Србија: „Редовни“ ванредни избори?

Избори- прославе и обећања- реконструкција- и …. поново избори? По отприлике оваквој шеми се развија политички живот Србије током последњих годину и по. Уопште није искључено да ће на зиму 2014.године на изборна места изаћи не само Београђани, већ и житељи читаве државе- да дају свој суд народним посланицима републичке скупштине. Да ли је неопходно још једно изјављивање воље грађана- није познато, јер се према овој теми, руководство односи веома магловито.

Али, на крају крајева, потенцијалну наклоност не трпи само историја, зато представљамо госта нашег данашњег програма у стилу „шта би било…“- главни уредник часописа „Печат“ Милорад Вучелић:

Ванредни парламентарни избори у Србији, како то сад делује, биће одржани заједно са изборима у главном граду, евентуално крајем фебруара следеће године. Да ли делите овај став?

Немам никакве додатне информације ни од државног врха, нити од било кога. Али би било крајње рационално и неопходно за Србију да се ти избори обаве што пре. И истраживања и локални избори до сада одржани показују ( а посебно и у Врбасу, где ситуација није била лака да се добије оволико гласова, преко 40 посто) да је СНС најјача политичка странка. И то је опште познато. Није логично да најјача политичка странка нема премијера и није логично да најјача политичка странка у Србији иде из локалних у локалне изборе и на њима побеђује. Тако да би најлогичније било да се одрже избори у Београду, који се морају одржати, избори у Србији, који су најважнији, и такође избори за покрајинску скупштину. Било би добро да се већ сада предузму одређене радње, да се приступи одређеној промени изборних закона, нарочито у Војводини, да би могло доћи до тога да избори буду фер, да буду поштени, да буду по неким, ако треба, новим правилима и да бар правила буду опште позната. То је логичан след. Све друго је нелогично и све друго, ја мислим, да је против интереса пре свега Србије, а друго, против интереса најјаче политичке странке – Српске напредне странке.

На управо одржаним локалним изборима у Врбасу, СНС је победила, другопласирани су социјалисти, а трећепласирана је ДС. Да ли мислите да ће на републичком нивоу бити поновљен овај сценарио, ако дође до ванредних избора?

На евентуалним изборима ја мислим да ће редослед бити сличан или исти. Мислим да ће СНС имати још већи проценат гласова. Нисам сигуран ко ће бити други, али вероватно ће бити та групација око ПУПС-а, Јединствене Србије и Социјалистичке партије Србије. И ја очекујем да сасвим сигурно у парламент поред Демократске странке уђе и Демократска странка Србије.  Али је сумњиво да ће Српска напредна странка рачунати и имати могућности да има преко 40 посто гласова, што би можда њој омогућило да има доминантну позицију у парламенту, и да можда уз сарадњу неких коалиционих партнера, који би више требали као демократски украс или пак због ових неких мањина, да влада Србијом.

Да ли ће евентуална победа СНС бити последица велике популарности првог потпредседника владе или ефикасним мерама које спроводе нови министри? Под овим мерама мислим на актуелну штедњу, која само што је почела?

Природно је и добро је за Србију да најјача политичка личност буде личност која има пред собом четири године мандата у којима може да уради нешто што је далекосежно, добро и проверљиво, а не да постоји нека сенка неког премијера који је немоћније као у овом случају и који је стицајем околности ту. Није природно и нормално да најјача и три пута јача или два пута јача политичка странка буде у сенци једне странке која је сада другопласирана, а некад је била трећепласирана. То једноставно није природно стање. Друго, са позиције председника владе сутра, наравно да су и одговорности премијера сасвим друге врсте. Што би рекао Његош, ко на брду ак’ и мало стоји, више види него онај под брдом. Мења се на неки начин визура, мења се систем одговорности, мења се много шта у Србији. Ја не верујем да ове мере које смо видели могу допринети неком резултату. То су неке мере о којима, ја морам да кажем, да не мислим ништа нарочито добро. То су неке рестриктивне мере које би требало иначе учинити одавно. Ја их не сматрам ни довољним, ни знајачним за Србију. Због тога што робују једној либералној ММФ-овској идеологији, која само види буџет, јавну потрошњу, монетаризам и све остале ствари. Која не види нигде производњу и запошљавање људи. Без њих ниједна економска мера не вреди ништа.

Према неким истраживањима, одређени и то озбиљни део српског народа једноставно не зна за кога ће да гласа на овим евентуалним парламентарним изборима. Да ли то значи да народом влада недоумица или апатија?

У народу влада доста апатичности. Влада једна врста збуњености, замора, једна врста благе резигнације и безнађа. Због много разлога. А они су пре свега у тој транзицији која је изведена у Србији. Која је направила толико незапослених,направила такву приватизацију. Али, с друге стране, излазност на изборима биће опет као што је била и претходна, ако не и већа, због тога што се мањине тог бирачког тела грађана Србије увек ангажују да би добиле своје прагове, да имају своје посланике, а ту прораде политичке страсти и избори увек повуку неку енергију. Избори су увек корисни кад се та нека енергија, нервоза накупи. Онда то људи концентришу на изборе, енергија се пробуди и онда наступају нека очекивања. Без обзира да човек може бити преварен и сто пута. У људској природи је да они очекују да виде нешто боље. 

Глас Русије