Почетна / Друштво / Ми смо српска деца-пуцајте!

Ми смо српска деца-пуцајте!

Поводом обележавања годишњице немачког злочина у Шумарицама

Пише Златко Богатиновски

Убијајући српску младост, Немци су 1941. у Крагујевцу пуцали у 194 момка, убили су 60 гимназијалаца и ученика Учитељске школе. Убијали су читаве разреде. Стрељали су и чувено пето три

Док је нацистичка чизма 1941. газила читаву Европу, на брдовитом Балкану, у земљи Србији, неко се, ипак, усудио да стане немани на пут. Чачански и крагујевачки партизани, заједно са четницима, напали су Немце у околини Крагујевца. Убијено је, по првим информацијама, 70 а рањено 26 немачких војника. Устанак у Србији је био у пуном замаху.

ГРОБЉЕ ДО ГРОБЉА Плашећи се српског бунта и све организованијег отпора, генерал Франц Беме је, први пут, активирао месец дана раније донету злогласну наредбу „за Исток“– за сваког убијеног немачког војника убити 100 комуниста, а за сваког рањеног 50, чиме су нацисти „озаконили“ ратни злочин према цивилном становништву као меру одмазде против устаника.

Због близине места напада на војнике Вермахта, Беме је, као застрашујућу опомену, наредио масакр у Крагујевцу.

Уз помоћ љотићеваца, Немци су 18. октобра 1941. почели рацију у којој су хапсили све редом, мушкарце од 16 до 60 година: пролазнике на улицама, раднике и чиновнике по фабрикама и канцеларијама, људе по кафанама и кућама. А онда су на ред дошли ђаци и њихови професори по школама. Прикупивши тако између 6.000 и 10.000 људи, сутрадан је отпочет крвави пир. Чувени, непобедиви немачки Вермахт против голоруког српског народа.

[restrictedarea]

Двадесетог октобра су почела прва масовна стрељања у којима су убијени крагујевачки Јевреји, робијаши и таоци из затвора. Из артиљеријске касарне код Сајмишта, Топовских шупа, где су били затворени, на стрељање су одвођене групе од по 100 људи, на губилишта која су се протезала километрима широм Шумарица, почев од, не случајно одабраног Централног гробља српске војске из 1914. и 1915.

Двадесет првог октобра Немци су извршили највећи злочин стрељајући за само седам сати, од седам ујутру до два поподне више од 2.300 људи. Немци су пакленог дана стрељали и 217 малолетника. Ликвидирали су 23 ромске деце која нису имала ни 15 година. Најмлађи „чистач ципела“ је имао 11. Убијајући српску младост, пуцали су у 194 момка који нису имали прилику да постану делије. Убили су и 60 гимназијалаца и ученика Учитељске школе. Убијали су читаве разреде. Стрељали су и чувено пето три.

Али, нису могли да стрељају српску душу и пркос. Када су упали у један разред Учитељске школе у намери да одведу ученике, наставник је младићима, пред запрепашћеним Немцима, наредио да не устају, да не иду никуд, јер су на часу, у школи где треба да буду и да остану на својим местима. Српска непослушност је спасила читаво одељење, јер Немци, изненађени оваквом реакцијом, нису одвели никога.

Заштитнички однос професора према својим ученицима до митских размера узнела је реченица Милоја Павловића, директора Крагујевачке гимназије: „Пуцајте, ја и сада држим час“.

НЕ ЗНАЈУ НЕМЦИ ЗА ШУМАРИЦЕ Из тог одељења Учитељске школе био је и деветнаестогодишњи Гвозден Вуловић, кога су на путу од школе ка кући пресрели немачки војници и без икаквог објашњења прикључили колони људи које су водили ка Шумарицама. Када је обућар, чика Арсеније, кога су одвојили из колоне јер је био занатлија, покушао да поведе и Гвоздена са собом, младић је рекао: „Где је већина, бићу и ја“, и прешао у другу групу, одређену за стрељање.

Немачки масакр у Крагујевцу представља један од највећих ратних злочина у II светском рату почињених на простору Југославије, али и у свету.

Одјек овог језивог злочина запљуснуо је планету. Два месеца после стрељања крагујевачких ђака, у Бразилу, неки други ђаци, ученици гимназије „Недаде“ из Рио Де Жанеира тражили да се одржи свечана миса за покој душа професора и ђака крагујевачке гимназије. Широм света се писало и причало о непојмљивом злочину. Овим поводом се огласио и Никола Тесла, обраћајући се „својој браћи у Америци“: „Колику душевну снагу, чврсту одлуку, непрестрашеност и јунаштво су имали они наши још неразвијени дечаци кад су пред немачким пушкама клицали – Ми смо српска деца. Пуцајте!“

У Немачкој,пак, не знају за Шумарице, као што не знају ни за Јасеновац, као што не знају много тога из своје историје сејања смрти по свету. Знају само за своје интересе. Срећом, не сви.

Велики немачки писац Бертолт Брехт је пишући песму „Немачка“ имао снажну потребу да изговори следеће речи: „НЕКА ДРУГИ ГОВОРЕ О СВОЈОЈ СРАМОТИ, ЈА ЋУ О СВОЈОЈ.“ А и да напише: „ О Немачка, бледа мајко! Ала су те удесили твоји синови

Да међу народима седиш

Као ругло или као ужас!“

Од прошле године, 21. октобар у Србији се обележава као државни празник, „Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату“.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Jedan zlocinacki i genocidni narod il sta vec jesu. Ni ambasadu im netreba dozvoliti u Srbiji. Ma kakvi ,,prijatelji ,,trice i kucine.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *