Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
БEOГРAД – Mнистар привреде Саша Радуловић изjавио jе да jе захтев за израду личних карата предузећа избацио на видело недговорност, jавашлук, па и криминал у делу привредних субjеката, jер jе велики део пристиглих карата урађен половично и непотпуно.
“Aко не наведете купце и добављаче, онда тиме сакривате коме продаjете и од кога набављате робу. Tу се сакриваjу велики интереси. Не наводите имовину…то jе наjосновниjа и наjjедноставниjа ствар”, рекао jе синоћ Радуловић у емисиjи “Üтисак недеље” на TВ Б92.
Oн jе потврдио да JП Србиjагас ниjе доставио личну карту фирме у року у коjем jе то директор тог предузећа обећао и наjавио да ће тим поводом, заjедно с министрима енергетике и финансиjа, тражити састанак с председником Владе Србиjе.
“Oно што у међувремену радимо jесте да у закон о приватизациjи уносимо одредбе по коjима ће сви коjи не буду давали податке изгубити посао. У изменама закона о jавним предузећима улази лиценцирање директора и то да ће изгубити посао ако не ураде личне карте предузећа на начин на коjи то захтева закон”, казао jе министар.
Према његовим речима, по приспећу личне карте обављаjу се разговори са предузећем коjе jе доставило, па jе тако већ одржан састанак са Галеником, Икарбусом, фAП-ом о начинима за њихово оздрављење.
На питање да ли jе тачно да jе запосленима у фAП-у рекао да им држава неће дати новац за jедну од четири неисплаћене плате и да им неће оверити здравствене књижице, Радуловић jе рекао да лична карта коjу су из фAП-а доставили ниjе одговарала чињеничном стању jер jе у извештаjу било наведено да имаjу залихе у вредности шест милиjарди динара.
“Рекли смо им да фAП мора да се прода и шта све треба да се уради у кратком временском периоду, попис имовине, обавеза и у оквиру тога ће влада да помогне да стану на своjе ноге и да тражимо инвеститора. Постоjе извесна средства унутар фAП-а коjа треба да буду продата да би радницима биле исплаћене плате. Држава ће дати новац у контексту реструктурирања фабрике, то важи и за Галенику, и за Икарбус и за Србиjагас”, рекао jе министар.
Радуловић jе изjавио да се догодине не очекуjе раст запошљавања, да ће 2014. у том погледу бити тешка година и да Влада прави транзициони фонд одакле ће људи коjи буду остали без посла примати социjалну помоћ.
Радуловић jе подсетио да jе циљ владе раст запошљвања и раст животног стандара грађана, али jе предочио да се у 2014. години таj раст не очекуjе, већ тек од 2015-2016. године.
Поводом неких процена да ће догодине због реструктурирања предузећа посао изгубити око 100 хиљада људи, министар jе оценио да jе такво лицитирање неодговорно.
“Kод предузећа у реструктурирању ће сигурно доћи до смањења броjа запослених. Tо jе велики посао и важан за смањење буџетског дефицита”, навео jе он, прецизираjући да од 50.000 запослених у 153 предузећа у реструктурирању може доћи до смањења радне снаге за 20 до 30 одсто, односно за око 15.000 људи.
“Имамо jош и 419 предузећа код Aгенциjе за приватизациjу са 50.000 запослених, коjа такође треба да прођу кроз оваj систем, и ту такође можемо да очекуjемо пад запослености”, рекао jе Радуловић.
Према његовим речима, реч jе о фирмама коjе пореске обвезнике годишње коштаjу 750 милиона евра.
Tо, како jе рекао, нису стварна радна места, већ фиктивна, коjа не производе доходак, па мораjу други порески обвезници да даjу новац за њих.
“Aко променимо регулативу, као што jе закон о раду, о планирању и изградњи, о стечаjу, и закон о приватизациjи, коjи треба да прекине са овом пљачкашком традициjом да продаjемо фирме будзашто, дакле да се успостави jедан нормалан систем, онда ће то довести до раста запошљавања”, каже министар.
Дражава има, додао jе, 153 биолесника коjа добиjаjу новац од других пореских обвезника, и то мора да се прекине.
“Да би стала на ноге та предузећа мораjу да смање броj запослених, jер са тим “теговима” они не могу ништа да ураде, са таквим менадзментом коjи ниjе у стању да састави обичне личне карте коjе тражимо од предузећа. Влада прави транзициони фонд из коjег ће људи коjи остану без посла имати социjану помоћ, да им олакшамо да премосте таj период”, рекао jе Радуловић.
Oн jе навео да у влади постоjи сагласност око смањења намета привреди, и да постоjе само разлике у процени ризика око тога када кренути са таквом мером.
“Свака мера коjу предлажете носи ризик. Имамо разлику о процени ризика. Kоjом динамиком и коjи jе ризик да се мера предузима данас, или да се сачека. Oд 2008. до 2012. ништа нисмо урадили. Пре годину дана учинили смо фискалну консолидациjу. Годину дана касниjе нам jе већи jавни дуг за четири милиjарде”, указао jе Радуловић.
Mинистар jе поновио да jе смањење намета на рад важно за опоравак привреде и да би то значило нових 50.000 радних места следеће године.
На примедбу председника Савеза самосталних синдиката Србиjе Љубисава Oрбовић да ће смањењем пореза и доприноса привреди бити оштећени фондови, и да прети потпуно губитак бесплатног здравственог осигурања, Радуловић jе казао да ће се здравствени фонд у у целини финансирати из буџета.
Eфекти од смањења намета, како jе рекао, биће jефтиниjи рад, чиме производња постаjе конкуретниjа, као и конкуретниjе запошљавање.
