Почетна / Култура / И са ђаволом због профита

И са ђаволом због профита

Холивудски пакт са Хитлером

Пише Владислав Панов

У књизи „Колаборација: Холивудски пакт са Хитлером” који ових дана пали историјску ватру са обе стране океана аутор Бен Арванд тврди да су током тридесетих година прошлог века холивудски студији отворено сарађивали са нацистичком Немачком не би ли обезбедили тржиште за своје филмове

У свету лажи и тајни, обмана и подвала, могуће је поверовати у сваку причу, колико год она невероватно и чудно звучала. И највероватније ћете бити у праву што верујете, јер су врло често најневероватније приче оне које су истините. Аутор књиге, која тренутно провоцира опречне и бурне реакције, једнако код критике и код публике, жели да поверујемо у њих. Сам наслов је привлачан у својој невероватности и интригантности – „Колаборација: Холивудски пакт са Хитлером“! Аутор је острвски харвардовац, млади професор Бен Арванд који је пронашао начин да изађе из потпуне анонимности и на самом почетку свог рада постане светски познато име. И није му, наравно, важно што му је популарност резултат поменуте опречности. Заправо, он је изузетно расположен што је у центру пажње и што му је омогућено да објашњава своје ставове посредством најутицајнијих медија.

Нашу цивилизацију, осим бесомучне трке за материјалним стварима, карактерише и увек интезивна фасцинираност универзално интересантним темама. Поред новца, политике и моћи, ту је и секс, а одмах за њим Хитлер и нацизам. Професор Арванд се определио за Хитлера. И када га је повезао са Холивудом, такође универзално привлачном појавом, нарочито зато што је веза негативно конотирана, његово је дело постало провокативни бестселер. На саму идеју да је Холивуд склопио некакав пакт са Хитлером огласили су се бројни браниоци његове чистоте, па су Арвандово дело облепили негативним етикетама. За њих је његова књига скандалозна, потпуно неистинита, квазиисторијска, клеветничка, срамотна, јевтини лажни памфлет и  штошта друго у том стилу. Највеће критике Арванд је добио од историчара Томаса Доертија са Универзитета Брендиса, аутора који се бавио везом између Холивуда и Хитлерове Немачке тридесетих година прошлог века и који је све што је његов колега написао у својој књизи назвао измишљотинама и тендециозним негирањем историјских чињеница. Шта је то толико изиритирало Доертија и његове истомишљенике? У својој књизи Арванд тврди да су у деценији уочи Другог светског рата Холивуд и Хитлерова Немачка успоставили  посебан однос у коме се Холивуд у потпуности повиновао немачким политичким интересима. До ове невероватне тврдње, каже Арванд,  дошао је после чак десетогодишњег истраживања и све што је навео у књизи поткрепљено је аутентичним историјским документима, до којих је дошао копајући по архивима Немачке и Сједињених Држава.

[restrictedarea]

Монструозни прагматизам По њему, током тридесетих година прошлог века главешине великих студија ни изблиза нису биле против Хитлера и његове Немачке, како неки историчари Холивуда деценијама тврде. Званична историја, наиме, тврди потпуно супротно, па је Арвандово откриће о холивудском повлађивању Хитлеровој Немачкој, чак и о отвореној колаборацији са њом, заиста интригантна. Још је веће историјско светогрђе сазнање да је један холивудски студио током предратних година чак финансирао немачко наоружавање! Реч је о чувеном студију МГМ (сурова животна иронија је да су оснивачи тог студија Јевреји) који је, у настојању да извуче свој новац из Немачке, уложио средства у немачко оружје. За аутора ове књиге тај је детаљ најшокантније откриће до кога је дошао у својој вишегодишњој припреми материјала за ову тему. И даље, да би осигурали пословање у нацистичкој Немачкој током тридесетих година, власници и руководиоци студија отворили су посебно конзулско место за немачког представника са посебним обавезама у Холивуду. Његов једини задатак је био да обави цензорске послове за рачун Немачке. Невероватно је да су тамо дозволили конзулу нацистичке Немачке да цензурише филмове које Холивуд припрема за немачку дистрибуцију и да из њих избаци све што би било увредљиво или политички неприхватљиво. Тај посао обављао је Георг Гислинг, кога су звали Хитлеров холивудски конзул. На типичан немачки начин, он је све време свог боравка у Лос Анђелесу предано обављао цензорске задатке, чак дотле да је директно утицао не само на процену да ли ће потенцијално неприхватљиве сцене остати у филму већ и да ли ће неки филм уопште бити снимљен. Зато, тврди Арванд, филм о томе како се у Хитлеровој Немачкој поступа са Јеврејима није снимљен јер је против таквих настојања конзул вршио жесток притисак. Има и конкретних примера. Сценарио, на пример, за филм о прогону Јевреја у тадашњој Немачкој, дело чувеног Хермана Манкијевица, аутора сценарија за „Грађанина Кејна“, никада није добио зелено светло јер је нациконзул Гислинг поручио холивудским студијима да уколико такав филм буде снимљен, више ниједно дело из Холивуда неће бити дистрибуирано у немачким биоскопима. Иако су на одлучујућим позицијама Холивуда и онда, као уосталом и данас, били Јевреји, прихваћен је овај ултиматум. Разлог је монструозно прагматичан. Обезбедивши несметано присуство на немачком тржишту, холивудски студији су играли на дуже стазе пошто су проценили да ће евентуално немачко освајање других земаља значајно повећати тржиште за њихове филмове!

Ко је на правој страни историје Критичари ове књиге истичу да је, чак и ако су ове фантастичне Арвандове идеје резултат истраживања и ако за њих постоје докази, занемаривање других историјских чињеница у најмању руку непоштено. Најпре, његова је истина непотпуна. Јер, главешине холивудских студија су током предратних година обилно финансирале шпијунски рат против нацистичке Немачке, основали су Антинацистичку лигу, финансијски су подржавали заштиту Јевреја и иницирали  друге сличне акције и напоре у борби против долазећег зла Хитлерове империје. Све су то, међутим, по Арванду, радили приватно. Као компаније, своје су интересе штитили колаборацијом са Немачком на најширем плану. У то, тврди аутор, нема никакве сумње. И у том случају се показало да је бизнис изнад свега. Уосталом, током тридесетих година прошлог века нацисти ни изблиза за свет нису били оно што су постали касније и што представљају данас. Њихова историјска злодела су тада била у повоју. Иако су упућени могли да претпоставе шта ће се дешавати, посебно Јеврејима, нико, па ни Холивуд, није предузео ништа да то спречи. Сви су, па и Холивуд, учинили све да покушају да заштите своје мале интересе, за њих далеко веће од свих других,  заиста великих. У Холивуду су увек, па и тада, мислили само на своје новчанике. Наклоност публике према америчкој индустрији забаве створила је иконе праведности које су увек биле на правој страни историје. Отуда силно згражање над Арвандовим открићима. Међутим, оно је  сасвим неосновано, јер је Холивуд увек био само на својој страни.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Sa njim pogotovo.
    Ako su nemacki koncerni radili i u SAD (i svetu) tokom celog rata, ..
    Ako su americku ambasadu, prakticno, nacisti zatvorili 1943,
    Ako je americki“sitni“ sluzbenik ambasade, „pozajmljivao“ novac
    sirotom Hitleru i „pomagao“ mu u pisanju „njegovog“ kapitalnog dela (dok ga uopste nije interesovala amicija „molera“ i akvareliste), ..
    Ako su, kljucna oprema i alati za proizvodnju aviona, nacistima stigli iz SAD, ..
    Ako je film vec postao mocno propagandno oruzje, zasto ne bi odabrani filmski studio, …
    Kad su se SAD, najvise „okoristile“, „zarobljenim“ strucnjacima,
    brojnim tehnickim resenjima (kad americki oficir, u filmu, kaze,
    da je nasao crteze najglupljeg aviona, a bez propelera), …
    Kad je toliko knjiga napisano (a nisu ni romani, trileri, „fiction“,..) o vezi SAD i uzdizanju nacista, nemackom prisustvu
    danas, …
    Sta je neverovatno u naci-holy filmskoj vezi?
    [Sta je neverovatno, kad medju americkim Jevrejima (ni njihovom,
    donetom kapitalu) holy-film, nema nijednog „bad guy“-a (kao sto nema ni slovca o prljavom nocu)?
    Da li je to samo umetnost „Holiwood“-a, a u SAD?]
    Neee, T.Z. je sve to!
    Srboljub Savic




    0



    0
  2. Ни филм Чарли Чаплина Холивуд је дуго држао на леду.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *