Посвета усамљеним књигама

Пише Милан Р.Симић

Радован Бели Марковић, Библиотека у Белом Ваљеву, Колубара, Ваљево 2012.

Постоје успеле и лепе приче о библиотекама и књигама, наших и страних писаца. Библиотека у Белом Ваљеву, прича Радована Белог Марковића, једна је од најуспелијих – па и нека је, штоно кажу, тек још једна пишчева провокација којом максимално користи право на различитост! Јер, Марковић се, не дозвољавајући читаоцу да изађе из лавиринта приче, и све чинећи да причу учини што читљивијом, присећа: Тако је у мом селу настала прва Библиотека – коју је мој ујак Милисав, нека врста приставе у Месном одбору, вазда држао иза тешке резе и под кључем; да из књига сељаци штогод ружно не би научили. Наравно, читалац одмах зна да у овим речима треба „видети“ и нешто друго, а то сазнање јесте веома важно за разумевање Марковићевих прича. Пишчеве су то додатнице које оснажују његову прозу и које су важан елемент у његовом свеукупном књижевном опусу. Важну улогу у читању Марковићеве прозе имају и разумевања његових наговештаја, да их и тако назовемо. Ево примера: Тај призор читања новина, обичан догађај у животу, снажно се и коренито усадио у моје биће, а до тог места , као до беле и усамљене цркве, воде готово све кривудаве и рђаво калдрмисане улице мог сећања. Заправо, „тај обичан догађај у животу“ јесте тренутак када је јунак ове приче угледао човека који је читао новине на раму! На посебан начин, писац успева да нам дочара свој изненадни „сусрет“ са непознатим Читачем, сликајући нам лепоту прохујалог доба и обликујући оновремену реалност која нам, са ове дистанце, изгледа као бајка. Бајка, да! Јер, замислимо само и изнемогли породични фијакер, ено га: на самом почетку приче; и пропињање кобиле Норе, да би и сама, види чуда, преко рамена Читача, „ухватила“ наслов „преко пет стубаца“.
Марковић добро памти и оно време када је реч знала „да падне и као камен са неба“. Да једну такву реч поновимо: У Белом Ваљеву градиће се нова библиотека. И било је то време таквих речи. Каквих речи? Речи које би „по паду“, као да им је урођено, прво махнуле репом! Ево реченог случаја који се, наравно, тиче библиотеке у Белом Ваљеву: Градиће се и биће то зиданица која својим уређајем одаје лепоту и моћ, само Ваљевци никако да определе плац. Тако је то. Писац се добацио причом о новој библиотеци у Белом Ваљеву далеко, и тек се чини да је њену судбину препустио самим читаоцима. А присетимо се, само је један начин читања и разумевања Марковићеве прозе, само један. Ако је тако…
Прича Библиотека у Белом Ваљеву посвећена је и усамљеним књигама које су полако венуле, али и књигама које су дуго држале ватру, дебелим књигама као што су: Рат и мир, Јемељан Пугачов и Капитал. Такве књиге, ваистину, добро су се затекле када су и плот око куће погорели! Прича је ово и о апатичним књигама, и таквих књига има. А има и књиге са посебним именом. То јесте Књига вересије, и није згода да се у њој, као јунак, затекнеш! Али, прича је ово и о раздраженим сељацима који су у то доба подсећали на згурене и изнемогле животиње; вазда против власти и вазда с властима у неком тајном дослуху. Читалац и сада зна да се и у овим пишчевим речима „види“ и нешто друго…Но, добро! Биће да је прича Библиотека у Белом Ваљеву најпре исписана у славу Читача, са наговештајем слике Великог читалишта! Да је посвећена Младићима узнеситим и отмено бледим, који ништа неће разбити ни украсти, и девојкама, од којих свака личи на свету Петку, с трезвеним, но ипак заносним локнама, у мирном светлу, као од кандила. (6). Прича Радована Белог Марковића Библиотека у Белом Ваљеву првобитно је објављена 1996. године у збирци Сетембрини у Колубари. Књига, а са њом и ова прича, награђена је 1977. године Андрићевом наградом. Коначна верзија приче објављена је 10. октобра 2012. године, на ауторов 65. рођендан. Уз ову напомену, сетих се и (по ко зна који пут?) речи руског афористичара Јевгенија Анатољевича Вјазанцева: За нацију је још важније да цене своје великане него да их имају. Ове крилатице држе се у Издавачком друштву Колубара и треба им одати признање.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *