Почетна / Колумне / Национал-комунизам Хрвата

Национал-комунизам Хрвата

Пише Ратко Дмитровић

Никада није до краја објашњено због чега су хрватски комунисти најпре Хрвати са жестоким националним набојем, па онда комунисти, док су српски комунисти потпуно анационални са константном потребом да се боре против српског национализма

Југославију су створили Хрвати и Срби; ови први били су иницијатори, а другима се учинило да је идеја прихватљива  због територијалне разводњености српског народа, који је у новоствореној држави (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославија) нашао заједнички кишобран. Тако је изгледало на први поглед. Развој догађаја врло брзо је развејао све српске илузије, показао им да Хрватима и Словенцима та заједничка држава треба само као склониште за јачање националне и државотворне идеје. Чекали су околности да се створи независна хрватска, словеначка држава.
У међувремену, били смо сведоци, рођени су нови народи на простору од Дојранског до Бледског језера (Црногорци, Бошњаци) ојачале старе амбиције, разбуктале се утуљене мржње и све је експлодирало у два наврата – четрдесет прве и деведесет прве. Ова друга експлозија разнела је Југославију као ветар пелуд, расецкана је и  идеја југословенства и све то је кретало од стране оних који су југословенску идеју први изнели на светло дана, представили је (кроз Илирски покрет) као велику причу која води обједињавању братских словенских народа. Можда је то у самом почетку и било чисто, искрено, али се врло брзо претворило у страшно  трошење територија и биолошке супстанце Срба. Дакле, против заједничке државе први су се окренули они који су је први заговарали – Хрвати. У целој овој причи времену измиче анализа како су југословенску идеју прихватили, проносили, реализовали и на крају сахранили југословенски комунисти. Пре свега хрватски и српски.

НЕДОУМИЦЕ КОЈЕ ТРАЈУ

Већ у првим годинама постојања Краљевине СХС, Комунистичка партија Југославије – тачније Социјалистичка радничка партија (комуниста), под тим именом је основана 1919. године – најпре суздржано, а онда све отвореније, тражила је уступке од династије Карађорђевић, до мере абдикације краља Александра. На изборима 1920. године комунисти освајају власт у општинама многих градова, међу којима су били Београд, Ниш, Загреб, Осијек. У страху да се у Србији не понови руски сценарио – свргавање династије Романов и физичка ликвидација целе царске породице, са четрдесетак ближих и даљих рођака, а све у организацији и изведби комуниста- краљ Александар забрањује рад Комунистичке партије. Тиме се ситуација у политичком животу нове државе додатно компликује, комунисти оснивају Независну радничку партију Југославије, као одступницу и резервни полигон, али краљ и даље будно прати сваки корак комунистичких лидера. Није познато могу ли се данас у архивама Београда и Загреба пронаћи докази да су југословенски комунисти планирали насилно преузимање власти у Југославији, као што је тврдио краљ Александар, али да је та политичка организација већ средином двадесетих година заузела став да Краљевину СХС треба разбити, у то нема никакве сумње.
Познати су и закључци Четвртог конгреса Савеза комуниста Југославије, одржаног 1928. године у Дрездену, на којем је заузет став да је приоритет, циљ свих напора, борба против српске хегемоније и стварање независних држава: Словеније, Хрватске, Македоније и велике албанске државе, уз осамостаљење Војводине. То су мање- више познате историјске чињенице, али је до данас остало необјашњено понашање хрватских и српских комуниста у Титовој Југославији, тачније, дилема како то да су хрватски комунисти листом били националисти, док та појава код српских комуниста уопште није забележена. Јасно, све се може тумачити интернационалном идејом, идеологијом која подразумева борбу против сваке монархистичке власти, наднационалним карактером комуниста, закључцима Дрезденског конгреса, али опет остаје чудно како то да се међу српским комунистима, у руководећем слоју, па чак и дубински гледано, никада ни један једини није откинуо од антисрпске линије Комунистичке партије Југославије.
Не памти се да је неки значајнији српски комуниста, функционер државног значаја, доживео политички и идеолошки преображај и постао српски националиста. На хрватској страни тешко је наћи једног угледног високо позиционираног комунисту који, пре или касније, није постао хрватски националиста.

[restrictedarea]
ДУГО ОЧЕКИВАНА ПРИЛИКА

Много пре окончања Другог светског рата, Андрија Хебранг, политички комесар ЦК КПХ, испољава снажан хрватски набој у свом раду и структури личности, тражећи потпуну самосталност хрватских комуниста, са идејом да се, по окончању рата, простор бивше краљевине уреди у складу са дрезденским закључцима, односно, да Хрватска буде независна држава. Такве идеје биле су за КПЈ веома опасне у ситуацији кад партизански покрет у Хрватској чине углавном Срби и партијско руководство, на челу са Титом, доноси одлуку о смени Хебранга са свих функција, оправдано страхујући да би његово деловање могло одредити другачији развој догађаја од оног који су наметале околности, а те околности, посебно постојање геноцидне Независне државе Хрватске, нису ишле у прилог реализације плана из Дрездена. Морало се чекати. Прву прилику хрватски националисти и сепаратисти, сви чланови Комунистичке партије, видели су већ крајем шездесетих, кад се јавља Декларација о имену и положају хрватског књижевног језика. Следи Маспок, па Устав из 1974. године, да би, нарочито после Титове смрти, све добило велико убрзање и завршило се у крвавом распаду некада заједничке и велике државе.
Никако се и никада не сме  сметнути са ума да су Југославију 1991. године разбили исти они који су то покушали 1971. Године, али им тада међународне околности, пре свега биполарна подела света, чврсте позиције Варшавског пакта и Совјетског Савеза, нису ишле наруку. Када је све то нестало, урушило се, хрватска државотворна идеја, подржана од других сепаратистичких покрета на тлу Титове Југославије, доживела је тријумф. Али, вратимо се у комунистичку прошлост Срба и Хрвата.

ЈУГОСЛОВЕНСТВО У СРБА- КОМУНИСТА

Сви водећи хрватски националисти последњих деценија, од Другог светског рата наовамо, били су високопозиционирани комунисти: Мика Трипало, Савка Дапчевић Кучар, Стево Крајачић, Иван Шибл, Драгутин Харамија, Фрањо Туђман, па онда  браћа Веселица, Шиме Ђодан, Стипе Месић, Стјепан Манолић. Међу њима се, као маспоковац, нашао и један несрећни Србин, Срећко Бијелић, који се и декларисао као Србин, али је позицију Независне државе Хрватске заступао горљивије и упорније од већине Хрвата.
Шта се за то време догађало код српских комуниста у Србији? Ништа слично. Чувала се Југославија и југословенство. Данас, кад се пребире по тим именима, неко ће рећи да је Слободану Пенезићу Крцуну српство било важно. Доказа за тако нешто нема, напротив, и данас се памти она страшна Крцунова реченица – Моје су руке крваве до лаката – а чија је крв била на Крцуновим рукама није тешко одгонетнути; ратовао је углавном против четника, а после освајања власти у Београду,  био је министар унутрашњих послова Србије пуних осам година. Присетимо се, по уласку  Титових јединица  у Београд, убијено је између 40 и 50 хиљада Срба,  углавном из средњег друштвеног слоја – оног који генерише будућност сваког народа. Једино Крцуново „србовање“ било је када је пијан у кафани наручивао песму  „Ој војводо Синђелићу“.
Александра Ранковића данас неки виде као комунисту који је водио бригу о српским интересима, вероватно због оног аплауза на сахрани, или жешћих интервенција „његове“ полиције на Косову и Метохији у време борбе против шиптарског сепаратизма. Ранковић је био све, само није био Србин. Његово национално убеђење није постојало, уместо тога Лека је имао усађено југословенство и тој идеји служио је и пошто га је Тито на Брионском пленуму јавно осрамотио и шутнуо на маргину друштва.
Судећи по ономе што се може закључити из докумената, сведочења, сећања још увек живих учесника бурних догађаја, интересе Републике Србије ( не интересе Срба као народа) најхрабрије је пред Титом и хрватско-словеначким комунистима, који су управљали Југославијом, бранио Марко Никезић. Али он није био Србин ни по убеђењу ни по рођењу. Никезићев отац био је Црногорац а мајка Јеврејка. То га, рекох, није спутавало да Титу у лице каже да се политика у периоду непосредно после Маспока води на штету Србије.
Добрицу Ћосића, некада комунисту, па комунистичког дисидента, многи у српском народу, да не спомињем друге народе са данашњег простора бивше Југославије, доживљавају као српског националисту. Он неспорно јесте човек забринут за судбину народа коме припада, о томе пише, говори,  али да је националиста типа Туђмана, Трипала, Шибла, Месића, Кучара… о томе не може да буде ни говора.
Војислав Шешељ и Вук Драшковић свакако улазе у ред жестоких српских националиста (додуше, Вук  већ годинама тумара између Соње Бисерко и Весне Пешић), некадашњих чланова Савеза комуниста, али њихов комунистички стаж везује се за младе године и није дуго трајао. Иоле значајних партијских функција нису имали. Слободан Милошевић никада није био српски националиста. Ни комуниста, ни социјалиста. Пре свега је био прагматичар, обожавао је власт.
Заиста, због чега су хрватски комунисти најпре Хрвати са јаким националним осећањем, а потом комунисти, а српски комунисти само комунисти са јаким антисрпским набојем?

[/restrictedarea]

11 коментара

  1. Bila bi ova analiza korisna, kada ne bi kao i ostale kvazi analize ignorisla stanje u svetu i okolini u to vreme, zato ostaje samo još jedan dnevno politički pamflet, ŠTETA.




    0



    0
  2. РАДОСЛАВ

    Осећај, стање и било која странка у Хрвата само је желела самосталну хрватску државу.Политичко опредељење није значило
    отпад нације хрватске то Срби нису разумели и схватили. Хрват,
    Усташа, партизан или домобран желео је хрватску чисту без Срба.
    Комунистичка идеологија за Србе била је ДРОГА и опијали су се у
    коће бити већи издајник своје нације и државе јер су сматрали СХС
    и Југославију својом творевинон и са тиме гинути за ту нашу гробницу дали се она звала Краљевина или Република. Срби односно
    његово водство водили су Србе у ову пропаст која се и сада наставља и ако смо самостална држава. Ови сада и они пре што су
    владали исту издајничку политику воде ка ЕУ и НАТО ИМПЕРИЈИ.




    0



    0
  3. Urednistvo lista „Pecat“zasluzuje izvjesno postovanje iznoseci I misljenja ovog Zarije ali I on sam, jer nas je postedio njegove analize I srecom ne dugog teksta. Ako bi razuman covjek komentarisao njegov sadrzaj dao bi mu veci I sasvin nezasluzen smisao …I naravno, sam komunizam nije bio los za „bracu“po ocu jer oni su ostvarili ono sto su zamislili, razorili drzavu koja im je sluzila samo kao tranzitna stanica..Oni likuju, slave pomoc istovjernika a nesretni srpski komunisti ni dan danas ne vide ono sto vidi I prosjecno obavjesten gradjanim a kamo li neki intelektualac.Razorno djelovanje KP izmedju dva rata se nastavlja odlukama u Bihacu iJajcu , Ustavima iz sezdesetih I sedamdesetih da bi konacno devedesetih upravo zavrsili ono sto je bilo gotovo neizbjezno. Iako je jedan castan Hrvat Vicko Krstulovic trazio oslobadjanje Jasenovca , Srbi KOmunisti su se zadovoljili da dobiju neku beznacajnu funkciju I uljuljkivali u svojoj ideoloskoj cistoci ne hajuci za interes naroda iz kojeg poticu.Ne cudi me da u novostvorenim drzavama uzivaju I danas dobre penzije jer su ih „zasluzili“.Da, jasno I ocigledno poslije rata vec broj „nasih“je sluzio u policijii nekim drzavnim ustanovama a drzava je vodjena kadrovima upravo novoformiranih drzava do momenta kojeg su oni vec odredili. Sremski front, Goli otok, desetine hiljada tzv. kulaka, domacina i rodoljuba je smaknuto da ni jedan srpski komunista nije prolio suzu. Jedna casna i inteligentna zena , sad vec upokojena iz mog Otisica Draginja Borkovic udata Dragic je pominjala nebrojeno puta kako je jedna Kata iz susjednog sela Maljkova cuvajuci ovce pjevala jos 41 god. „Nas je Jozo nas je Ante a vi Srbi kud god znate“. Naravno, zasto bih osudjivao hrvatske komuniste…Ali srpski ako se danas javljaju , poslije svega zasluzuju prezir i da te Oceubice dodju pred pravi narodni sud..Djilas pominje o oceubistvu u Crnoj Gori, Bukovici i drugim srpskim zemljama u ime lojalnosti KP.Moram pomenuti citat cuvenog Nikolaja Tolstoja iz njegove knjige „Zrtve Jalte“ kao naravoucenije i historijska cinjenica..U ratu 1914-17 Centralne sile su zarobile 2,417,000 Ruskih zarobljenika s ukupnim brojem smrtnosti od 70,000.U 1941-45,broj Rusa zarobljenih od Njemaca kretao se oko 5,754,ooo od togasmrtno stradalih 3,700,000.Vec pocetkom 1914 Ruska carica osniva komitet za pomoc zarobljenicima te moli cara da omoguci dobar tretman njemackih zarobljenika sto bi u krajnjoj liniji po reciprotitetu bilo omoguceno i njihovim u njemackim rukama. Da li odsustvo vjere,zdravog razuma,nametanje nekog tudjeg koncepta ili cisti materijalizam cini naseg covjeka neotpornim i slabim , naravno i uz druge cinioce, da i danas jedina ideologija koja ima i medijski prostor u opstem osiromasenju i neizgradjenosti institucija cini i prostor bivse Jugoslavuje opet moguc kao izvor novih sukoba u doglednoj buducnosti…Svi navodni i stvarni nacionalizmi mogu se rijesiti ne izgradjivanjem demokratskih institucija vec promocijom i nostalgicnim oplakivanjem uz concert nase drage Tereze i razgovor nekog neupucenog Srbina s bratom na Jadranskoj plazi u stilu“ ko nas bre rastavi“Zaista je pok. J.Raskovic bio u pravu ma koliko neki karikirali njegovu izjavu…Ostaje nam da se pomolimo Svevisnjem ako vec ne mozemo pomoci sami sebi da se vratimo na pravi put …




    0



    0
    • Moj otišićaninu nisi ti prognanik. Da bi bio prognanik netko je trebao sa tobom od strane HV biti u kontaktu i prognati te iz tvoga sela. Ti eventualno možeš biti izbjeglica jer si vjerojatno „izbjegao“ ispred HV. Međutim najvjerojatnije si pobjeglica jer si vjerojatno pobjegao ispred HV ne znajući ni sam zašto jer za to nije bilo nekog naročitog razloga. Ovo ti znam iz prve ruke jer sam i sam u „Oluji“ bio na tom prostoru i svi koji su zatečeni u Otišiću su fala Bogu bili živi i zdravi i poslije susreta sa HV. Prema tome nisi nikakav prognanik jer te nitko nije prognao, možda možeš nekako nategnuto biti izbjeglica, a najvjerojatnije si bezrazložni pobjeglica.




      0



      0
  4. Vrednost informacije je tim veća, što je njena veličina manja. „Kibernetika“.
    Ili kako naš narod kaže: „Pusti čoveka da se uprska, on će to najboje sam učiniti“.




    0



    0
  5. Национал комунизам код Хрвата: Браво ! Интернационала код Срба
    АВАЈ ЗАШТО БРУКА. Наш уважени Гос, Ратко даје мноштво тачних
    података о врху српских комуниста који су владали над народом
    српским и државом Југославијом и Србијом. Комунистичка интернационала одредила је понашање српских чланова. Име државе
    на неки начин даје и национално опредељење. Код нас Срба је то и
    зрно раздора. Кнежевска кућа Петровића на Цетињу изјашњавала се
    као српска и Црне Горе. Кнегиња Зорка удаје се за Кнеза Петра
    Карађорђевића унука Ђорђа Петровића. Кућиште Петровића и једних и
    других је Црна Гора Ђорђе од Васојевића. Кнегиња Зорка рађа троје
    деце на Цетињу,Ђорђа, Јелену и Александра као Србе. Петар постаје
    Краљ Србије а Александар Регент Србије. Стари краљ Петар са сином
    Александром формирају нову државу СХС са народима који су били
    под Аустро-Угарском монархијом. И од тог времена Срби полако
    напуштају своје српско определење и прихватају нову државу као
    своју. Тог времена настаје и КПЈугославија и Срби чланови постају
    интернационалисти, по узору на Бољшевичку комунистичку партију.
    Та интернационална идеја била је присутна и на београдском универзитету. Поставља се питање зашто је краљ Александар постао
    југословен а није остао Србин, и није бранио краљевину Србију.
    Јер по логици ствари и ти комунисти следили су пут државе. Одвајам демократски поредак од комунистичког. Сви набројани од
    стране Гос Дмитровића: Од Ранковића до Шешеља и Вука Драшковића
    припадали су прво то интернационали. Преобразили су се како који
    неко стварно неко уз иће и пиће.Засад једино Гос, Шешељ брани
    српство и Србе.




    0



    0
  6. Po mom misljenju odgovor na ovo daje nam mozda u celini knjiga dr. Alberta Rivere “ Vatikanske ubice “ „ispovest bivseg jezuite …Moze se videti I integralna verzija na http://www.youtube.com vatikanske ubice . On u jednom delu knjige navodi sasvim jasno I nedvosmisleno da su zapravo jezuite kreirale, osmismislili I sproveli u delo projekat zvani komunizam sa glavnim primarnim ciljem da se unisti carska Rusija I posebno Ruska pravoslavna crkva, a potom I sve ostale pravoslavne crkve I narodi…!Drugi su bili isturene figure I izvodjaci radova, ali su duboko iza kulisa zapravo bili jezuiti…!Jezuiti su po svemu sudeci kontrolisali kominternu I „izdavali directive „sta da se radi u vise zemalja. Carska Rusija je nestala , ali Ruska pravoslavna crkva je ipak I pored ogromnih razaranja opstala…Potom se na sceni pojavljuju vatikanski puleni Musolini I Hitler , a u Hrvatskoj I Pavelic. Musolini napada pravoslavnu Etiopiju, Hitler napada Sovjetski savez(pravoslavne ruse ) a Pavelic napada pravoslavne srbe. Vatikanske ambicije se ipak na kraju zaustavljaju kod Staljingrada I pocinje povlacenje nemaca I svi znamo kako se to zavrsilo… Komunizam, jugoslovenstvo, titoizam, ozna, udba kos, delovanje saveza komunista jugoslavije itd to je samo jedan deo cele te price u vremenu posle rata… Hrvatski komunisti su duboko u sebi ostali hrvati I katolici a iz „centrale “ su dobijali I takve directive …Srpski komunisti su dobijali „iz iste centrale “ sasvim druge directive …Oni su se pretvorili u jugoslovene komuniste I titoiste koji su poceli nemilice da satire I zatiru sve srpsko I pravoslavno ali I da koce I privredni napredak Srbije (prebacivanje citavih fabrika iz Srbije u hrvatsku , u sloveniju u Bih…) Kasnije pocetkom 70-ih „obracun sa tehno-menadzerima I anarho-liberalima“ je zapravo bilo ostrije I energicno kocenje napredovanja Srbije I nastavak favorizovanja slovenije I hrvatske. Savez komunista jugoslavije I srpski komunisti su sve radili po „direktivi odozgo „( ne … centralni komitet…vec instance iznad …kominterna, jezuiti vatikan… ). Tito je mnogim srbima zabranio povratak na Kosovo I Metohiju a srpski komunisti -udbasi su pretili srbima I primoravali ih da delove svojih imanja predaju albancima koji su se doseljavali iz albanije…! ? Mnogi albanci su vestacki doseljavani iz albanije na Kosovo I odmah su im gradjene I montazne kuce I davano im je I zaposlenje I sve sto treba…Kako rece jedan srbin sa Kosova inace poznatiji poslovni covek 90-ih…: “ Teski su 80-ih godina bili shiptarski iredentisti, ali su jos tezi bili nasi srpski karijeristi…! “ Jos krajem 70-ih godina u zapadnoj stampi se pojavila mapa bivse SFRJ podeljena na „zonu A “ I „zonu B“ . Zona A slovenija I hrvatska I veci deo bosne , a zona B Srbija Crna gora I Makedonija. Zona A naravno napredna prozapadna , a zona B istocna „crvena “ nazadna komunisticka…! ? Ovde su satirali privatnike a u zoni A se itekako razvijalo preduzetnistvo. Srpski komunisti su godinama gusili, davili, gnjavili I kocili I sputavali bilo kakav ozbiljniji napredak Srbije…! ? Jedan poznati novinar I publicista je napisao I nekoliko obimnih knjiga pod naslovom „Ubij bliznjeg svog “ …! ? U svemu tome ogromnu ulogu su naravno odigrale I “ izvesne Sluzbe“…koje se nisu libile I da ubijaju srbe kako u zemlji tako I u inostranstvu ! Pa sve do obicnog titovog milicionera koji bi se „zestoko izdirao “ na nekog srbina samo zato jer je zataknuo badnjak na auto pre bozic ,,, : “ Skidaj odmah to „! Pa mu onda odrapi kaznu uz zestoku pretnju : “ Nemoj da privodim ! „Srpski komunisti su postali jugosloveni, titoisti I zestoki borci protiv nacionalizma u svojim redovima. Na taj nacin su mnogi od njih postali prava pro-hrvatska peta kolona u Srbiji I teski veleizdajnici ( mnogi od njih cak I potpuno nesvesno misleci da cine „pravu stvar “ I msleci da su na „pravom putu “ )I tako sve do danasnjih dana…Mi zapravo uopste I nemamo visepartijski system vec se to samo savez komunista jugoslavije „reciklirao I prepakovao “ u svim strankama, a jedna „drugarica “ iz nekadasnjeg gradskog komiteta SKJ , postade „veliki demokrata “ pa onda ode I korak dalje I „postade gospa od malteskog reda “ (ultra-katolicka organizacija…! ? ). I jos neke njene kolege postadose takodje malteski vitezovi….! ? Mi u Srbiji imamo tri fabrike za proizvodnju autobusa, ali smo u Beogradu uvezli autobuse iz Poljske (katolicka zemlja…) a pre toga I preskupe I neodgovarajuce tramvaje iz Spanije ( katolicka zemlja…)a vec da ne pricamo o “ poslu veka “ sa Fiatom iz Italije (katolicka zemlja…). Taaman sam u vezi Fiata I grada Kragujevca pomislio kako je samo pitanje vremena kada ce ‘da nikne “ tamo mozda I katolicka crkva kad eno „nas“ predsednik je za katolicki uskrs prisustvovao misi u katolickoj crkvi u Kragujevcu …! ? U srcu Sumadije…tamo gde katolicke crkve nikada nije bilo…! ? Ah, da …jezuiti imaju obicaj I da za svoje ciljeve na indirektan nacin “ koriste „I muslimane… svuda po svetu a I naravno I kod nas… Na Kosovu albanci su unistili I porusili preko 150 nasih pravoslavnih crkava I manastira…a kako su mnogi primetili u Pristini je zadnjih godina „nikla “ velelepna katolicka katedrala…(tamo gde je ranije nije bilo…)E, da , a srpski komunisti “ se bore zestoko protiv nacionalizma “ kod nas…Da ,da „pametni su oni“ nego sta…! ? E, zemljo Srbijo…sta si docekala… I ko zna sta ces jos docekati…! ? A da ne zaboravimo … Koliko je nasih preduzeca prodato hrvatima I slovencima …! ? To se u poslovnim krugovima zove NEPRIJATELJSKO PREUZIMANJE ! To je pojava kada nase kompanije preuzimaju izrazito konkurentske firme ili firme iz izrazito neprijateljske zemlje ! Sve su to omogucili „srpski “ komunisti I tajkuni I Sluzbe…Cak 75% trgovine prehrambenim proizvodima sada kontrolisu stranci…u Srbiji ! ? SRPSKI KOMUNISTI SU UDESILI SRBIJU KAO NIKO NIKADA ! ! ! ODRADILI SU KOLOSALAN POSAO ZA SVE NASE NEPRIJATELJE ! ! !




    0



    0
  7. @ Дали су криви они који знају шта желе и у којим народима могу
    спроводити свој наум Гос,Никола.Зашто код нас Срба има оних који
    радо прихватају хајде да кажемо и те идеје Језуита и комуниста а
    одбацујемо своје Свето Савско наслеђе. Комунизам је владао у
    Русији 80 година и није уништио духовно јединство руског народа
    то се најбоље видело у обнови скушених Богомоља од стране комуниста. Какво духовно јединство ми гајимо међусобно примера има много од обележавања значајних националних догађаја и срнављења саркалних објеката, ипак тражимо кривца у нама и нашем
    неваспитању и вредновању СВОГ СОБСТВА. Ови на власти гурају Србију у њен нестанак са позорнице нација.Немогу Језуити ништа
    урадити ако нимају подложно тло тоје моје гледање на стање у ком
    се налазимо.




    0



    0
  8. Slavilo se 7 Jula kada je jedan od onih“kiberneticara“ubio policajca, nesretnu izbjeglicu iz Banovine Hrvatske u Beloj Crkvi…Nesretnik , bjezeci ispred Ustaskog noza nadje smrt u majci Srbiji.Dan Republike , pompezno slavljen s odlukama o zabrani povratka Kralju I pravu na samoodredjenje do samoopredjeljenja..Zamislite , jos tada!? I danas svaki grad u Srbiji nosi Brozovo ime a u Hrvatskoj koja je upravo iskoristila to pravo na samoopredjeljenje ne smijete Broza ni pomenuti cak ni kroz salu..U Srbiji odlaze na njegov grob, naricu, organizuju stafete, emituju tv.emisije prizivajuci Broza da se vrati i opameti razularenu“ djecu.“.Djeca su sada odrasla, punoljetna i imaju svoj izbor..U“obecanu zemlju“samo sto nisu usli a druga pokrajina se malo „doterava“ te veliki broj njenih gradjana je vec zatrazio madjarske pasose a imaju pravo svi iz bivse Austrougarske.Ko sad kaze da djeca nisu nista naucila a ustvari ova „kompjuterska generacija“je toliko odmakla da ocevi i djedovi nisu mogli ni sanjati.Oni vec znaju“zakone kibernetike“da mogu tacno procjeniti sta ce biti naredni uslov te pocnu raditi u skladi s tim da cak iznenade i same uslovljace.Proslavio se Milanski edikt i Srbiji ce svi“grijesi „biti“ oprosteni“.Znali su to ocevi i djedovi pa su jos odavno smakli Mitropolita Crnogorsko-primorskog Joanikija Lipovca , a njegovo vladicansko znamenje Peko Dapcevic Brozov general otpremio manastiru na Cetinju uz ove rijeci „vracamo vam panagiju ovog razbojnika“.S mitropolitom je u Sloveniji bio i veliki zbijeg naroda i vise od 70 svestenika, medju kojima i Luka Vukmanovic, doctor teologije i brat Svetozara Vukmanovica Tempa.Svi su bili pobijeni.Smakli su i Sindjela Jovana Rapajica 1945,najblizeg saradnika Vladike Nikolaja.Utamnicili su Boru Pekica, knjizevnika , akademika u Sremskoj Mitrovici, Protu Savu Bankovica itd..I tako Josip Broz pripadnik 25. regimente 42.honvedske divizije, bude odlikovan za hrabrost u Cerskoj bici, poslan u Rusiju gdje je zarobljen.Tamo se zenio , menjao imena i prezimena da bi ga najzad srpski komunisti uzeli za vodju i proglasili marsalom.Njegov prijatelj M.Krleza se kretao po ZAgrebu sasvim slobodno a svoju zenu Hertu Haas je uspjesno zamijenio za 2 njemacka generala kod Livna uz prevodioca Vladu Velebita. Ratovi devedesetih , embargo, stotine hiljada izbjeglica,unistenje ekonomije i drzavnih firmi ostavlja utisak neobavjestenom covjeku da je onaj sistem bio bolji ne znajuci da je on nosio klicu samounistenja a ovaj drugi , nikad istinski demokratski i u duhu tzv. Evropskih standarda, vec nametnut uz blagoslov nasih aparatcika kroz partijsku disciplinu i lojalnost centrima moci ne mareci za interese obicnog gradjanina.I poslije partitokratije i nezajazljive strasti za vlast, ostaje moralna i ekonomska pustos sto ide na ruku upravo onima koji su i doveli do ovog tj. do restauracije nekoliko partija s istim programom gdje bi oni stalno i naizmjenicno vladali kao u bivsem sistemu .Najbolji primjer otudjenosti , vlastoljublja i politicke perfidije vidimo u Vuku Draskovicu koji se okitio cetnistvom kao bivsi Komunista te opstaje na sceni bez obzira na broj glasaca..Taj model ce biti usavrsen, te sto je i najgore postaje potpuno nebitno ko je na vlasti . Politicka mimikrija , apsolutna kontrola medija garantuje opstanak na vlasti a izbori dodju kao „commedia erudita“.I da ne zaboravim uputiti srdacne pozdrave Bratu Zariji za njegova pojasnjenja iz kibernetike …..




    0



    0
  9. @ Прогнани Отишћанин. Познавао сам многе борце Динарске Дивизије
    међу њима и Петра Кривошића у емиграцији и плодан национални песник. Када је наша Крајиа Запаљена и српски народ протеран покојни Петар написао је две тужне песме: Крвави петак4.Август
    1995.Једна од строфа класи:
    Спаљена ми кућа- рано пре сванућа
    Док на бојном-крв се лије врућа.
    Шта да радим- свуд је жеђ и глад,
    Издаде их Србија- изда Београд.
    Друга песма.
    Ти Крајино моја, завита у црно,
    Од Косова славног ниси ништа мања.
    Писац историје нови лист преврнуо,
    Голготи твојој Косово се клања.
    Тако су говорили прави српски борци ДИНАРСКЕ ЧЕТНИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ
    ПОД КОМАНДОМ ВОЈВОДЕ ЂУЈИЋА. Поз, коментаторима и посебно нашем
    Печату и Ратку.




    0



    0
  10. zašto se u novostima i dalje cenzuriše?????

    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:458755-Dusan-Stanojevic-razresen-duznosti
    kakao
    ‘Saša Mirković rođen je 1967. godine, a diplomirao je na beogradskom Pravnom fakultetu. Jedan je od osnivača Radija B92 i Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), koja je osnovana 1993. godine, a predsednik te organizacije je od 2006. godine.’Da li vam je sada lakše?Ništa se promeniti neće u kulturi jer svi znamo o kulturi b92.Puna usta kulture,hahaha,za samo njih nekoliko.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *