Реквијем за „Торлак“

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Укидање права на производњу и контролу лекова нова је  софистицирана форма агресије, у којој учествује домаћа пета колона из једне од најугледнијих професија, масовно укључена у пројекат преузимања здравства у руке фармацеутске (медицинске) индустрије

Док се одвија последњи чин драме око  Института за вирусологију, вакцине и серуме Торлак, једне од најстаријих установа овог типа у свету, незванично сазнајемо да је ова национална установа за превенцију, лечење и праћење инфективних болести предата у руке страној компанији над којом наша држава нема никакву контролу. Да ли то значи да ће „Новартис“ или било који други фармако-гигант преузети превенцију и праћење инфективних болести у нас, као и све остале делатности везане за националну безбедност?

У личној карти Торлака пише да је поседовао четири националне референтне лабораторије за дијагностику, од којих су три сертификоване од стране Светске здравствене организације, да се бавио производњом вакцина, серума и других имунобиолошких и дијагностичких препарата, вирусолошком, бактериолошком и имунолошко-алерголошком дијагностиком, снабдевањем домаћег тржишта вакцинама из обавезног програма имунизације, складиштењем и дистрибуцијом вакцина – сертификат за Национално складиште вакцина од СЗО и УНИЦЕФ, 2009.

 

СОФИСТИЦИРАНА ФОРМА АГРЕСИЈЕ Едвардо Галеано је у Отвореним венама Латинске Америке, говорио о неделима мултинационалних компанија, „хибридних чудовишта модерних времена“, али је укидање права на производњу и контролу лекова нова софистицирана форма агресије, у којој учествује домаћа пета колона из једне од најугледнијих професија, масовно укључена у пројекат преузимања здравства у руке фармацеутске (медицинске) индустрије. У недостатку озбиљних анализа о броју лекара сарадника фармацеутске индустрије и количини примљеног новца у Србији, послужимо се примером Хрватске, чијег су министра здравља Рајка Остојића информације о корумпираности у здравству „неугодно изненадиле“.

Дежурна савест хрватског здравства др Лидија Гајски  била је далеко конкретнија: „Очигледно је да лекари запослени у државном сектору све мање раде за државу, а све више на пројектима фармацеутске индустрије, која им постаје главни послодавац. Говоримо о корупцији читавог здравственог система на највишем политичком и стручно-медицинском нивоу. При том, нико неће признати да је корумпиран, а подмићивање ће назвати ‚сарадњом‘ или добродошлом помоћи посусталом здравству. А поготово неће признати да њихова предавања и текстови у стручним часописима представљају обично маркетиншко смеће.“

Ако је мала Хрватска корумпирана зато што је мала, погледајмо шта се дешава у великој Индији у којој је ова пракса захватила најугледније институције, међу којима је означен  Индијски савет за медицинска истраживања (ICMR). С обзиром на то да су вакцине тренутно најпрофитабилнија грана медицинске науке, ICMR је са америчком невладином организацијом US NGO PATH, покренула пропагандну машинерију за промовисање вакцина против ХПВ вируса, иако нису прошле безбедносни тест.

 

[restrictedarea]

ЖРТВЕ НА ОЛТАРУ ФАРМАКО ЗЛА Док се списак тинејџерки жртвованих на олтар  фармако индустрије сваким даном повећава,  гардасил се рекламира као безбедна „превентива за рак грлића материце“, иако нема никаквих доказа да га она спречава. Напротив: има доказа да поред тешких оштећења проузрокује и смрт. У књизи „Женско тело, женска мудрост“ (Women’s Bodies, Women’s Wisdom) др Кристијан Нортруп каже да је уобичајено да се у гениталијама 50 одсто одраслих и 40 одсто деце налази ХПВ. С обзиром на то да се телесни имуни систем најчешће избори са инфекцијом, после неколико недеља било би контрапродуктивно и опасно давати вакцину онима који већ у себи носе ХПВ вирус.

Индијски званичници задужени за здравље нације дозволили су експерименте са гардасилом на адолесцентима (10-14 година), изложивши опасности 32.000 девојчица, већином слабо ухрањених и анемичних, здушно наговарајући родитеље да вакцинишу децу. Не само да нису водили рачуна о контраиндикацијама, већ су родитеље обманули тврдњом да је вакцина потпуно безбедна. Скандал је доспео до јавности тек кад је др Рукумио Рао, са неколико жена, тужила државу,  PATH internacional и неколико фармацеутских кућа, тражећи да неко преузме  одговорност за смрти проузроковане гардасилом и cervarixom.

Парламент је коначно морао да обелодани детаље везане за незакониту сарадњу државних институција са фондацијом Била&Мелинде Гејтс, на спровођењу експеримената над девојчицама са вакцином против ХПВ (2010), којом приликом је „дошло до изврдавања клиничке праксе, ради убрзавања процеса сврставања вакцина у редовни програм вакцинације, што је угрозило безбедност девојчица“. При том је државна агенција за контролу лекова DCGI  издала потврду о прописно изведеним клиничким испитивањима, као и дозволу за увоз мимо постојећих  стандарда.

Ако нам се чини да се „европска“ Србија не може упоређивати са „заосталом“ Индијом, погледајмо шта се дешава у „озбиљној земљи“ Израелу,  у коју је гардасил уведен на мала врата, уз детаљна упутства медицинским радницима како да прикрију „инциденте“ настале током вакцинације (онесвешћивање, вртоглавица и дезоријентисаност, смрт). Упутства за што експедитивније спровођење кампање вакцинације  срочио је владин консултант – др Рон Даган, професор педијатрије и заразних болести на „Бен-Гурион“ универзитету,  чије се име налази на списку сарадника бројних фармацеутских кућа, спремних да инвестирају у „његов рад“, међу којима је и „Новартис“. Упутство садржи следеће препоруке: „Током недеље вакцинације очекују се бројне озбиљне појаве, невезано за вакцине, као што је несвестица, конвулзије и смрт… уколико се то догоди у учионици (пред очима друге деце),  могло би да угрози репутацију вакцине, па инсистирам на припреми медицинских сестара за овакве ситуације“!

Кренимо на следећи континент, Аустралију, у којој је покрет против гардасила све утицајнији, а предводи га др Деидре Литле, акушер у болници „Белинген“, с којом смо ступили у контакт ради информација о деловању ове вакцине на адолесценте.  „Моје сумње у вакцину су започеле после сусрета са пацијенткињом,  која ми се обратила за помоћ због озбиљног поремећаја менструалног циклуса, насталог после вакцинације. Током прегледа сам закључила да девојчица има симптоме узнапредовале менопаузе, да бих после извесног времена констатовала трајни стерилитет. У међувремену су родитељи почели да доводе девојчице са сличним симптомима, а промене су наступале после вакцинације. Кад смо обавестили произвођача о овом открићу, установило се да они нису тестирали утицај вакцине на репродуктивни систем жена!“

Иако за ову вакцину никад није доказано да спречава рак, Мерк већ ради на новом, „појачаном моделу“ овог маркетиншког чуда, уз потпуно пренебрегавање  података (објавио Антони Гућарди) да је између 2009. и 2010. ФДА „прокњижила“ 3.589 случајева тешких реакција на вакцину гардасил (трајна инвалидност, Џулијан Бар синдром…), и 16 смртних случајева.

 

УПЛИВ НОВЦА ОДЛУЧУЈЕ У августу 2008. Centers for Disease Control (CDC) затражио је да све девојчице из емигрантских породица, узраста од 11 до 26 година, морају да приме бар једну дозу гардасила, уколико желе да уђу у САД. Одлука је повучена децембра 2009. пошто је доказано да су калифорнијски законодавци добили мито од Мерка. У августу 2011. члан калифорнијске Скупштине доноси Предлог закона којим се дозвољава да деца од 12 година могу да приме вакцину без пристанка родитеља. Watchdog је у међувремену открио да је Мерк потплаћивао законодавце да прогурају овај закон. Научници окупљени око SaneVax тврде да овај програм вакцинације нема никакве везе са медицином и да се у случају гардасила ради о чистом биохазарду, са супстанцама опаснијим од биолошког оружја.

О упливу новца у здравство и политику здравствене заштите извештава MK News, чланком о одлуци Владе Уједињеног краљевства да примени бројне методе за присиљавање медицинских радника да приме вакцине против сезонског грипа. С обзиром на то да се многе болнице боре са финансијским проблемима, влада је одлучила да их подмити „екстракешом“, уколико убеде целокупно  особље да се вакцинише.

Сваког 21. септембра на Међународни дан мира, користи се прилика за промовисање вакцина намењених деци трећег света. Прошле године су овај поклон „миротвораца“ добила деца у Афганистану, а амерички глумац Џуд Ло изрецитовао је ступидну поруку свету: „Дан мира у Афганистану је резултирао вакцинацијом милиона деце, што је допринело да се 5,6 милиона људи понаша мирољубивије.“ Др Ребека Карли је његов наступ оценила као „још један очигледан пример до којих димензија иде срамно понашање психопата који контролишу свет, уз помоћ вакцина као  биолошког оружја“, а Сали Елкорди је предложила да се „у интересу мира“ забране вакцине до даљњег, те да се организаторима „Дана мира“ пошаљу фотографије 47.500 парализоване деце, вакцинисане у Индији живом полио вакцином.

[/restrictedarea]