Почетна / Економија / Индустрија и инвестиције – једнако порези

Индустрија и инвестиције – једнако порези

Без озбиљних инвестиција нема јаке индустрије, без јаке индустрије нема од кога да се наплати порез, а када нема пореза, онда ником није добро, јер је државна каса празна

Три сегмента, ван сваке сумње су три стуба нормалног функционисања било ког економског модела, а самим тим и оног који данас егзистира у Србији. Без озбиљних инвестиција нема јаке индустрије, без јаке индустрије нема од кога да се наплати порез, а када нема пореза, онда ником није добро, јер је државна каса празна. Отуда се намеће питање како гиганти реалног сектора српске економије стоје по питању попуњавања државне касе.

СВЕТСКИ, ПА НАШИ Није тешко претпоставити да су по питању профитабилности (а самим тим и плаћања пореза) на првом месту стране компаније које послују у Србији. Странци, пре свега менаџери великих корпорација, немају навику да питања државних захвата решавају уз ракију у кафани, па самим тим често и немају могућност да се њихове компаније тих дажбина ослободе (као што је неретко случај са локалним „бизмисменима“, али о том – потом).

Америчка компанија са најдужим стажом рада у Србији, свакако је„Кока Кола“, која је недавно прославила 45. година рада у нашој земљи. Сада она располаже са три фабрике, запошљава око 1300 људи, а само у 2012. години у буџет Србије са рачуна компаније на име пореза директно је отишло три милиона евра. Ако посматрамо мало шире, допринос гиганта прехрамбене индустрије српском БДП, у просеку достиже ниво од 1,18%, ако рачунамо и финансијске активности добављача и дистрибутера компаније, њихову добит, порезе и доприносе.

Врло солидно изгледа и допринос међународне корпорације „Бритиш Американ Тобакко“, која контролише бившу „Дуванску индустрију Ниш“, националној економији. Наиме, од 2003. годишњи просек уплата у буџет на име пореза, акциза, такси и других дажбина, износи око 95 милиона евра. Један од највећих произвођача цигара у регији може да буде са основом поносан на своје пословање у Србији – директна инвестиција у компанију износи око 200 милиона евра, од којих је 150 милиона отишло за куповину и модернизацију фабрике, где и дан данас ради више стотина људи. Чињеница да је Србија држава са највећим бројем пушача у Европи, не оставља сумњу у то да ће нишка фабрика дувана још дуго бити озбиљан извор средстава за буџет републике и покретач привреде на југу Србије.

СТУБ СТАБИЛНОСТИ Најмлађи, али свакако не и најмањи буџетски платиша је„НИС Гаспромњефт“, који у Србији под тим именом и са новом власничком структуром функционише од 2009. године. Без обзира на акумулиране губитке (почетком 2009. године приближавао се износу од 500 милиона евра), компанија редовно попуњава државни буџет, дајући до 13% његовог прихода. Према резултатима рада у 2012. години, „НИС Гаспромњефт“ учествовао у БДП Србије са респектабилних 8,6%, што може да се упореди са улогом пољопривреде – стратешке гране српске економије. Ако говоримо о бројкама, само у 2012. години „НИС Гаспромњефт“ уплатио је држави 111,3 милијарди динара на име пореза и такси, а још 7 милијарди динара исплаћено је кроз здравствено и пензионо осигурање. Треба напоменути да износ пореза, плаћених у првој половини 2013. године, а то је више од 57 милијарди динара, скоро за трећину већи, него износ дажбина за исти период 2012. године. Разлог томе су промене политике у сегменту акциза и повећање ПДВ-а. Ако све саберемо, од 2009. Закључно са 31. јуном 2013. године, на име пореза, акциза, такси и доприноса за запослене „НИС Гаспромњефт“ је Србији исплатио 475 милијарди динара. Током лета 2013. на рачун државе по први пут у задњих 5 година стигла је и дивиденда у износу од 12,36 милијарди динара. Анализа наведених података показује да је управо „НИС Гаспромњефт“ један од стубова стабилности финансијског система Србије, као и гарант функционисања РФЗО и ПИО Србије, у чије касе је нафтна компанија од 2009. године до сада уплатила више од 30 милијарди динара.

А ГДЕ СУ НАШИ? Домаћи привредници, нажалост, нису толико ажурни као што је случај са страним капиталом. Наиме, евиденција Пореске управе Србије бележи да укупан дуг првих 5 компанија на листи пореских дужника премашује износ од 90 милијарди динара. Сви ми још памтимо „случај Симпо“, када се тек након интервенције првих људи државе решило питање пореског дуга једног од најактивнијих привредних субјеката домаћег порекла – компаније„Симпо“ чиј је дуг на име пореза износио још пре месец дана 4,5 милијарде динара. Ништа необично било је и медијско препуцавање бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа и власникаТВ Пинк Жељка Митровића – ако оставимо по страни политичке и приватне размирице овог моћног двојца, довољно је рећи да су у питању опет били порези, које је једна од најуспешнијих ТВ кућа целог Балкана измиривала, благо речено, крајње нередовно.

Највећа приватна компанија Србије, „Делта холдинг“, без обзира на ситуацију око хапшења њеног власника Мирослава Мишковића, такође активно пуни републичку касу. Наиме, у 2012. години компаније, које послују у саставу холдинга, пребациле су на рачун државе око 130 милиона евра, укључујући и порез на продају ланца супермаркета „Макси“. Интересантно је да уплата „Делте“ може да се представи на врло сликовит начин – то је 61% од укупног износа годишњег буџета за прављење путне инфраструктуре у Србији.

Међутим, удео државних компанија, у пореском делу буџета Србије је крајње мали – рецимо, према незваничним прогнозама, од државних компанија у републичку касу до краја 2013. године слиће се само нешто мање од 9 милијарди динара, што је два и нешто пута више од предвиђених буџетом 4 милијарде. Најистакнути платиша у овом „јату“ је„Телеком Србије“, који је у 2012. години на име пореза, доприноса и других ставки увећао финансијску моћ државе за 3,7 милијарде динара. Али нажалост, нема пуно компанија у државном власништву, које знају да следе пример „Телекома“.

ФИАТ је још на чекању

Још један велики подухват који се реализује на територије Србије уз помоћ релевантног страног партнера је фабрика аутомобила ФИАТ, где је удео државе Србије 30%. У 2013. години ФИАТ Србија, захваљујући започетој производњи новог модела „ФИАТ 500Л“ постао је највећи извозник са приходом од иностране продаје у износу од 840 милиона евра само за првих 7 месеци текуће године. Међутим, профитабилност ФИАТ у Србији у многоме је заснована на подстицајним мерама државе, која је тој компанији у 2012. на име субвенције за инвестиције, уштеде на кредиту одобреном од стране власника удела, помоћ за обуку, изузеће од плаћања пореза на лична примања, смањење цене енергије, субвеницје одобрене по принципу старо за ново, помогла ФИАТ са 1,183 милијарди динара. Компанија у истом периоду на рачун државе уплатила само 1,014 милијарди динара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *