAOC EVIDENTNIH GRESAKA U RANIJOJ POLITICI POJEDINIH CLANOVA IZ SADASNJEG RUKOVODSTVA?
    I taj treba da nam kaze,da to tako treba da bude?
    Umesto zakljucka,imam dve podrske,javno…jedna je hrvatskoj Vladi,da ne odustane od tuzbe i da se otkrije ko je sa srpske strane gresio,uz uslov,da Srbija nikako ne povuce svoju tuzbu…
    i druga je vehabiji Bilal Bosnicu iz zloglasnog Buzima u Cazinskoj Krajini,koji hriscanima u unsko-sanskom Kantonu nudi bezbednost i prosperitet,ako mu plate 10% od godisnje zarade.Cudno,neprihvatljivo,ali…
    To jeste nekoliko vekova u nazad,ali,gde je Srbija danas?
    Ako ovako nastavi cetnicki vojvoda Nikolic,sa laznom politikom laznog drzavnika,sa sitnosopstvenickom politikom…moj glas za predsednika Srbije bice upucen vehabiji Bilalu Bosnicu,jer ni jedan predsednicki kandidat,ni ovaj u funkciji,nije obecao smanjenje haraca, na (samo) 10% poreza na dobit ,(u Bosni je toliki,u Srbiji veci)…a pogotovo,niko nije hriscanima obezbedio sigurnost i prosperitet u Srbiji.Dakle i Srbima.
    I Srbi i hriscani su ugrozeni u Srbiji,jer vlast,samo sebe gleda.
    I svoje najmilije…




    0



    0
  6. Да исправим грешку из пролог чланка ,тачно је ових тринаест год,
    и оних деведесет је сто три године нашег лутања. Овај садпредседник и она два претходна нису створили самосталну државу
    Србију увек је била вазална и послушна шта јој каже НАТО ИМПЕРИЈА
    Чујемо како овај у Грачаници виче даће Србија да брани Србе на
    Космету ако изађу на Тачијеве изборе свашта изрече у присуству
    владике на светом месту.Рече тај глсно говорник да сваки долазак
    на КОСМЕТ је ходочашће уреду али није рекао даје то део Србије и
    ако треба и војнички ћемо бранити, видимо целиво је икону па то
    ми радимо и кад одемо у СВЕТУ АНДРЕЈУ или када одемо у ЛИБЕРТВИЛ
    МАНАСТИР СВЕТОГ САВЕ али знамо дасу ти манастири у страним државама нелажите више овај народ господо из СНС+СПС знамо дасте
    потписали отдвојили СВЕТО КОСОВО од осталог дела Србије.




    0



    0
    • Ušli su u crkvu, izabrali Irineja kao svog kandidata, a ne po volji naroda i duha svetog.
      Perverzija se nameće kao stil života, milom ili silom,
      da bi bio in i prihvaćen od Gvida, unijata i globalista…




      0



      0
  7. Srbi kao narod su najodvratniji narod na planeti, nesložni, prodaju veru za večeru, pre će priklopiti Hrvatu ili Slovencu nego svom Srbinu, komšija mrzi umesto da pomaže komšiji, odrekli se Boga u ime komunizma i lažnog bratstva i jedinstva, svi pobegli sa sela u gradove , neće da rade, neće da rađaju, deca nemarna , bahata, neodgojena, roditelji rade za decu, alkohol, droga, prostitucija, nigde zdrave porodice i dece, bela kuga nas jede ali nije niti čudo jer smo kvarni i zli. Ako se narod okrene Bogu i crkvi odbaci materijalno i na prvo mesto stavi Boga, pa porodicu sa barem troje do petoro dece Srbija bi se mogla izvući, ali poznavajući neodgovornost našeg naroda teško nažalost.




    0



    0
  8. Koštunica na sud ?, to traže unijati i globalisti.
    Nikolić je poslušan, prava marioneta, a i mogli bi ga upitati za diplomu ili kako je došao na vlast, stoga radije odraditi nalog…




    0



    0
  9. prava istina

    Ko širi laži da su masoni pritisli Josipovića ne nego Nikolića i Srbiju. Srbija je ponižena potpisala je uvoz hrvatskih cigareta kao da je Hrvatska u CEFT-i a nije. Josipović je došao kao car u svoju koloniju,otišao je u Tavankut kod Subotice među Bunjevce da od njih pravi Hrvate, bez stida je pitao za njihova prava a naši niti beknuli o ćirilici , Srbima ili Vukovaru. Kao da smo hrvatska najbednija kolonija ko je tu ponižen zaključite sami.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *