Почетна / Друштво / Неуспео  државни ГМО удар 

Неуспео  државни ГМО удар 

Пише Невенка Стојчевић

Научни скуп „Генетички модификовани организми – чињенице и изазови“ у САНУ, када су учесници указали на одсусутво незаобилазне мултидисциплинарности у приступу питању од животног и националног интереса, окончан одустајањем од доношења било каквих закључака

Дводневни научни скуп „Генетички модификовани организми – чињенице и изазови“, организован у Српској академији наука и уметности (САНУ), није отклонио дилеме јавности о генетски модификованим организмима уочи доношења новог Закона о ГМО. Још мање је испунио очекивања министра просвете, науке и технолошког развоја др Томислава Јовановића, који је на отварању скупа рекао да „треба да заузмемо дефинитиван став о употреби ГМО у храни“, објашњавајући да је то важно за државну управу, која закључке са скупа треба да имплементира у законске одредбе. Цео план невидљивог сценаристе пао је у воду онога момента када је започела дискусија, чији су бројни учесници указали на одсуство незаобилазне мултидисциплинарности у приступу питању од животног и националног интереса, и буквално натерали организатора да одустане од доношења било каквих закључака.

„Ми никакве закључке нећемо доносити, закључке нека доноси онај ко буде читао наш Зборник радова са овога скупа и доносио коначни одлуку. На скуп је дошао само министар за науку коме се дубоко захваљујем, али нема никога из Министарства за заштиту животне средине нити из Министарства пољопривреде и Министарства здравља. Ако ово није тема за њих, за кога је“, рекао је академик Марко Анђелковић, председник МО „Човек и животна средина“.

МАНИПУЛАЦИЈА Он је, пред сам крај скупа, присутнима указао на значајну манипулацију садржану у чињеници да се у нашој јавности барата појмом генетске технологије уместо генетског производа, што је кардинална разлика.

„У задњих годину дана много се прича о ГМО, а нико није споменуо фундаментални проблем. Наиме, ГМО је проглашен новом технологијом, а не новим производом. А нова технологија, ни у свету ни код нас, не подлеже тестирању. Нови производи подлежу. Зашто ми у новом закону не пропишемо тестирање ГМО као нових производа, а не као нових технологија“, питао је Анђелковић.

Проф. др Миладин Шеварлић, у јавности познат као противник увођења ГМО у производњу хране у Србији, рекао је да је скуп преузео прерогативе свих који могу и треба да говоре о ГМО.

[restrictedarea]

„Посебно сам разочаран поздравном беседом министра Томислава Јовановића који је рекао да би држава о увођењу ГМО у производњу хране требало да одлучи на основу закључака скупа. Ако је тако, ја уопште не подржавам актуелну Владу. Јер, ово није питање о коме треба да одлучују само генетичари и молекуларни биолози, већ оно треба да буде разматрано првенствено са аспекта здравствене безбедности, о чему је говорио др Алексеј Тарасјев, члан Националног савета за биолошку безбедност, кога овом приликом морам да питам – зашто од 2008. до данас никада није рекао да у пољопривреди и промету имамо недозвољене производе. Друго, ако наука значи сталан развој, око чега се сви слажемо, да ли се одједном може заузети дефинитиван став? Такође питам, зашто на скуп нису позвани и генетичари који имају другачији став од овде изнесених, какав је др Миша Димитријевић, професор генетике са Пољопривредног факултета у Новом Саду? Или, зашто нико ко се залаже за увођење ГМО није поменуо истраживање научника светског гласа, проф. Жила Ерика Сералинија о штетности ГМО, уважавајући чак и констатацију колеге Тарасјева да нису имали репрезентативан број узорака, а ја не верујем да је компанија Монсанто толико сиромашна. А ако, ипак, јесте, нудим да скупим 15 милиона евра за истраживање чији ће резултати бити непрестано емитовани на интернету уз стални мониторинг учесника истраживања из тима проф. Сералинија. Питам, даље, ко ће сносити одговорност за досадашње и евентуално будуће последице од ГМО? Хоће ли то бити компаније по чијем налогу уводимо ГМО у употребу? Ни случајно! Или, можда, САД? Неће, јер не постоји ниједан бели медвед у свету заштићен колико њихове компаније. На крају ће их сносити држава, јер ће морати да лечи оболеле. Уосталом, сетимо се да ли је и ко је сносио последице због болести лудих крава“, питао је проф. Шеварлић

Он је, затим, објаснио зашто Србији не треба ГМО.

„Најпре из демографских разлога, јер Србија је земља у изумирању. За последњих 20 година мање нас је 636.000, и поред милион избеглица из подручја бивше Југославије. Да није њих, замислите колики би нам био демографски фонд, а предвиђа се у наредном периоду даље опадање броја становништва. Србија има по 20 ари земље по становнику што значи да са 4.200.000 хектара има обезбеђену прехрамбену сигурност за 21 милион становника, а нас је нешто више од седам милиона са тенденцијом смањења. Ако томе додамо 225.000 необрађених ораница по статистици, а 400 до 600 хиљада по проценама стручњака на терену, онда долазимо до закључка да можемо да прехранимо још три милиона становника. А колико би тек имали да повећамо проценат наводњаваних површина? Што се екологије тиче, са око 40 „модела“ ГМО-а на 160 милиона хектара, на колико су заступљени у свету, уништено је више од 40.000 сорти и хибрида ствараних еволуцијом током миленијума или напорима стручњака у бројним институцијама широм света. О немогућности коегзистенције модификованих и немодификованих организама речито говори пресуда Европског суда која каже да није могућ суживот модификованог кукуруза и пчела. И најзад, ГМО ће уништити најпрофитабилнији сектор агробизниса Србије. Дакле, уопште се не поставља питање ГМО или не ГМО, већ како да унапредимо српску пољопривреду која има огромне компаративне предности. Ако не можемо годишње да издвојимо више од 200 до 300 милиона евра за субвенционирање српске пољопривреде, којим ћемо средствима куповати ГМО производе за наше тржиште? Притом, годишње ћемо губити 500 милиона евра само по основу накнаде за ГМО семе и по основу разлике у цени између ГМО и не ГМО производа“, нагласио је Шеварлић.

„НЕМА ПОЛИТИКЕ“ После његовог, и излагања новинара Биљане Ђоровић која је, као и представници Двери, указала на несагледиве и непроцењиве штете од ГМО, показало се да су на научном скупу била заступљена само истраживања генетичара и молекуларних биолога, а изостављени приступи стручњака из области медицине, агроекономије, етике и многих других. То је изазвало видљиву нервозу неких учесника, попут проф. др Љубише Тописировића, па чак и излазак из сале др Алексеја Тарасјева кога су Ђоровићева и Тврдишић из Двери означили као лобисту компаније Монсанто.

Академику Драгану Шкорићу, председнику Научног већа САНУ, остало је само да у завршној речи порекне сваку везу овога скупа са политиком, јер је он, како је навео, договорен још у марту и нема никакве везе са доношењем Закона о ГМО. Као потврду, он је рекао да нико у САНУ не жели да се изјашњава ни ЗА ни ПРОТИВ ГМО, и да то нико од њих не треба да тражи. А онда је додао да је српска наука у рукама политичара, јер се директори института бирају по партијској припадности, а не по научним референцама.

„Ми желимо да направимо малу публикацију на основу ових реферата, којом ћемо подржати едукацију нашег народа, јер мене јутрос, док сам ишао у продавницу, зауставља човек и пита шта ми то „са црним ђаволом радимо“. Зато, ако Јавни сервис Србије као власништво свих његових грађана дозволи, ми ћемо им понудити један серијал у коме ћемо на научним чињеницама, показати шта су то ГМО организми јер Србија у биотехнологији мора бити под руку са развијеним светом. То подразумева генетске трансформације“, закључио је Шкорић.

Не заборавити фактор ВРЕМЕ

Кроз милионе година природа је ишла својим током и кроз многе селекције дошла до структуре коју имамо. Сад ми улазимо у ту структуру и мислимо да смо паметнији од природе, од онога што је она радила милионима и милијардама година. Да ми то, зарад нашег профита, за 10, 20 или 50 година можемо да уновчимо. Ја мислим да је то сулуда ствар, зато увек имајте на уму фактор ВРЕМЕ“, рекао је научник Владимир Ајдачић.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Србији није потребна ГМО храна јер има могућности да прехрани
    сопствено становништво традиционалним начином производње,
    чак јој доста претиче и за извоз.
    Производњом ГМО хране у Србији НЕЋЕ СЕ СМАЊИТИ БРОЈ
    ГЛАДНИХ ни у Србији ни у свету, али ће се зато повећати профит
    мега капиталиста.
    Подржавам мораторијум на производњу и увоз ГМО хране бар за наредних 15-2о година.

    Драган Славнић




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *