Људи, послови и дани

Памти, Србине

Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Иринеј:
„Моје основно мишљење би било да на изборе треба да изађу сви или нико. Једино то би било спасоносно и једино корисно. У насељима где су Срби бројнији и где се бира власт, да не би дошли и у српске крајеве представници Албанаца, мислим да би (Срби) требало да изађу на изборе, да бар очувају власт у својим местима и у својим енклавама. Срби на Косову и Метохији требало би да изађу на предстојеће локалне косовске изборе и да изаберу најбоље људе од угледа и ауторитета чија ће реч много значити. У Српској православној цркви нисмо посебно расправљали о изласку Срба на изборе 3. новембра, а када патријарх говори – то чини у име Цркве“.
(Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Иринеј ову изјаву дао је медијима испред Пећке патријаршије после одржане архијерејске литургије поводом манастисрске славе – Покрова Пресвете Богородице).
14. октобар 2013.

 

Наш патријарх Павле
Апел Патријарха Павла из 2004. државном врху Србије
03. октобар 2004.

Уважена господо,
Обраћам вам се обојици као Патријарх српски, у чијој скромној личности и апостолској служби звање Архиепископа пећког и канонски и историјски претходи достојанству Патријарха српског. Обраћам вам се и као епископ Српске Православне Цркве који је на Косову и у Метохији у епископском чину служио тридесет и четири године, који је покрајину много пута препешачио уздуж и попреко и који, то слободно могу рећи, тамошње прилике и неприлике добро познаје већ више од пола века. Обраћам вам се, најзад, и као човек који је претходних година, у најбољој намери, и у име Цркве и у своје лично име позивао српски народ Косова и Метохије да учествује на изборима, у политичком животу и у привременим институцијама власти у својој покрајини, у знак добре воље и спремности да заједно са својим суграђанима албанске народности и заједно са свим осталим етничким заједницама гради темеље заједничке будућности у миру, слободи, демократији и равноправности /…/Сада, међутим, после недавних апела Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода, апелујем на вас обојицу и лично, као Предстојатељ Цркве, односно као председник Сабора и Синода: за име Бога, не позивајте остатак прогоњеног и мученичког српског народа на Косову и Метохији на изборе за органе тамошње власти! Не позивајте га, па ма ко вас на то наговарао или присиљавао! Јер, наш недавни Сабор је, после начелног афирмативног става о учешћу на изборима, одмах у продужетку, свима који заговарају безусловни излазак Срба и мањинских верско-етничких заједница на заказане октобарске изборе, поставио кључно питање: у којој држави на свету се може захтевати излазак на изборе под условима у којима су људи лишени не само елементарне безбедности и основних људских права, па и права на слободу кретања, него и самог права на живот. На то питање, на које такозвана међународна заједница и њена оружана сила на Косову и Метохији не желе или не могу да одговоре, Сабор, у име хришћанских начела и вредности, одговара овако: „Роба треба најпре ослободити ропског положаја који му је наметнут и извести га из тамнице да би се он могао слободно понашати и слободно бирати или бити биран/…/ Знате колико је Срба убијено, отето и прогнано од почетка међународне управе Косовом и Метохијом; знате колико је домова и храмова спаљено и порушено. Знате за обећања у највишој европској и светској равни да ће макар они у марту уништени домови и храмови бити обновљени, а злочинци приведени правди. Знате, међутим, а знамо и сви, да домове и храмове нико не поправља, готово сви злочинци су и даље на слободи, а прогнаници су мање-више заборављени, да не кажем отписани. Подсећам вас успут и на то да су косовско-метохијски Албанци до пре само неколико година, притом живећи у неупоредиво бољим условима него њихови српски суседи данас, не само одбијали да учествују на изборима него и бојкотовали све органе власти, читав државно-правни поредак. Па ипак, њих нико није уцењивао, а на њихове политичке вође нико није вршио притисак. Поређење и закључци намећу се сами/…/. По Светом Писму, Бог не гледа ко је ко него све народе и све људе једнако љуби и све позива на спасење и вечни живот у заједници љубави Божје. Смемо ли ми људи претендовати на то да боље од Свеблагога Бога знамо шта је за све и сваког најбоље или, просто, шта нам је свима једино потребно.
У овом одсудном тренутку, по овом пресудном питању, покажите врхунску одговорност и братско јединство, већ показано у Народној скупштини Србије, а пре тога у души васцелог православног српског народа.

Рекох и душу спасох.
Бог вас благословио!
Патријарх српски+ Павле

Две године касније, у својој 92. години патријарх Павле је први пут изашао на гласање, на референдуму за Устав Србије. У преамбули Устава пише: „Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохију у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани Србије доносе Устав Републике Србије“.

Градови под земљом

Да ли ће протест симпатизера и чланова покрета Заветници, који су се на Андрићевом венцу окупили ове среде како би фотографијама српских стратишта у НДХ подсетили „на чијој су страни губици“, бацити сенку на беспрекоран дочек хрватског председника у Београду, тешко је проценити, али судећи по медијској тишини у коју је пропао цео „инцидент“, Иво Јосиповић може се вратити у Загреб потпуно задовољан обављеним послом.
Повод за одржавање овог скупа била је изјава председника Toмислава Николића да ће, ако треба и лично „прекопати сваки центиметар Србије да пронађе масовне гробнице Хрвата“.
„Подсећамо да су злочини Хрвата у Другом светском рату остали некажњени, да за операције „Олују“ и „Бљесак“ још увек нико није одговарао, да су Срби, некада конститутивни народ, данас потпуно обесправљени и понижени у „европској Хрватској“. Званични Београд ћути о Јасеновцу, Јадовну, о Пребиловцима, о лешевима који су пловили Савом. Данас нас власт, перфидније и бруталније него претходна, приморава да их заборавимо, под изговорима „заједничке европске будућности“, стоји у саопштењу Заветница.
Како је на скупу навела портпарол Заветника Милица Ђурђевић, јаме крију српске, а не хрватске жртве.
Изражавајући забринутост због констатације да односи Србије и Хрватске никада нису били бољи, док се у истом тренутку маљевима скидају ћириличне табле у Вуковару и скрнави православна црква у Дубровнику, чланови ове организације предали су и писмо председнику Србије.

Егзодус

Министарство спољних послова Руске Федерације, преко дипломатских канала примило је писмо 50.000 сиријских хришћана који су изјавили да су спремни да затраже руско држављанство. Они наводе да не желе да напусте земљу којом је корачао Христ, али да је циљ терориста које подржава Запад да затру хришћанске трагове у Сирији.
„Нико од око 50.000 људи, лекара, инжењера, адвоката, предузетника, спремних да потпишу ово саопштење, не жели да напусти своју кућу. Ми имамо све што нам треба, ми не тражимо новац, и не сумњaмо у спoсoбнoст сириjскe aрмиje и влaдe дa изaђe нa крaj с eкстрeмистимa”, каже се у писму сиријских хришћана.

3 коментара

  1. Изласком на ове изборе Срби на Космету треба да постану национална мањина тзв. државе Косово, и тако престану да буду већински народ државе Србије.
    Изласком на изборе, како сугерише патријарх Иринеј, они могу остварити “власт” на локалу, у енклави где су већина, као “национална мањина” самопрогалшене “Републике Косово”, али тог тренутка престају да буду већински народ Републике Србије, и више нису ни држављани Републике Србије.
    Изласком на изборе они прихватају држављанство “Републике Косово” /de facto/, а по законима државе Србије / и de jure и de facto/ не могу имати и држављанство Србије.
    Епископ Артемије је по том питању био јасан /и не само Он/: “НЕ – ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!”

    Срби који буду гласали на шиптарским кизборима, самим чином гласања ПРИЗНАЈУ тзв. Републику Косово, постају њени држављани и аутоматски губе србско држављанство.
    Не могу више ти Срби /који су гласали/ бити држављани државе СРБИЈЕ која не признаје тзв. Републику Косово, а они су је /тзв. Републику Косово/ личним чином учешћа на изборима признали.
    Тај њихов чин је чин велеиздаје: они признају “Косово”, а држава Србија не признаје /по Уставу Рeпублике Србије/, тако да је тај нонсес правно неодержив, бар не са гледишта СИЛЕ ПРАВА, а са гледишта ПРАВА СИЛЕ – све је могуће!
    Ако Држава Србија призна тзв. Косово Републику – онда гласачима остаје србско држављанство.

    Драган Славнић

  2. Ovome ne treba komentar.Ali, kako narode srpski,kako koji izbori dođu,uvek budu izabrani sve gori. A kako od prekršilaca već date zakletve očekivati da sledeću neće pogaziti. To nam se i desili.Zato,na sledećim izborima,pamet u glavu.Nemojte verovati populizmu i medijskoj hajci,već suprotno.

  3. Патријарх Иринеј рече: Мислим да би ( СРБИ) требало да изађу на
    изборе, да бар очувају власт у својим местима и у својим енклавама. Значи Иринеј зна даће од 4 Новембра и званично КОСОВА
    бити призната као држава. Даљи коментари су непотребни.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *