Почетна / Вести / Jосиповић:Повлачење тужбе и страх од неразумевања jавности

Jосиповић:Повлачење тужбе и страх од неразумевања jавности

ЗAГРEБ – Председник Хрватске Иво Jосиповић изjавио jе да би се могло наћи политичко и морално оправдање да Хрватска повуче тужбу за геноцид против Србиjе пред Mеђународним судом правде у Хагу, али да у политичким круговима постоjе елементи страха од могућих реакциjа, односно хоће ли jавност разумети разлоге.

Правно jе, каже он, углавном jасно како ће таj предмет завршти – потребно jе учинити додатне напоре, пре свега у решавању проблема несталих.
“Kрене ли суђење, обе ће се државе морати суочити с многим неугодним стварима. Aко неко мисли да ће суд у Хагу функционисати тако да ћемо ми бубати по Србиjи као да jе врећа за бокс, jако се вара. И друга ће страна ударати и, колико видим, добро jе припремљена”, навео jе Jосиповић истакавши да jе одлука о судбини тужбе против Србиjе у надлежности владе и да ће он подржати сваку њену одлуку.

Oцењуjући недавну прву званицну посету Београду и сусретима са председником Србиjе Tомиславом Николићем, Jосиповић каже да мисли да jе током те посете пуно тога договорено.
“Договорили смо, на пример, да се осуђени Вељко Mарић из лошег премести у бољи затвор. Договорили смо нека начела за будуће поступања у сличним случаjевима, коjа могу олакшати многе људске судбине. Oтворен jе нови пут комуникациjе хрватске заjеднице с председником Николићем”, навео jе Jосиповић у интервjуу загребачком „Jутарњем листу“.

Tакође, додао jе да су привредници двеjу земаља имали врло успешан састанак.
“Разговарали смо о многим практичним питањима, али наравно да ће та питања у завршници решавати владе. Њих, на пример, треба питати зашто се неке од међувладиних комисиjа састаjу врло ретко, неке последњи пут пре две године, и зашто су закључци наjчешће формалне нарави.

На директно питање зашто се те комисиjе не састаjу, Jосиповић jе рекао да не зна, али jе додао да мисли да са обе стране стоjи “блокада, страх како ће реаговати jавност и опозициjа ако се не остваре максимална очекивања“.
“Oвога тренутка таj страх као да jе са наше стране нешто већи. Премда, постоjе неки проблеми, на пример питање сукцесиjа, за коjе jе очито да их Србиjа кочи. У сваком случаjу, уверен сам да се могло урадити много више”, казао jе Jосиповић.

Председник jе рекао и да има помака у решавању питања несталих, али да има jош и пуно судбина коjе нису откривене. Броj несталих jе, према његовим речима, осетно смањен и данас се трага за jош 1689 особа, укупно Хрвата и Срба.

Упитан какве су биле реакциjе на његов говор у српском парламенту, Jосиповић jе рекао да jе “био веома добро примљен”, што су посланици показали дуготраjним аплаузом. Kаже да jе своjим наступом хтео да покаже да jе Хрватска модерна и отворена земља, коjа jе свесна прошлости, али да то, како jе рекао, ниjе пререка да у добрим стварима не сарађуjе са Србиjом на обострану корист.

Истакавши да су разговорили у Београду били jако добри он се посебно осврнуо на сусрет са Николићем и позитивну атмосферу у Београду..
„Mорам рећи да jе председник Николић – наравно, уз неке ставове с коjима се не можемо сложити, али то jе нормално као што и ми имамо ставове с коjима се он не слаже – показао за мене изненађуjућу отвореност и добру вољу. Лепо jе било видети како су кроз цели Београд биле постављене стотине хрватских заставица, уз велике на неколико места. Нити jедна ниjе скинута, ни оштећена. Ниjе било никаквих протеста поводом мог доласка“, навео jе Jосиповић.

Oн jе указао и да jе медиjска пажња била веома велика,сасвим супротно од оног шту су тврдили хрватски медиjи.
„Начин на коjи су о моjоj посети Србиjи известили поjедини медиjи сугерише се да у делу хрватске jавности постоjи одређен отпор према било каквом контакту са суседном државом. У Србиjи такав отпор према Хрватскоj нисам приметио“, навео jе хрватски председник.

За председника Николића jе рекао да jе био врло срдачан домаћин.
„Разговарали смо сасвим отворено. Oн jе мени врло отворено рекао што мисли да су проблеми на страни Хрватске, а jа сам њему на исти начин, без задршке, изложио наше примедбе. Tа обострана искреност можда представља и наjвећи искорак у односу на досадашње стање. Tоком заjедничке посете хрватскоj заjедници у Воjводини врло jе пажљиво саслушао њихове проблеме. Jа сам примио Србе избегле из Хрватске, коjи су ми предали листу своjих захjева“.

A на опаску да jе та листа била исписана ћирилицом, Jосиповић jе рекао да њему то апсолутно ниjе био проблем.
„Драго ми jе што jе знам. Mорам рећи да су многи од тих захтева потпуно основани и разумни“, рекао jе Jосиповић, а као пример навео jе навео обрачун радног стажа у Хрватскоj коjи се не признаjе, затим неисплаћивање неких пензиjа, стамбено збрињавање.

2 коментара

  1. Dok je Josipovic lukav, inteligenta, obrazovan,patriota,………….
    Predsjednik Nikolic je tupav, naivan, neobrazovan i europejac…….
    Josipovic se svim srcem bori za HRVATSKU, a za koga se bori Nikolic, jos se nezna………………jedino je sigurno da to nije SRBIJA niti SRPSKI NAROD!!!!!!!!!!!!!!!!




    0



    0
  2. Ja jos nikako da pronadjem vreme i mesto gde je to Srbija izvrsila GENOCID nad Hrvatima. Srbija nije ratovala sa Hrvatskom ili B&H,
    Cak sto vise nije pomagala Srbe u Hrvatskoj svoje sunarodnike dovoljno. Hrvati su imali pomoc od stranih drzava ne sa ovih prostora kao sto je Nemacka, Amerika, NATO itd. da bi isterali Srbe iz Krajine. Ostaje Vukovar; poznata stvar je da je u Vukovaru JNA bila napadnuta od hrvatskih paravojnih jedinica.
    To nije bila armija Srbije. Zatim 40 000 proteranih Hrvata iz Srbije.
    Odakle je taj broj i gde su sada? Srbija je oduvek bila najgostoljubivija zemlja i dokazala je to uvek. Mojim prijateljima Hrvatima nije ni dlaka sa glave falila u Srbiji tokom ratova ili miru.
    Treba jednom zanavek energicno da se Srbija odbrani od tih gnusnih lazi. Srbija se jos nije ni istinski pozabavila sa stvarnim Genocidom Srba u Hrvatskoj za vreme NDH kao Jasenovac i druga stratista. Ja sam Srpkinja iz Hrvatske i mogu iz alicnog iskustva reci nesto o Genocidu gde sam izgubila 90% od svoje familije, prijatelja, komsija i sve ono sto meje okruzivalo i nasla utociste kao dete izbeglica u majci Srbiji.
    Potpisujem se kao potomak hrabrih Krajisnika. Da nije nas bilo Hrvati bi cekali jos ’tisucu leta’ svoju drzavu.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *