Почетна / Друштво / Мењање политике по месту творбе

Мењање политике по месту творбе

Пише Миодраг Зарковић

Једно су причали пре избора, а сасвим друго су радили пошто су гласове пребројали; чак их ни бројање гласова више не занима, иако су и на њега имали примедбе онда када им је то било политички корисно; ово је потресна прича о изневереним предизборним обећањима

Постоје информације које нису само наше него и страних служби да, не само приштинске власти него и разне групације које се никако не могу подвести под групације које имају било какву контролу Еулекса и Кфора, да припремају одређене акције које би биле усмерене ка ометању избора на Косову и Метохији.

Овим је речима Ивица Дачић покушао да дочара да неким полутајним косовским силама – које су неизбежно у каквој врсти сарадње са Приштином – не одговара одржавање избора на Косову и Метохији, за које се он сам, Дачић, иначе залаже. Али, чак и ако знате да је у време, док је ово изговарао, био министар полиције, вероватно вам неће бити лакше да одредите када је то било. Дачић је, наиме, први човек српске полиције – или му, барем, положај тако гласи – у већ два мандата, односно, у последњих пет година. Дакле, избори на Космету, које помиње, уопште не морају да буду ови предстојећи, локални, заказани за 3. новембар.

Збиља, дотични избори и нису били предмет његове наведене изјаве, дате пре више од годину дана, 29. априла 2012, а пренете у агенцијским извештајима од тог дана. Гласање о којем је Дачић тада причао јесте оно које је одржано на нивоу целе Србије, за председника државе и за Народну скупштину, шестог маја прошле године, чији је исход Дачића произвео у садашњег премијера. Била је то сама завршница предизборне кампање, током које је Дачић искористио то што су га све остале странке рачунале као партнера у владајућој коалицији и што је, самим тим, био углавном поштеђен њихових напада, да би око своје странке мобилисао родољубиво гласачко тело, запаљивим говорима и обраћањима.

„РАТОБОРНИ“ ДАЧИЋ

Да ли то што је Дачић о тадашњим свеопштим изборима давао изјаве, врло сличне онима које даје ових дана о предстојећим локалним изборима на Косову, говори о његовој политичкој поузданости и непроменљивости ставова? Никако. Управо супротно: та његова „постојаност“ пре открива да Дачићеве изјаве, изгледа, не робују начелима, већ његовим потребама, којима увек добро дође да се Шиптари, као бајаги, противе ономе за шта се Дачић залаже. Некако, увек успева да себе представи као наводно супротстављеног интересима Приштине – при чему сама Приштина, истини за вољу, не делује као да јој смета ишта од тога што ради Ивица Дачић.

Зато је и било згодно да ово набрајање изневерених изборних обећања започнемо управо са Дачићем, човеком чија моћ на овдашњој јавној позорници као да расте што се он више удаљава од својих обећања. Познат по сличном маневру из 2008, када је уочи тадашњих, такође мајских избора, обећавао чак и српску војну интервенцију у јужној покрајини, а касније четири године владао са „безалтернативним Европљанима“, Дачић је и лане једнако претио, да би сасвим супротно урадио: уочи избора је, ето, бринуо због неваљалстава Приштине и упозоравао на њих, а само неколико месеци потом, са Приштином је уговорио локалне изборе које, убеђује нас сада, та иста Приштина наводно саботира.

Дачић све то, упркос растућем утицају, није могао да постигне сам, већ само у коалицији са Српском напредном странком, још једном политичком организацијом чија обећања од пре последњих избора можемо да упоредимо са делима после гласања. Под политичким обећањима, при том, овде се не подразумевају искључиво она која су скоро па свечано изговарана у предизборним околностима. У набрајање улазе и изјаве дате у најчитанијим и најгледанијим интервјуима: иако те изјаве, по свом облику и нису била обећања, ипак природа политичког заната налаже да јавно изговорена реч носи са собом значајну тежину.

Уосталом, што би рекао народ, во се везује за рогове, а човек за реч.

ШИЈА И ВРАТ

Пратећи траг речи, долазимо до размене јавних напада између управо Дачића и СНС-а од пре пуне две године, тачније, из првих септембарских дана 2011, када је Дачић оптужио Томислава Николића да замајава народ празним причама:

„Парола да Србија никада неће признати Косово је празна формулација која никога не обавезује. Мислим, нећемо да признамо, али ћемо признати све остало. Председник Српске напредне странке, Томислав Николић каже да ЕУ неће условљавати Србију признањем независности Косова зарад добијања статуса кандидата. Наравно да неће, али ће тражити да укинемо наше институције на северу Косова, да признамо граничне прелазе као граничне, и тако даље. Шта је то – није шија него врат“, говорио је Дачић, а пренела агенција „Бета“, 2. септембра 2011.

Наставак његове изјаве није ништа мање занимљив ако се посматра из угла данашњице, када Ивица Дачић, сада премијер, наговара косметске Србе да изађу на локалне изборе у организацији Приштине, после којих српске установе у покрајини више неће постојати:

„Србија сигурно неће урадити ништа против свог народа на Косову. Његово је демократско право да има своје институције. (…) Срби на Косову не признају независну државу Косово и тачка. Шта треба, да их терамо на то?! Дајте онда боље да кажемо: људи, дигните руке, дођите сви у Србију и тачка, него да им причамо бајке. Да ли неко мисли да су људи наивни?“

Сигурно да „напредњаци“ нису наивни, чим су на ове речи узвратили тако што су Дачића напали да се противи европском путу Србије:

„Антиевропски ставови Ивице Дачића у изборним кампањама нису ни новост ни реткост, јер му је потребно да добије и нешто патриотских гласова како би још једном преварио грађане Србије, успео да пређе цензус од пет посто и у наредном периоду наставио са паљком државне имовине“, одбрусио је СНС човеку са којим ће, свега десетак месеци касније, постићи договор о коалиционој власти.

Занимљиво је да ни СНС ни СПС, упркос оволиким изливима вајног родољубља и истинољубља у септембру 2011, до дана данашњег нису успели да у себи пронађу ту посвећеност косметским Србима којом су се разбацивали ономад.

ТОВАРЕЊЕ ТЕРЕТА

Косово и Европа били су главне теме и на митингу Српске напредне странке у Косовској Митровици 11. априла прошле године, у јеку тадашње предизборне кампање. Као носилац листе и председнички кандидат те странке, Томислав Николић се тог дана обратио окупљеним присталицама на Тргу Шумадија у центру северног дела подељеног града, обећавајући да ће, уколико победи, у преговоре о Косову и Метохији позвати све скупштинске странке, па и ДС:

„Ово је терет који може да носи само цела Србија. Ја нећу на вас да товарим тај терет, ја нећу да вам кажем поставите барикаде па после да дођем први да вас бијем. Ако вам кажем поставите барикаде, ноћиваћу на њима. Ако неко хоће да вас бије мораће прво да бије мене, као председника Србије“, поручио је тада Николић, који је у међувремену заиста постао председник Србије, али се свеједно не оглашава поводом свега што се протеклих месеци дешава у окупираној покрајини.

Пре годину и по био је много причљивији, када се осврнуо на тада тек започете преговоре између Београда и Приштине:

„Докле год да је Тадић стигао у преговорима, даље одатле ни један корак не сме да се направи. Докле год да је отишао у покушајима да се додвори да би остао и трећи мандат, шта год да је потписао а да је на штету Србије, то мене не обавезује. Косово није моје, није ми га оставио отац, нисам га купио, не могу да га продам, не могу никоме да га поклоним, припада свима вама – целој Србији, сваком њеном грађанину појединачно па како грађани желе тако ће и да буде. У Уставу пише да желе да буде Србија, и биће Србија док последњи Србин хода земљом Србијом.“

ПРОСУТИ ДОКАЗИ

Наравно, није Косово и Метохија била једина тема којој су Николић и СНС на један начин прилазили пре избора, а на сасвим други после њих. Питање крађе, корупције, криминала, једно је од оних које највише боде очи и које се највећма преобратило у очима „напредњака“ од како су доспели за државне управљаче.

Иако се непрестано куну у борбу против криминала коју тврде да спроводе, један огроман злочин, на који су они сами скренули пажњу јавности, упорно гурају под тепих већ више од годину дана. Реч је, наравно, о преварама и крађама приликом бројања гласова на изборима маја прошле године, што је питање које је до усијања загрејало атмосферу у друштву између ва круга гласања за председника Србије.

Томислав Николић се тада чак и јавно премишљао да ли ће уопште ићи у други круг, толико је био огорчен на обмане са гласачким листићима. Одједном је, међутим, донео одлуку да ипак учествује у другом кругу. У интервјуу дневном листу „Данас“, датом 16. маја – само дан уочи изборне тишине за други круг гласања – Николић је рекао и ово:

„Нисам опортуниста, а никада нисам био ни политички калкулант. У жељи да победим Бориса Тадића воде ме начела истине и правде. Ако ја победим, сви ће сазнати праву истину о изборним преварама режима. Себи сам дао задатак да грађанима Србије кажем ко је игнорисао њихову вољу. И то ће се и догодити. Ја ћу бити гарант поштовања њихове воље. Осим тога, не желим Тадићу на тањиру да дам трећи председнички мандат. Немам право да бојкотујем изборе, јер људи у Србији желе промене, које ћу ја омогућити. Чланови и присталице СНС, али и сви грађани Србије, издржали су најпрљавију кампању у савременој европској историји и ја имам обавезу да се борим за њихову будућност.“

На новинарско питање зашто ће изборну превару разоткрити тек уколико победи и зар није обавезан да учини то и пре самог гласања, Николић је одговорио:

„Наравно да јесам! И учинио сам оно што сам могао. Просуо сам пред грађане три и по хиљаде доказа, потом их предао полицији, обратио се свим надлежним институцијама у нади да ће их заинтересовати оно до чега је дошла СНС. Одговор знате и сами. Кажу да је на изборима све у реду, јер сам закаснио с предајом тог џака? Ја се не слажем. Нећу се смирити док истина не изађе на видело. То дугујем грађанима.“

ПИТАЈ ДРУГА КАЦИНА

У овом присећању на изневерена, занемарена и погажена изборна обећања и заклињања, штета би било не подсетити се поново Ивице Дачића и његовог гостовања на Б92 од првог маја прошле године, када је, пренесе су тада агенције у својим извештајима, рекао следеће:

„Нисам заинтересован за функцију премијера, већ да освојимо толико гласова да бисмо имали одлучујућу функцију на политичкој сцени“, изјавио је том приликом Дачић, што је у потпуној супротности са оним како се одиста понео после самих избора, када је зарад премијерског звања био прихватио да његова странка игра крајње споредну улогу у новоуспостављеној владајућој коалицији.

Могло би у присећању бити и комичних појединости, само да стварност није оволико трагична колико јесте. Када би се дешавало неком другом, све би то било забавно, али пошто је реч о најутицајнијим појединцима Србије, тешко да ће читаоцима „Печата“ ово подсећање бити смешно. Нарочито ако узмемо у обзир да је, по свој прилици, Јелко Кацин једини чији се ставови потпуно подударају и пре избора и после њих.

„За Србију је важно да после избора 6. маја добије јаку владу која ће отворити преговоре и приближити је Европској унији“, рекао је Кацин 29. априла.

На жалост, то испаде усамљено предизборно „обећање“ које се у потпуности испунило.

2 коментара

  1. Samo ,,glogov,, kolac resava problem. Tako je zavrsio i Sava Savanovic najpoznatiji vampir u Srbiji.Oni misle da smo mi/ narod/ konji al zaboravljaju da se vampiri konjima ,,nanjuse,,.




    0



    0
  2. Ovaj clanak Miodraga Zarkovic i njegove reci u njemu su poznate od prvih dana vladanja ove,vec sada i vrapcima na grani jasno,izdajnike-strane placenike. Zasto je ova izdajnicka-strano placenicka crna trojka krenula da totalno unisti(rasparca)Srbiju i srpaki narod. Koja je to sila koja je ovu (sada vec poznatu)izdajnicku bandu naterala da suprotno rade od onoga sto su obecali narodu na izborima. Dali je moguce da je ta velika kolicina novca,mereno u milijardma (kazu samo za izdaju kosova dobili su 5 milijardi evra),potpuno promenila ove ljude (dacic-vucic-nikolic,ostali ucesnici su nebitni),da bi radili to sto rade od zemlje i naroda,protiv interesa drzave i naroda a u korist dokazanih neprijatelja zapada,amera i NATO. Ova crna trojka koja odlucuje o nasim zivotima, ona se zapravo pridruzila u nastavku pljackanja drzave i naroda. Tamo gde je bos tadic stao sa svojom kamarilom,ovi su samo nastavili,stim sto se jos bave i reketiranjem bogatasa tzv.bivsih politicara,a sve po nalogu miodraga rakica-miki, vernog druga i ljubavnika vucicevog. Koliko je samo para vucic na taj nacin zaradio,nesto dao nikolicu,a dacicu dao odresene ruke da pljacka tamo gde je i ranije pljackao,(mup,eps…).Ali reketiranje se sprovodi na svim nivoima, do onog zadnjeg suse koji nesto radi u opstini. Zamislite koliki je to kriminal koji je totalno unistio drzavu Srbiju i narod. Da zakljucim,crna trojka je zahvaljujuci prodaji Kosmeta, dela svoje teritorije,postali milijarderi. Ali njima je i to malo,pljackaju svom zestinom, otvoreno,bez ikakve savesti,jer oni to i ne poseduju. Ove kriminalce je jedino moguce silom oterati i to ULICOM,i krajnje je vreme da narod ustane i otera ovaj gamad koji se neverovatno rasirio sirom Srbije.A,kao sto svi znamo, na vlast su dosli iskljucivo prevarom naroda. Na prevremene izbore ova banda nikada nece pristati,oni zele jos novca,sledi prodaja vojvodine,pa sandzaka,pa neke doline koje siptari traze… i tako u nedogled dok ne ostane od srbije samo beogradski pasaluk. Ako ranije izadjemo na ulice,imamo nade za spas srpske zemlje i srpstva, u suprotnom, ako im i dalje dozvolimo da rade to sto rade,nama srpskom narodu bice KRAJ.To zapravo i ZELI ova kriminalna BANDA.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *