Почетна / Уводник / Нимало охрабрујуће

Нимало охрабрујуће

Милорад Вучелић, главни уредник

Не памти се да је неко некоме одао такво јавно признање какво је изрекао бивши амерички председник Бил Клинтон некадашњем председнику Србије и СР Југославије Слободану Милошевићу. Сазнали су и они који нису знали да је Слободан Милошевић, у односу на своје и наше непријатеље, био „интелигентан, препреден и хладан“! Тако је Клинтон, као вођа НАТО армаде, која је на Србију „извела своју прву војну операцију“, стекао утисак да је „Милошевић најхладнији човек кога је упознао“!

Не упоређујући овога пута  данашњу топлину и искрену интимну  срдачност српских политичара, са видљивим последицама, према сваком страном политичару, чиновнику или парламентарцу са хладноћом нашег некадашњег државника, напомињемо да су све ове похвале изречене у Арканзасу, где су обелодањени бројни тајни документи ЦИА о разбијању Југославије. Нисмо из ових докумената сазнали нешто што баш нисмо и пре знали, али је добро што је то сада и са те стране потврђено, доказима и признањима поткрепљено. И оно о наоружавању хрватских и муслиманских паравојних снага,  и оно о ангажовању талибана и муџахедина, и оно о подстицању грађанског рата и тлапњи о Великој Србији и производњи и ширењу познатих антисрпских стереотипа…Америка је, уз то, по Клинтону, помажући Бошњацима, БиХ, искористила и да покаже да није антимуслиманска.

У документима са којих је скинута ознака тајности види се да је на свему томе радила „посебна оперативна група америчких шпијуна“ који су били „веома мотивисани“. Остаје, разумљиво, непознато у којим је износима била исказана та мотивисаност и на чијим је рачунима завршила. Што се шпијуна Американаца тиче не постоји нека посебна заинтересованост. Они раде свој посао. Али  када је Србија у питању, не може бити тако. Данас је јасно да се на том мотивационом платном списку ЦИА налази већина оних који код нас већ деценију и по оптужују Србе за „говор мржње“,  „ратно хушкање“ и разбијање Југославије. И исмевају и понижавају све и свакога због наседања на некакве „теорије завере“ не би ли, заправо, што дуже прикрили делатност страних служби за које раде.

[restrictedarea]

Нимало случајно, а на линији поменутих операција, у Београду се одржава 54. Октобарски салон у оквиру кога ће 5. октобра бити одржана јавна дебата „Живи логор смрти“. Реч је о сарадњи на пројекту „Четири лица Омарске“  који истражује повезаност два концентрациона логора на тлу Југославије, Старог сајмишта из Другог светског рата, у центру Београда, и логора Омарска, у Oпштини Приједор из деведесетих година 20. века. Наравно да је ово дубоко двоструко лажно довођење Срба у везу са нацистичким концлогорима, о чему је тако уверљиво и истинољубиво говорио недавно преминули угледни сарадник „Печата“ Јаша Алмули, обилато и вишемилионски финансирано од стране Ђиласовог Београда, а по свему судећи, и од Министарства културе Србије. Свој допринос оваквом Октобарском салону, поред компаније „Цептер“, дало је и Тужилаштво БиХ, одустајањем од кривичног гоњења 455 осумњичених за злочине над Србима, па и онима почињеним у логору „Силос“ у Тарчину код Сарајева, о чему је „Печат“ документовано писао и објављивао сведочанства и исповести жртава.

Српска јавност је по ко зна који пут пројектовано окупирана борбом четника и партизана и свађама око тога да ли смо имали један или два или ниједан антифашистички покрет. Готово да нема живих партизана и четника и као да нема ни правих историчара, али зато је све више реаговања, полемика међу сумњивим надриисторичарима и тобожњим истраживачима који, не посећујући архиве, долазе до великих „открића“. Што се више бежи од предаје Косова, то се постаје храбрији у Другом светском рату.  Док та самоубилачка расправа траје, разгоревана лицитацијом о броју међусобних жртава,  готово непримећено пролази да је Виши суд у Сомбору донео пресуду о рехабилитацији 113 фолксдојчера из Оџака који су „побијени 23. новембра 1944. године од стране јединица које су ослобађале Војводину“. Опширно о томе пише Јован Пејин у овом броју „Печата“, уочавајући, поред осталог, да је циљ притиска да се рехабилитују стрељани  фолксдојчери то  да се Срби сврстају у исти кош са  фолксдојчерима нацистима и мађарским немзетерима и да се изврши ревизија историје и релативизација свега што се догодило у Бачкој. Прво иде рехабилитација па ће онда доћи враћање имовине наследницима рехабилитованих фашиста, а Србима ће, поред нових дугова, остати да разглабају не о два своја антифашистичка покрета него о томе колико су били фашисти и у Другом светском рату и данас.

Рехабилитацију у Сомбору затражило је „Удружење Оџачана Мосбург“ из Немачке. Има ли у Србији неког удружења грађана које би се нашло позваним да оспори овакву поражавајућу одлуку кад већ нема државних органа да то ураде?

Да је о хомосексуалцима реч, то би без великих проблема функционисало баш као што је  функционисало у Београду крајем прошлог месеца, што се може пронаћи у тексту Небојше Бакареца у овом броју „Печата“. Судећи по оствареном броју манифестација, представници ЕУ заиста немају шта посебно да замере Београђанима. Њихова замерка Александру Вучићу што је забранио Параду срама, може се свести само на то да је тако осујетио нечију намеру да се у српској престоници или неким другим градовима широм Србије пролије крв и неко трагично настрада. Можда би тада на прави начин био заокружен  Прајд  пројекат. За сада то није успело. До следеће прилике!

Наведени примери и „случајеви“ јасно говоре да они који нам раде о глави раде свој посао, али ми не чинимо ништа да обавимо свој део посла и одупремо се.

Бојан Пајтић је истога дана када се суочио са релативно благонаклоним и учтивим Вучићем, а приликом отварања  фабрике, игром случаја опет у Оџацима,  изјавио да је Влада Србије нелегитимна јер доноси одлуке гласовима посланика са листе ДС-а. Та оптужба жутог картела о нелегитимности власти се све чешће понавља и било би крајње време да добије одговор у виду расписивања нових републичких, а не само београдских или покрајинских избора. Томе треба што пре прилагодити и изборно законодавство. Довољно је већ тешко а  биће и све теже извлачити смисао и снагу из постојећег парламентарног галиматијаса и страначке купљевине и крпежа, о коме иначе пишемо у темату „Анатомија српске политике“ у овом броју „Печата“ . Онај ко је политички убедљиво најјачи мора то да докаже на изборима и онда дапонесе пуну државну одговорност. У супротном, неће бити оваквог или онаквог портрета, већ само особе на проблематичном или крајње лошем групном снимку.

Битно је да и данас, упркос свим искушењима, не сметнемо с ума „да је наша судбина у нашим рукама“ и да је „косовска компонента српске политике њена непроменљива константа у свим временима“, како се могло чути на скупу у Центру „Сава“ о којем извештавамо у овом броју „Печата“.

Али, све у свему, како би у свом надахнутом и мудром обраћању рекао митрополит Амфилохије: „Оно што видимо, није много охрабрујуће…“.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. CIA redom, skida pecat tajnosti, sa dokumenata, posle 30 ili manje (kad smo mi u pitanju) godina.
    Jasno je, da su izvestaji, analize (ponekad obima vecih knjiga)
    pripremani za razne licnosti i tela, koji donose odluke i vode
    politiku. Podrazumeva se da taj deo, reakcije, diskusije i odluke
    tesko da cemo procitati ali mozda, i ne treba, jer smo ih „ziveli“
    (osim, ne malo milosrdno umirenih za „vjecnaja pamjat, …“)
    CIA je objavila kao je delovala u Jugoslaviji (i Srbiji), uz
    – ocenu: da i je obavestajni (spijunski) rad bi lak, jer su iz
    novina, TV, knjiga, filmova, …dobijali obilje informacija;
    – zalbu: da nisu (kao ni Nemci u II sv. ratu) mogli da odbiju
    brojne, koji su nudili saradnju, podatke, …(ocekujuci „platu“)
    Karakteristicno je, da su sastavili obimnu knjigu o JNA (do
    najsitnijih detalja, od strategije, …). Ukratko, ocena je bila,
    da je JNA bila mocna i … (sve u superlativima).
    Naivno bi bilo, to uzeti kao njihovo nepoznavanje svih slabosti.
    JNA, kao bitan cilj razaranja Jugoslavije, morala je biti prikazana sto snaznijom i sto vecom „pretnjom“, kako bi se odvojila ogovarajuca-velika sredstva za razaranje.
    Nije mnogo pisano, ali nije nepoznato da je OTPOR pripreman skolovanjem, prakticnim obukama, platama i placanjem materijalnih
    troskova. OTPOR je danas (u Srbiji legalna) profesionalna,
    internacionalna firma za subverzivnu delatnost.
    U izvestajima CIA-e nema podataka o, nista manje, opasnom vidu „rada“ – seminari, studiranje u SAD i V.B. (manje u Francuskoj),
    uz stipendije. Ove grupe su jucerasnje vodje DOS-a i veci deo
    „upravjaca i usrecitelja“ Srbije.
    Dok su svrsene studente ili postdiplomce, za njih, vrednih struka
    (kao nuklearna fizika, …) zadrzali (lako, ponudivsi nasoj
    „sirotinji“, za nas basnoslovne plate i uslove), poslali su nazad
    sve koji su (na svega par fakulteta) bili priopremljeni da odrade,
    ono sto gledamo, ne samo zadnjih 13 godina.
    Da sve bude gore, medju njima su i oni, koji su „ubedjeni“ u
    „sipane“ im ideje, koji nisu „na plati“ i jos veruju da, sto rade,
    je za dobro drzave i naroda.
    U ovoj grupi su oni koji su od prosvete napravili sistem, u kome
    se ne generise znanje i sposobnosti za rad, a prosvetni kadar
    pretvorili u birokratsku garnituru.
    Naravno, jos uvek nije sve toliko obesharbrujucei, naravno, ima
    svetlih primera i dostignuca i nasatvnika/profesora i ucenika/studenata, koji raduju i ohrabruju.
    Opasno je da danas, mnogi nisu svesni, da smo i dalje meta razaranja, kao ni zasto ni, ko nam je stvarni-racionalni neprijatelj. Ni narod, ni ucitelji, a jos manje „upravljaci“ drzave, jos uvek ne misle glavom, deluju racionalno, a ne
    prepustaju emocije srcu – onom stvarnom ljudskom kvalitetu.
    Racionalno, sa neprijateljem teba da komuniciramo, da ga znamo,
    da delujemo odlucno, kad on deluje. Emocije-ljubav ili mrznja,
    ne mogu (ili ne bi smele) biti prema pojmovima i recima.
    [Volim majku, ali svoju, znanu imenom. Volim svog brata, sestru,
    zenu/muza, svoju decu, drugove i drugarice-jedinke, …
    Ne mogu da mrzim svoj narod, jer je opsta odrednica, a sam sam
    njegov deo.
    Ne mogu da mrzim drugi narod, jer nijedan narod ne moze biti u
    odnosu samnom.
    Moram da pucam na vojnika, bilo kog naroda, koji oruzjem deluje
    da mi oduzme zivot, mojim bliznjim i preti da delovanjem,
    ponisti slobodu mog naroda.]
    Srboljub Savic




    0



    0
  2. Svaka vlast je svojevrsna diktatura.
    Miloseviceva vlast bila je diktatura za NATO,Ameriku,EU…za za razbijace zemlje,za Crnogorce koji ne vole Srbiju…bila je diktatura za fukare,protuve i izdajnike srpskog naroda i drzave.

    Da vidimo sta je danasnja „vlast“,tj.kakav je oblik danasnje diktature?
    Danas,americki ambasador kaze da nema diktature,jer „Djilas o vlasti oplete u svojim medijima…“?(doduse,Djilasa su ekspresno spakovali u opoziciju,a Kirbi cuti…)
    Dakle,nema diktature?!
    Kazu,nema diktature,a javne funkcije su kao zametene,kao kada ciga u parku sakriva kuglicu ispod tri kutije sibica…stice se utisak,da nije samo Jovanka Broz „suspendovana“ (jadnica,doneli joj pasos u kucu,i snimili gde se sta nalazi,pa je posle opljackali…JADNI MI)…,gde je Patrijarh srpski,gde je predsednik SANU,gde je raja uboga???
    Predsednik Nikolic ne vrsi svoju funkciju (zastita ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta i CELOVITOSTI Republike Srbije),vec kao da je predsednik neke fondacije,ili,kao da je svestenik,uvek na ivici placa…sto bi rekao Bregovic-predsednik za svadbe i sahrane…
    Kazu,ovo nije diktatura,jer kada narod malo poludi,diktatura se zali,javno,i kaze -EVO,PRETE NAM?!
    KO SME DA PRETI DIKTATURI?
    Znaci,diktature nema?
    Kada diktatura kaze da „treba spasiti 5000 radnika u Valjevu“,tada nisu bitni neplaceni porezi drzavi,to je ok,ali kada ista ta diktatura kaze „treba svi da placaju porez „,(pa neka 5000 radnika Simpa ode na ulicu),sta je to…razlika je samo sto SIMPO,“nije shvatio“ oblik diktature.
    NEMA DIKTATURE!
    Doziveli smo da se pre neki dan Dinkic nadje na naslovnoj strani Politike,ali ne kao uhapsen,vec kao covek buducnosti,koji nagovestava da arapske pare dolaze u pravi cas u Srbiju?
    Dinkic je „shvatio“ oblik diktature,i zato je slobodan kao ptica,(„na srecu“,Politika je na nivou lista neke zem.zadruge).
    Zato ce mo Vesica isto imati kao protagonistu moderne Srbije,a ne izdajnicke Srbije?!

    Ali,ako ipak nadjemo oblike diktature,sada u Srbiji,nesumljivo je da je ova vlast uterala strah u kosti novinarima.Slobodniji su urednici bili pod Titom i Milosevicem,ZAJEDNO,nego danas!
    Niko ne moze za vise od godinu dana da obavi jedan posten intervju,gde ce se protagonistima danasnje diktature,argumentovano reci kuda vodi ova politika,antiustavna,antisrpska i antidrzavna.

    Recimo,Smailovicka odgovara Djilasu,preko Politike,A STA AKO DJILAS NIJE PROCITAO BAS TAJ BROJ POLITIKE?
    Tako je sve ostalo,POLITIKA GLUVIH TELEFONA,koju su novinari prihvatili,odgovara diktaturi.
    Dovoljno je da ne procitaju neki tekst.
    Dovoljno je da diktatura ne vidi neki patriotski skup u Sava centru ili na ulici…NISMO STVARNO VIDELI,vajkace se Oni.
    Dakle,diktatura postoji,ali oni koji su njene direktne zrtve,a to su novinari (ne mediji,vec NOVINARI,sa imenom i prezimenom),ili su glupi,ili su kolaboranti diktature,ZA LOVU,valjda?
    Zato Srbija „gori,a narod ceslja kosu“.
    Ako nema novinara,tada nema medija,nema javnog mnenja,NEMA NISTA!
    Tada diktatura cveta.
    Oni,protiv kojih je bila usmerena tzv.Miloseviceva diktatura,
    zasukali su rukave,i srusili tu diktaturu,NA ZALOST NAS OSTALIH,koji smo se borili za tu zemlju…ali ovi danas,protiv kojih je usmerena ova danasnja diktatura,PRAVE SE LUDI!OPASNO LUDI.




    0



    0
  3. Micic Sladjan

    Tacno je Milorade!Istina polako izlazi na videlo i ako zamgljivana
    vise od jedne decenije!Vidite kako je bas oni iznose,kako se sami
    ofiraju!Ono sto mnogi ovde u Srbiji nece da priznaju(zbog svog poli
    tickog interesa)cujemo sa strane.Ali ako.Tek ce se mnoge stvari otkriti,naravno na radost nas kao naroda a na zalost mnogih njegovih(Milosevicevih)protivnika ,koji su na lazima o njemu izgradili svoj
    politicki uspon ka za njih mnogozeljenoj vlasti i moci.
    Mnogi ce i sada pricati o tome kako ON navodno nije vodio dobru politiku.A sta, trebao je da vodi politiku kao sto je vode ovi danas?
    Celokupna Slobodanova politika u vreme pocetka krize na tlu Jugoslavije bila je iskljucivo mir i mirno resavanje svih problema.
    Njegova orijentacija bila je ocuvanje Jugoslavije jer je samo to garantovalo mir celokupnom srpskom narodu!Ali kada je poceo konflikt kao racionalan i pragmatican covek sa svime cime je raspolagao pomogao
    je srpskom narodu preko Drine uticavsi na vrh JNA da svim oruzanim
    sredstvima pocne odbranu Srba svugde gde su bili napadnuti!
    Negacija svakog nacionalizma jeste nacionalna ravnopravnost!A kada
    je ona ugrozena narod se brani!To nalaze zdrav razum!
    Vukao je ispravne poteze i to vreme pokazuje!
    Bas on i skoro niko drugi ,vodio je najumereniju politiku u vreme
    rata.Shvativsi da se narod mora sacuvati znao je i da traba izbeci
    zamku ekstemnih poteza i nerealnh zahteva kojih je bilo u glavama
    nekih od srpskih vodja preko Drine.Zato je ogromnom sposobnoscu
    manevrisanja i pregovaranja uspevao da za svo vreme rata samu
    Srbiju postedi uvlacenja u ratne sukobe(sto je i bilo planirano u
    nekim centrima moci na zapadu)i dovede do zakljucenja mirovnog spo
    razuma u Dejtonu koji je bio optimalno moguce resenje.
    Sacuvao je jedinstvo Srba i Crnogoraca u okviru SRJ sto je bilo od
    velikog znacaja jer je resavalo vekovne teznje za jedinstvom ova
    dva bratska naroda.
    Bio je patriota bez obzira sta sve o njemu pricaju,a vreme ce pokazati gospodo da je bio i najveci patriota mozda cak i najveci
    nacionalista koga je Srbija imala u dvadestom veku!?Vreme ce to
    pokazati i ako to sada cudno zvuci!?
    Lavirao je izmedju svih krajnosti ne dopustajuci da Srbija ode u
    bilo koju od njih.Sve drugo bi bilo pogubno!Kada se otvore arhive i
    dokumenti to ce izaci na svetlost dana!
    Hvala i svako dobro!




    0



    0
  4. U NDH ludilu nema kraja. Stožer ustaštva divlja Hrvatskom policajac koji je bio zadužen za čuvanje table na ćirilici u Vukovaru, pripadnik PP Vukovar Igor Gilja sam je skinuo i razbio ploču na ćirilici kako bi bilo kad bi srpski policajci počeli skidati latinične natpise po Srbiji ? Očito se na divljaštvo treba odgovoriti reciprocitetetom po hrvatskoj manjini u Srbiji da se umire podivljali, povampireni rvati u rvatskoj.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *