Излог књиге

Алекса Ђилас, „Рушевине и зидови”
Албатрос Плус,
Београд, 2013.
Есеји, портрети, полемике , интервјуи – одређење је које се чита у поднаслову нове књиге Алексе Ђиласа, писца, публицисте и полемичара, присутног готово две деценије у нашем јавном животу, пажљиво и са уважавањем слушаног и тумаченог.Наслови попут „Патриотски антинационализам Десимира Тошића” (овом публицисти и јавном раднику, одн. успомени на њега, књига је и посвећена), „Патриотизам као одбачена мудрост – мање познати Пекић“, „Ване Ивановић – Југословен, демократа и пријатељ“ „Вермер из Титове Југославије“ својим одабраним темама и јунацима обећавају читаоцу занимљив садржај и уживање у причи о нашем времену и његовим немирима, недоумицама, актерима и раскршћима.
„Текстове сам поређао хронолошки и на почетку сваког од њих, у горњем десном углу странице, налазе се месец и година када је објављен“, појашњава аутор, дајући у наставку читаоцу бројне информације и корисна „упутства“ за „служење“ овом књигом.

Милош Јевтић,  Два срца Горана Милашиновића
Београдска књига,
Београд, 2013.
Књига Два срца Горана Милашиновића у познатој Колекцији Одговори – садржи разговоре које сам у другој половини 2012. и у првој половини 2013. године водио са професором Медицинског факултета и књижевником др Гораном Милашиновићем, каже аутор Милош Јевтић.„Књига представља доказ да у нашој средини постоје личности које су у стању да успешно делују на два сасвим различита креативна простора. Отуда, ова књига може да буде трајни подстицај свима онима – надајмо се да ће их бити све више – који ће желети да се огледају на разним креативним пољима. Сумње нема, ова књига ће бити и подстицај будућим лекарима и књижевницима да опстану на изазовним трасама стваралаштва“ каже Јевтић.

Владимир Вујић, „Од Шпенглера до Светог Саве“
„Жагор“, 2013.
У издавачкој кући „Жагор“ из Београда (познатој по откривању и објављивању прећутаних писаца и књига) појавио се зборник есеја угледног српског философа и књижевног критичара Владимира Вујића, „Од Шпенглера до Светог Саве“. Ученик Божидара Кнежевића и Михаила Петровића Аласа, преводилац Шпенглерове „Пропасти Запада“ на српски, прешао је пут од бергсоновца и прагматисте на трагу Виљема Џејмса до хришћанског мислиоца на трагу Владике Николаја. Као жртва новог титоистичког поретка, умро је у Бразилу 1951. Вујић је први дефинисао српску културу као период између два бекства – Растка Немањића у манастир, и Доситејевог из манастира. Још једно откриће за историју наше мисли.

Мишел де Монтењ, ОГЛЕДИ
Српска књижевна задруга, Београд, 2013.
У редовном 105. колу Српске књижевне задруге објављен је интегрални превод прве књиге чувеног дела француског хуманисте позне ренесансе Мишела де Монтења (1533 – 1592)у преводу проф. др Изабеле Константиновић.
До сада су на српском језику Огледи могли да се читају само у изабраним одломцима. Сада је пред читаоцем интегрални текст Монтењев на 530 страна. Проф. др Татјана Шотра у рецензији пише да овај превод омогућава читаоцима“ да уживају у тексту овог филозофа, али и у богатству преводиочевог српског језика који попут најфинијег ткања постепено израста до димензија равних Монтењевом стилу и језику… Поред најинтимнијих људских, писац покреће и свевремена питања о друштвеним и моралним вредностима: о мењању закона, о чувству за добро и зло, о божанским заповестима, о нашој управи, о обичају одевања, о неједнакости међу нама…“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *