Кинг Конг стратегија Енергетског развоја Србије

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Реаговање „стратега” на примедбе стручне јавности показало  да је држава Србија данас развлашћена, сведена на ниво клијента страних компанија, а њен развојни програм базиран на магловитим претпоставкама о правцу кретања страног (инвеститорског) капитала

Министарство енергетике , развоја и заштите животне средине организовало је 27. септембра у Привредној комори Србије јавну расправу о нацрту Стратегије развоја енергетике и заштите природне средине, за период до 2025. године са пројекцијама до 2030. Присутни стручњаци, професори универзитета и некадашњи руководиоци успешних социјалистичких фирми, изнели су бројне примедбе на Стратегију, базиране на научној теорији и вишедеценијском искуству, стеченом у време док је држава била озбиљна и успевала да држи конце развоја у сопственим рукама.

 

ТРАВЕСТИЈА ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА Једна од примедби односила се на апсурдну чињеницу да Министарство енергетике обавља и функцију заштитника животне средине, што је довело до тога да пројекте заштите од загађења природне околине праве корпорације-загађивачи, чији је једини интерес профит. Да се не ради о локалној омашци већ глобалном тренду потврђује Наоми Клајн, у анализи развоја еколошког покрета, до чијег преокрета је дошло 1970. након избора Роналда Регана за председника САД. „Еколошки покрети су временом уместо корективног фактора  постали партнер корпорацијама. Ту политику је промовисао Фред Круп, председник невладине организације Фонд за одбрану животне средине, редовно присутан на састанцима групе Билдерберг, што потврђује чињеницу да су еколошки  активизам и капитализам неспојиви. Уместо да линија одбране буде под геслом ‚нападнимо гадове‘, они делују на линији ‚радимо заједно, гадови и ми‘. Једини прави одговор је одстајање од идеологије  слободног тржишта.“

Из реаговања „стратега“ на примедбе стручне јавности могло се закључити да је држава Србија данас развлашћена и маргинализована, сведена на ниво клијента страних компанија, а њен развојни програм базиран на магловитим претпоставкама о правцу кретања страног (инвеститорског) капитала. Да се на основу таквих премиса не може градити озбиљна стратегија говори чињеница да су у последњој деценији све „оптимистичке“ Стратегије развоја омануле, па Србија подсећа на гуску у магли која бауља у будућност у нади да ће набасати на неког ко има економски интерес да јој очерупа перје. Уколико из те магле искрсне Инвеститор спреман да на рушевинама Србије изгради нуклеарку, Стратегија је дала простор и тој опцији. „Претећа глобална енергетска криза“ је мантра која оправдава и најмонструозније пословне подухвате.

У очекивању да стручњаци „у законском року“ приложе примедбе на Стратегију, изнећемо аргументе против ставке која наговештава „нуклеарну ренесансу“ у Србији, објављујући мало познате детаље везане за трагедију у Фукушими, праћену лажима, преварама и маркетиншким обманама, гажењем преко мртвих и живих, не би ли се сакрила чињеница да јапанска влада није у стању да се избори са помахниталом хаварисаном нуклеарком. Након што су заказали сви сигурносни нивои у једној од „најозбиљнијих“ земаља на Планети, шта чека сиромашну, дисфункционалну Србију у савезу са гигантима из нуклерне индустрије, „најскупљег промашеног пројекта века“?

[restrictedarea]

„БЕЗБЕДНЕ ИГРЕ” Моћници су допринели јапанској стратегији играња жмурке са смрћу маестралним маркетиншким потезом: Јапан је изабран за домаћина Олимпијских игара 2020. под називом „Safe games“ – „Безбедне игре“ (алиас Милосрдни анђео). Јапански премијер Шинзо Абе, одржао је тим поводом  говор за памћење, захваљујући се Олимпијском комитету на указаном поверењу: „Посетио сам Фукушиму и могу да вам кажем да немате због чега да бринете – никаквих здравствених проблема неће бити…Неки могу манифестовати забринутост у вези са Фукушимом, али ја вас уверавам да је ситуација под контролом. Централа никад није, нити ће икад нанети штету Токију, ни становницима било којег места. До сада није било никаквих здравствених проблема, нити ће их бити у будућности. Ово изговарам недвосмислено и с пуном одговорношћу.“

Мајкл Адамс је дошао до ступидног „упутства јапанском народу“ сроченог од стране  др Јамашите, унајмљеног од јапанске владе да испере мозак становништву

и пружи подршку влади у настојањима да минимизира проблем радијације: „Радијација не погађа људе који се смеју. Само оне који су забринути. То доказују експерименти на животињама.

Пиће можда шкоди здрављу, али су срећни пијанци мање погођени радијацијом. Ако се смејете радијација вам неће нашкодити. Старији од 20 година имају веома мали степен ризика од радијације. Нема проблема да наставите да живите овде, само оперите воће пре јела.“

Арни Гундерсон, научник са 40 година искуства у нуклеарном сектору,  подсећа на след догађаја одмах након хаварије, кад је направљена прва катастрофална грешка: „Влада је дозволила да ‚Токио електрик‘ преузме санацију централе, иако као оператер нема стручњаке за овај посао ни средства да спроведе мере које сам предложио. Стога сам се са 17 међународних експерата писмено обратио секретару УН Бан Ки Муну, тражећи да уместо Токијске електроптивреде посао санације повери озбиљнијој међународној компанији. Јапан је у великој кризи и морамо да му помогнемо.“

Очигледно је да јапанска влада не жели да каже шта се дешава, а Гундерсон добија позиве јапанских лекара који се жале да пацијентима оболелим од радијације не смеју да напишу дијагнозу, док се забрањује објављивање научних радова везаних за истраживање последица радијације на животиње. А у међувремену теку припреме за „Безбедне игре“: Oрганизатори доводе стотине хиљада људи на локацију у близини хаварисане нуклеарне централе, а да Јапан нема ни евакуациони план, уколико дође до колапса у реактору бр. 4. А плана нема зато што се Јапан не може евакуисати. Професор Хироши Тасака упозорава да су смештајни капацитети за искоришћене шипке лимитирани, и да је смештај нуклераног отпада национални проблем.Овај стручњак сматра да ће нуклерне централе ући у историју као „најскупља неуспела технологија“.

Међународна заједница је оставила Јапан на цедилу, што значи да ни најбогатије земље не могу рачунати са „безбедном“ нуклеарном енергетском будућношћу. Стога забрињава подршка из Винче евентуалном укидању мораторијума на изградњу нуклеарке, док Немачка доноси одлуку о затварању својих централа до 2022. Британија и Флорида су под великим притиском јавности, одлучне да зауставе нове пројекте, а Индија и Кина најављују преокрет ка „зеленој енергији“.

 

СТРАТЕШКИ ПЛАН ПЛАНЕТ У недостатку маштовитих, надахнутих и храбрих планера за развој Србије у догледној будућности, осврнимо се на књигу „Солартопија“ – својеврстан Стратешки енергетски план Планете до године 2050. Аутор пројекта за срећну будућност, амерички новинар, писац и антинуклеарни активиста Харви Васерман (Harvey Wаsserman) верује да ћемо од Планете направити Рајски врт, уколико се изборимо са „Кинг  Конгом“ – (King C.O.N.G.—Coal, Оil, Nukes and Gas) – што би значило превазилажење зависности од угља, нафте, нуклеарки и гаса. Васерман предлаже да их заменимо  „Тројством зелене енергије“: сунцем, ветрењачама, хидроцентралама, укључујући и геотермалну (месечеву) енергију плиме и осеке. У израду Стратегије Васерман укључује и урбанисте, који би уместо удаљених неекономичних предграђа пројектовали мале самоодрживе урбане целине, а кључне речи су економичност, рационалност, екологија. Овај визонар не заборавља ни отпад, проглашавајући принцип нулте толеранције, што води ка пракси да се „ништа, буквално ништа не сме произвести што не може бити рециклирано без негативног утицаја на околину.“ Свака стамбена зграда ће бити рециклажни центар, у којем ће се издвајати органске материје за ђубрење паркова, а баште би ницале на крововима зграда. Свака кућа би, уз помоћ соларних панела, постала енергетски самоодржива, уз помоћ државних електричних централа на „зелени“ погон.

Алиса Слатер, оснивач покрета „Abolition 2000“, заговара укидање свих активности везаних за нуклеарну енергију, и предлаже оснивање Међународне агенције за одрживу енергију, ради заустављања градње нуклеарки – „потенцијалних атомских бомби“. Она верује да бисмо заједничким напорима могли да се синхронизујемо са кодом Планете што је основни предуслов за остварење сна о Солартопији: „Уколико што пре ослушнемо шта нам Геа поручује, и без одлагања приступимо дешифровању кода за космички опстанак наше цивилизације, схватићемо да је Солартопија део тог кода. Визија предивног света налази се у нашим генима, она је у сваком таласу који запљускује наше обале, и ако се укључимо у токове те космичке енергије нећемо више бити робови глобално-загрејане, корпоративне планетарне државе, грађене на нуклеарном отпаду, у којој се рађају бебе без мозга.“ Верујемо да за Србију још није касно да се прикључи на Геин код.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. To dal ce se graditi nuklearke u Srbij ostaje da vidimo. Za Srbiju je ogroman problem krsko. Poucen iskustvom da se o greskama slovenaca u Srbiji ne govori kao i o zlocinima u poslednjem ratu a posebno nad srpskom decom u JNA zasto bi nas neko obavestio za akcidente ako i kada se dogode.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *