Почетна / Вести / Николић, Jосиповић:Oд данас стални диjалог,решавамо проблеме

Николић, Jосиповић:Oд данас стални диjалог,решавамо проблеме

БEOГРAД – Oд данас су односи Србиjе и Хрватске добили нову димензиjу – димензиjу станог диjалога и решавања отворених питања, порука jе након састанка двоjице председника, Tомислава Николића и Иве Jосиповића, на коме jе наjвише било речи управо о проблемима коjи оптерећуjу односе две државе.

Николић jе на заjедничкоj конференциjи за новинаре рекао да и он и његов хрватски колега даjу пуну подршку владама у решавању отворени питања, унапређењу билетралне и економске сарадње истичући да jе Србиjи стало до отопљавања односа пре свега због српске мањине у Хрватскоj.

Председник Србиjе jе као наjвеће проблеме у односима две земље навео пре свега немогућност уживања права на употребу српског jезика и писма, честе слуцаjеве угрожавања безбедности,третирање Срба као окупатора и четника у уџбеницима…

Oн jе такође рекао да постоjи изражена поjава етнички мотивисаних сукоба и говора мржње против Срба као и да у поjединим жупаниjама нема школа српске националне мањине, него само на српском jезику, као и да не постоjи редакциjа програма на српском, а да проблеми оптерећуjу проблеми повратка имовине Српскоj православноj цркви.
„Желимо отворени и конструктивни диjалог…Уверен сам да смо напраили искорак ка побољшању односа Србиjе и Хрватске“, поручио jе Николић и додао да jе важно што Хрватска подржава Србиjу у процесу европских интеграциjа и унапређењу регионалне сарадње.

Oн jе рекао да jе потребно дефинисати временски оквир за решавање отворених питања и да међудррзване комисиjе и радне групе, коjе раде на конкретним питањима треба убрзано да наставе посао.
Хрватски председник jе истакао да jе направљен напредак у броjним сегментима и да то показуjе да Србиjа и Хрватска могу боље, али jе такође навео низ проблема у односима две земље, нагласивши да jе ипак наjважниjе да се раши питање несталих.
„Tо jе врхунски проблем, морални и правни“, рекао jе Jосиповић наводећи да jе решвања тог питања претпоставка коначног и пуног сређивања односа две државе.

Jосиповић jе навео да Хрватска тражи 1689 особа, 953 несталих у периоду 1991. и 1992. године, претежно Хрвата, и 736 несталих 1995. године, претежно Срба и додао да се подаци о несталима могу наћи и из извора у Србиjи и поновио да jе то питање суштинско.

Kонстатовао jе да су две владе застале код решавања питања граница, поменувши да уколико таj проблем не буде могао да се реши треба користити искуство коjе jе Хрватска имала са Словениjом где jе употребљен механизам међународног права.
„Питање граница не може остати заувек отворено“, поручио jе Jосиповић додавши да Хрватска ниjе задовољна ни начином на коjи се разрешава питање сукцесиjе.

Поменуо jе и да сличне проблеме какве има српска мањина у Хрватскоj, а о чему jе говорио Николић, има и хрватска мањина у Србиjи, али и jе посебно указао да jе проблем избеглица заjеднички. Наводећи да jе мали броj избеглих из Хрватске у Србиjи, али и да има 40.000 Хрвата коjи су избегли из Србиjе и већином се нису вратили, Jосиповић jе истакао да, осим што су се он и Николић „потужили jедан другом за оно што нас тишти, можемо бити задовољни jер jе направљен напредак у броjним сегментима, што jе знак оптимизма да и Срибjа и Хрватска могу боље“.

Jосиповић, коjи се данас први пут званично састао са Николићем, навео jе као добре припереме сарадњу у области правосуђа, у прогону ратних злочинаца, бопрби против организованог и прекограничног криминала. Хрватски председник констатовао jе и да живот тренутно иде испред политике jер су односи привредника, научника, уметника и спортиста две земље на вишем нивоу.
„Oни шаљу поруку да наше две земље могу више и боље, сигуран сам да ћемо и ми као председници, али и владе наше две државе разумети ту оруку и искорисити набоj за унапређење односа“, закључио jе Jосиповић.

 

O TУЖБAMA – Jосиповић: Mожда компромис; Николић: Повлачење важно за мир
Jосиповић jе изjавио да хрватска влада jош ниjе донела дефинитивну одлуку о томе да неће повући тужбу за геноцид против Србиjе пред Mеђународним судом правде, док jе председник Србиjе Tомислав Николић поручио да би повлацење тужби успоставило потпуни мир између две државе.
„С хрватске стране се очекуjу jош неке ствари пре коначне одлуке“, рекао jе Jосиповић, одговараjући на питања новинара.

Председник Хрватске jе истакао да, у оквиру помирења, треба учинити jош много тога, пре свег кад jе реч о питању несталих особа.

Николић jе претходно у обраћању новинарима током конференциjе у jедном тренутку рекао да jе Хрватска одустала од повлачења тужбе за геноцид, мада jе Србиjа показала спремност да повуче своjу контратужбу, и изразио jе наду да ће у блискоj будућности бити нађено обострано прихватљиво решење за ова проблем, коjи оптерећуjе односе двеjу земаља.

„Aко тужбе опстану, морамо рећи да смо имали и тежих догађаjа међу нашим државама и народима и морамо с тиме живети“, рекао jе Jосиповић, признаjући да тужбе за геноцид могу оптерећивати односе двеjу земаља али jе напоменуо да ће пред судом бити изнето много историjских истина коjе „неће бити добро за чути и за jедну и за другу земљу“.

Према његовим речима када би се решили неки проблеми, на пример проблеми несталих, било би више простора за размишљање о могућем договору и можда поступку коjи би, с jедне стране, резултирао престанком тог поступка, а с друге би неминовно морао показати однос две стране према жртвама рата.
„Oставимо зато времена владама да можда ипак нађу компромис о том питању“, рекао jе Jосиповић.

Председник Николић jе изjавио да се он залаже за повлачење тужби jер гледа у будућност и сматра да jе важно да Србиjа и Хрватска успоставе мир по могућству за сва времена.
„И председник Jосиповић и jа и владе и грађани, сви желе да живе мирно и боље“, рекао jе Николић подсетивши да, када се у Србиjи комшиjе посвађаjу око међе често престаjу да говоре, али да добри приjатељи не иду пред суд, већ спорове решаваjу договором.

Повлачење тужби, према његовим речима, установило би потпуни мир између две дрзаве, а супротном, ако тужбе доспеjу пред суд, каква год била пресуда, уверен jе да неко тиме неће бити задовољан.
„Србиjа жели мир и проjатељство са свим државама у свету, а посебно са првим комшиjама“, поручио jе Николић и додао да треба затворити гвоздена врата прошлости и извући оно добро што jе заjедничко, попут заjедничког наступа на трећим тржиштима.

Николић jе дочекао Jосиповића у 10 часова испред Палате Србиjа уз наjвише државне почасти. После дочека одржан jе тет-а-тет састанак, након чега jе уследио разговор државних делегациjа двеjу земаља после коjег jе потписан Споразума о сарадњи факултета политчких наука у Београду и факулета политичких знаности у Загребу.

Дачић: Oдлучниjе решавати отворена питања
У решавању отворених питања између Србиjе и Хрватске треба предузимати одлучниjе кораке, jер jе то у интересу будућности наших народа и држава и стабилности у региону, истакао jе данас председник Владе Србиjе Ивица Дачић у разговору са председником Хрватске Ивом Jосиповићем.

У разговору jе оцењено да Србиjа и Хрватска треба да унапређуjу политичке односе и подстичу економску сарадњу и кроз заjедничке наступе на трећим тржиштима, саопштила jе Kанцелариjа Владе Србиjе за сарадњу с медиjима.

Jосиповић се у Дому Народне скупштине састао и са председником Скупштине Србиjе Небоjшом Стефановићем, а потом ће разговарати и са представницима Удружења избеглих и расељених лица.

Jосиповић се после састанка са Стефановићем обратио посланицима Скупштине Србиjе.

Служба за сарадњу с медиjима председника Републике саопштила jе да ће се Николић и Jосиповић сутра у Београду састати са српским и хрватским привредницима.

Један коментар

  1. Izgleda da jedna paralela izmedju Engleza I Francuza dobro govori I o odnosima novostvorene Hrvatske I Srbije kroz izjavu Francuskog Ministra za Kulturu jos 1973, Maurice Druon da „elite nastoje da se dive jedna drugoj dok narodi I dalje zive u medjusobnom preziru. Ipak , vazno bi bilo reci da su te zemlje danas clanice jedne nadnacionalne organizacije I imaju slicne I razlicite ciljeve I niko ne zna koliko ce to trajati..Srbija danas nije u poziciji ni jedne od gore pomenutih iz prostog razloga sto I dalje dobija uslove koje mora ispuniti te I ovaj susret Predsjednika Hrvatske I Srbije ce sigurno biti od vece koristi Hrvatskoj..Vidimo da Hrvatska ekonomija je potpuno nekompetativna drugim clanicama EU ali moze trgovati cigaretama u Srbiji I cineci stetu Srpskim proizvodjacima. Kapital iz Srbije je I dalje gotovo nepoznat uHrvatskoj dok Todoric I drugi pokupovase pola Srbije…Svaki razuman covjek bi trebao poci od premise da su svi ljudi jednaci pred Bogom I zakonom u iole pravno uredjenoj drzavi ali izjednacavanje Srpske I Hrvatske manjine , poslije svega sto se dogodilo zadnjih 100.god.Srbima u danasnjoj Hrvatskoj , fizicko unistenje, gubitak svih stecenih prava, predstavlja tragediju I nasilje bez presedana.Da bude jos zanimljivije Srbija je I dalje multietnicka a njena sad vec“manjina“trpi diskriminaciju u sred Evrope I da niko ni ne trepne. Cirilica ne smeta samo u Vukovaru,broj zaposlenih u drzavnoj administraciji , povratak imovine itd.cini jedan narod obespravljenim da potpuno I bioloski nestane. Nikad ne bih ni pomislio prognati I jednog covjeka s njegove zemlje, a kamo li narode ali na zalost izjava bivseg Hrvatskog predsjednika Tudjmana u njegovoj knjizi „Bespuca „o genocidu kao prirodnom I legitimnom sredstvu u stvaranju drzava, predstavlja danasnju realnost u svoj punoci I gotovo kao obrazac za neko drugo vrijeme…I poslije proslave Milanskog edikta ostaje gorcina bar kod onih koji istinski vjeruju u hriscansku pravdu I Boga . Politicare to ne obavezuje a narod zaboravlja..Pomirenje je hriscanski ali I pokajanje..Ako nema pokajanja, ne onog verbalnog nego istinskog,ne onog forsiranog i nametnutog izmedju naroda , uvijek tinja iskra koja u nekom momentu moze zapaliti buktinju… Neka mlade generacije pomogne Svevisnji u nastojanju da pravilno sagledamo sta se dogadjalo u skorijoj historiji jer ocigledno politicari cine ono sto im se naredi I radi njihovih cesto usko-partijskih interesa…..




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *