Комесарска управа

Пише Никола Врзић

28 комесарки и комесара из Европске комисије исхвалили су Србију за историјске успехе које је постигла, али нису препоручили Европском савету да дозволи почетак преговора о учлањењу Србије у ЕУ већ су наговестили који је још услови на европском  путу чекају…

Наше мудро и способно руководство у последњи је час успело да из Извештаја о напретку Србије за 2013. годину буде избачена критика, и да уместо критике добијемо похвалу. Критику смо избегли тако што смо одустали од борбе за свој интерес, а похвалу добили зато што смо пристали да удовољимо туђем интересу. Уосталом, откад нам је постало јако важно шта ће нам рећи оних 28 неизабраних ЕУ комесара, и баш као у најлепшим сновима Латинке Перовић, Србија више нема посебан интерес…

 

РОВИЊСКЕ ЦИГАРЕТЕ Успех који је овако обрадовао и нас и Европску комисију, а понајвише Владу Хрватске, постигли смо тако што смо у минут до објављивања овогодишњег Извештаја (Европске комисије) о напретку Србије за 2013. годину пристали на уцену Хрватске, и дозволили јој да цигарете у Србију и даље извози по повлашћеној ЦЕФТА царинској стопи, која је четири пута нижа од стопе којом царинимо цигарете из остатка ЕУ. Хрватска је овиме заштитила интересе своје дуванске индустрије, ми смо одустали од заштите сопствене, а Петер Стано, портпарол ЕУ комесара за проширење Штефана Филеа, због тога је изразио задовољство. Европска комисија је пак, на још веће задовољство премијера Србије Ивице Дачића, из Извештаја о напретку Србије избацила реченицу критике због цигарета – која је ту стајала све док смо истрајавали на заштити државног интереса Србије – те је Ивица Дачић могао славодобитно да објави народу да је извештај Европске комисије „један од најповољнијих до сада“.

Нисмо ову епизоду са хрватским цигаретама описали (само) да бисмо приказали колико смо бедни постали на свом европском путу без алтернативе; нити да бисмо, још једном и сасвим пластично, показали да имамо власт која је толико посвећена овом ЕУ путу без алтернативе и елементарног достојанства да нема тог услова који би јој њени бриселски и загребачки пријатељи поставили, а да она (власт) не пристане да га испуни. Већ нам случај цигарета из Ровиња служи да бисмо показали чему заправо похвале из Брисела, и шта тачно представља овај извештај Европске комисије о напретку Србије. Није ту реч о напредовању Србије као државе, већ је реч о напретку Србије у испуњавању свих оних услова које пред њу изруче Брисел и његови сателити, штитећи своје интересе без обазирања на наше интересе. Па ако нам се ти интереси око нечега поклопе, благо нама, а Дачић је расположен у сваком случају…

Имајући све ово у виду, постаје врло очигледно зашто је са толико задовољства Европска комисија 2013. годину назвала „историјском годином за односе између ЕУ и Србије“ – исто је, додуше, рекла и за односе између ЕУ и Косова – и констатовала да је „Србија у довољној мери испунила политичке критеријуме“, што је свакако за корак боље од прошлогодишњег извештаја и његове констатације да је Србија „на путу да довољно испуни политичке критеријуме“.

 

[restrictedarea]

БОЉЕ КОСОВО Но који су то „политички критеријуми“ које смо ове године испунили боље него прошле? Критерујум, можда, да нас политичари мање обмањују сада него што су нас обмањивали раније? Ех. Косово је први међу овим политичким критеријумима, и српско је одустајање од Косова понајвише изазвало ове похвале Европске комисије. „Србија је“, наводи ЕК, „предузела значајне кораке ка видљивом и одрживом побољшању односа са Косовом. Њено учешће у дијалогу под окриљем ЕУ резултирало је у априлу преломним ‘Првим споразумом о принципима који уређују нормализацију односа’, допуњеним у мају свеобухватним планом имплементације. Ово представља фундаменталну промену у односима између две стране. Србија мора да остане потпуно посвећена правовременој имплементацији ‹Првог споразума› и њеног Плана имплементације, заједно са осталим договорима постигнутим у дијалогу. Важно је да Србија настави да охрабрује масовно учешће косовских Срба на предстојећим локалним изборима на Косову.“

Значи ли ово да нема нових косовских услова, него да само треба да спроведемо оно што је досад договорено? Напротив. Европска комисија најављује нам и нове услове: „Наставак видљивог и одрживог напретка у нормализацији односа са Косовом, укључујући и имплементацију досад постигнутих споразума, остаће од суштинске важности.“

Шта ће овај наставак видљивог и одрживог напретка у нормализацији односа са Косовом тачно подразумевати, сазнаћемо када чланице Европске уније заврше усаглашавање око немачко-британског нон-пејпера о редоследу косовског условљавања Србије. Као што је „Печат“ већ писао и узалуд упозоравао, и како је прошле недеље пренела агенција Бета која је имала увид у овај папир „Немачка и Велика Британија су затражиле од чланица Европске уније да се нормализација односа Београд-Приштина размотри и потпуно угради у оквир за преговоре о чланству Србије у ЕУ, а да се одмах отвори и посебно поглавље 35 преговора које ће се тицати обавезујућег уређивања односа Београда с Приштином. (…) Видљив и трајан напредак у односима Србије и Косова треба да постепено уроди потпуном нормализацијом у виду правно обавезујућег документа“, што ће рећи, неке врсте формалног и узајамног признања. Притом, остала 34 поглавља, наводи се, треба да буду повезана (условљена, у преводу са политички коректног) са том нормализацијом, а уз то „Србија мора обезбедити да њено законодавство, укључујући њене географске размере, не долази у супротност с пуном нормализацијом односа с Косовом“. А то нам поред осталог значи и скори захтев за променом Устава Србије и укидање неевропске преамбуле.

Што се Косова и Метохије тиче, потпуно је јасно и да нам на крају следи захтев за признањем његове независности, и све што у међувремену у пакету са тим иде, и једино је питање шта ће се од овога од Србије тражити пре него што преговори почну, а шта ће бити уграђено у преговарачки оквир и тражено током ових преговора.

Но услови се наших 28 пријатеља из Брисела не односе само на Косово. Ту су и замерке које се тичу Војводине, Санџака и Прешевске долине; интересантно, баш оних делова Србије које је покојни немачки амбасадор у Београду, Андреас Цобел онако несмотрено набројао као потенцијална (или будућа?) жаришта у Србији, и само чекајте док нам и све то не постане услов као што је то постало и Косово, иако су нас до окончања сарадње с Хашким трибуналом уверавали да питање Косова нема баш никакве везе са нашим евроинтеграцијама.

Тражи од нас ЕК и да „посебну пажњу посветимо независности кључних институција, нарочито правосудних“, што је наравно сасвим у реду али и више него лицемерно када то изговоре и напишу европски комесари. Зашто? Па зато што ни реч замерке нису упутили Уставном суду Србије и недопустивом уплитању извршне власти у његову одлуку да се не меша у своју дужност, и не обрати пажњу на неуставност оног историјског бриселског споразума.

Што се пак осталих захтева тиче, ту су и они већ ритуални о поштовању права ЛГБТИ („И“ је за интер-сексуалце, шта год то било) популације – „за посебно је жаљење што је Парада поноса отказана по трећи пут за редом због безбедносних разлога; ово је била пропуштена прилика да се покаже поштовање основних права“ – смањивању корупције и организованог криминала чијим досадашњим резултатима комесари не делују превише импресионирани, реформи јавне администрације…

Европски комесари подршку пружају и заштити власничких права што је, опет, сасвим у реду, али њу повезују не само са Законом о реституцији већ и са Законом о рехабилитацији који и бившим нацистичким војницима и њиховим потомцима дозвољава повраћај имовине, и немајте никакве сумње да је недавна одлука суда у Оџацима о рехабилитацији војвођанских фолксдојчера у вези управо са овим похвалама Европске комисије… А кад смо већ код новца који ћемо им давати, оно што смо прошле недеље опширно писали о 6 ММФ-ових мера Владе Србије потврђено је у извештају Европске комисије о напретку Србије (укидање државе у привреди и препуштање економске будућности земље чарима немилосрдно слободног тржишта) с тим што се додатно, међу економским мерама, наводи и отровна потреба да се закон о генетски модификованим организмима (ГМО) „усклади са ЕУ легислативом како би се омогућио улазак у Светску трговинску организацију“…

И тако до следеће станице нашег ЕУ пута у ништа. На њу стижемо у децембру, када ће се састати наши пријатељи из Савета ЕУ да размотре да ли смо испунили довољно захтева наших пријатеља из Европске комисије, и испоруче нам своје захтеве. А можда нам нешто и уделе…

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Gledam,ovaj zaljubljeni pogled Dačića,srećan,zadovoljan,prosto blista.Pohvalili ga njegovi prijatelji,jedini koje ima,jer je svima doneo zaradu i korist,samo nama štetu,koju će trpeti poreski obveznici.Prijatelja takav čovek u zemlji nema,osim onih za koje je nešto učinio.Mislim,da će mnogi bojkotovati Rovinjske cigarete.Kako to naše ništa kod njih ne može,oni kažu,da smo mi prljavi i glupi.No bitno je ,da je Dačić izuzetno srećan,nije ga pohvalio srpski narod,ali Štefan File jeste,Brisel jeste zbog prodatog i predatog Kosova,a posebno,učinio je srećnim dragog Tačija.Izjednačiše nas s Rumunijom,od koje smo uvek bolje živeli.Shvatili smo,da se ništa ne čini za narod već samo sebe i svoje kamarade.Ako ti nekad savest proradi,želim,da te budi plač gladnih i nesrećnih ljudi,savest,kad jednom proradi,najteži je sudija.Gazite nas gazite,pitam se,još koliko vremena?

  2. Значка СПС-а на левом реверу, а демократски осмех на лицу.Мирјана Марковић има пуно право да га тужи за издају идеја свога супруга који је оснивач и вођа странке за коју је умро.Дачић се понаша као оцвала к…. којој време истиче.А дуванска индустрија у Нишу? То није добра инвестиција?Ово је велика неправда, нашег су Председника Милошевића испоручили са џаком на глави крвницима у Хагу, и то мора да дође на дневни ред. Над њим је извршена егзекуција. Сваки пут када погледам Дачића, сетим се тога.Жао ми је што Милошевић неможе да се дигне из гроба и да види какву је гују гајио. Тако ћу и ја сутра да гласам, љубав за паре. А омладина коју узгаја у СПС расаднику има чему да се научи, преко леша свога вође право до звезда.Наћи ће се неки нови Дачић да и њему забије ножаку у леђа, све се враћа, све се плаћа.

  3. “SLIKA GOVORI VISE OD 1000 RIJECI”!!!!!!!!!

  4. Слика довољно говори ! Мислим да г.девенпорт није испао ни мало џентлмен, јер је контролни могао да преда свом Ђачићу негде са стране, да нико не види. Овако, брука довијека !

    • Dobro mi rece jedan stari,puno stari CIKA:”Ti evrounijatski komesari su ustvari: NAZI HUSARI koji nasom SRBIJOM i komanduju i od Srba zahtevaju kapitulaciju i totalnu izdaju vekovne,srpske,pravoslavne zemlje KOSOVA I METOHIJE sastavnog i neotudjiivog dela SRBIJE priznato u poslednjih sto godina sa vise medjunarodnih ugovora kao i REZOLUCIJOM Saveta Bezdnosti 1244 i POVELJOM UJEDINJENIH NACIJA koje ne priznaju promenu granica SUVERENIH DRZAVA! Ovo treba da sebi utuve politicari NATO – agresorskih drzava !A vi u VLADI PRESTANITE,bre, da radite sve tako NAOPAKKO !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *