Почетна / ТВ коментар / Говори српски да те свака ТВ заобилази

Говори српски да те свака ТВ заобилази

Пише Миодраг Зарковић

Насупрот Франку Фратинију, који је на Б92 дочекан уз уобичајену снисходљивост  телевизијске куће према Западњацима, заступници бојкота предстојећих локалних избора на Косову и Метохији никако да добију простор на националној фреквенцији

Кампања наговарања косметских Срба да изађу на локалне изборе, које је Атифете Јахјага заказала за трећи новембар, посебно се захуктала током месеца октобра. Да погледамо како се  захуктавање одразило на списак званица у емисијама телевизије Б92 које су се првенствено бавиле косметским питањем.

У понедељак, 7. октобра, у „Кажипрсту“ је гостовао Крстимир Пантић, заменик директора Канцеларије за Косово и предводник једне листе пријављене за изборе. Седам дана касније, у понедељак 14. октобра, такође у „Кажипрсту“ гледали смо Оливера Ивановића, челника још једне листе пријављене за изборе. А онда је дошао и последњи „Утисак недеље“, приказан 20. октобра, у којем су гостовали – нећете веровати – Крстимир Пантић и Оливер Ивановић! (Поред њих, у емисији је учествовао и Живојин Ракочевић, новинар и књижевник из Грачанице.)

За све то време, нити једном на „деведесет двојци“ гост није био нико од косметских Срба који се залажу за бојкотовање предстојећих избора, иако став о бојкоту дели убедљива већина становништва у четири општине. Према свим проценама и истраживањима, наиме, расположење тамошњег народа је одлучно против учешћа на изборима и претпоставља се да неће гласати ни десет одсто бирачког тела (Пантић и Ивановић су у поменутом „Утиску недеље“ рекли да њихова испитивања јавног мњења говоре да ће гласати 13-15 процената бирача на северу, што у стварности, када се одузму „три на карте“ која Пантићеве и Ивановићеве анкете неминовно носе са собом, значи да ће излазност вероватно бити једноцифрена); уз то, неизлазак на изборе представља основно право сваког грађанина, или би барем морао то да буде; а ипак, упркос свему томе, на Б92 се пред камерама није појавио нико ко заступа тај већински став Србији оданог народа на северу окупиране покрајине.

[restrictedarea]

Нагласак је на Б92 зарад једног занимљивог поређења: прошле године, уочи скупштинских и председничких избора, на овој телевизији у безмало свакој предизборној емисији учествовао је неко ко је призивао фамозне „беле листиће“, што је тада био позив на својеврстан бојкот кандидата, ако не и самог поступка гласања. Тај бојкот је „деведесет двојци“ био изузетно занимљив и у емисијама те телевизије придавана му је ванредна пажња, али данас, када Србији одано становништво са севера Косова и Метохије води борбу за своје „беле листиће“ – при чему је код њих то питање живота или смрти – Б92 не придаје тој борби никакав значај.

Ни остале ТВ станице нису ишта другачије у овом смислу. У протеклим седмицама, заиста није примећено да је на националној фреквенцији прилику да учествује у отвореној расправи добио  било ко од оних који се залажу за бојкотовање Јахјагиних избора. Најутицајнији медијски простор данашње Србије практично је забрањен за већинско опредељење људи који су у претходних 14 година претурили пакао преко својих глава не би ли очували српску државност у јужној покрајини: у том податку крије се права мера суноврата данашњег телевизијског новинарства.

***

Додуше, Оља Бећковић је на почетку дотичног „Утиска недеље“, овог у којем су учествовали Пантић, Ивановић и Ракочевић, рекла да је била звала у емисију и заступнике бојкота, али да се они нису одазвали. Или можда, како се упитала Оља Бећковић на почетку емисије, просто нису имали храбрости да прихвате позив:

„Чега се плаше они који бојкотују изборе а које смо вечерас звали да дођу у емисију, па се нису… дакле, мој је утисак: нису се усудили да дођу; мада, то није било образложење.“

Водитељка није именовала ко је то од бојкоташа одбио њен позив. Зато се не може поуздано утврдити колико су ове речи истините. Али, вреди напоменути да су се, дан после емисије, преко друштвених мрежа – јединог електронског „медија“ који им још није забрањен – огласили сви они на које се наведена изјава могла односити. И сви до једног су поручили да им никакав позив да учествују у „Утиску недеље“ није био упућен.

Дакле, можда нису заговорници бојкота ти који се нису усудили да прихвате јавну телевизијску расправу о предстојећим Јахјагиним изборима. Можда се у ствари телевизијски ствараоци, попут Оље Бећковић у овом случају, никако не усуђују да заговорнике бојкота уопште позову у расправе, али се зато усуђују да своје неусуђивање прикривају иза неутемељених (и непроверивих) тврдњи као што је ова изговорена на почетку последњег „Утиска недеље“.

***

За разлику од косметских Срба, има ко је добродошао на све телевизије са националном фреквенцијом: Франко Фратини. Нарочито је добродошао на Б92, где је, на дан када је званично преузео улогу саветника у Влади Србије, био гост поподневних вести. Водитељка која је обавила разговор са Фратинијем, овако га је поздравила:

„Добар дан, добродошли на Б92, ово је ваша прва посета нашој мрежи и дефинитивно сте први саветник који долази у наш студио.“

Толика љубазност, праћена широким осмехом и присутна у целокупном десетоминутном разговору, у оштрој је супротности са уобичајеним ставом новинара куће, који се према државним чиновницима иначе односе грубо, иследнички, па и дрско (тако они, школовани по би-би-сијевима, замишљају „истраживачко новинарство“, ваљда). Е сад, разлика је у томе што у уобичајеним околностима гостују овдашњи јавни делатници, према којима је новинарима Б92 дата слобода да се понашају без икаквог обзира. Фратини је пристигао из Европске  уније, због чега на Б92 може да ужива у јасно повлашћеном положају, видљивом из авиона.

Неколико сати касније, разговор са Фратинијем обавила је и Радио-телевизија Србије, чија новинарка, истини за вољу, према Владином саветнику није показала толику снисходљивост. Барем та снисходљивост није била видљива пред камерама, тачније, у коначној верзији снимка разговора који је приказан у „Дневнику“. Али, шта што новинари РТС-а не пате од снисходљивости према странцима, када цео РТС пати од изразите снисходљивости према Б92 – такође видљиве из авиона?!

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. B92 je u biti srpski izdanak BBC i CNN televizije. Zivio je u domu za nezbrinutu djecu, BBC i CNN su ga prihvatili i odgojili u svom duhu. Mali B92 slabo prica srpski, idoli su mu svi koji govore strani jezik ukljucujuci i albanski. BBC i CNN od svojih vlada zato imaju olaksice pri placanju taksi i mjesecno im se uplacuje pozamasna suma za uzdrzavanje ovog retardiranog djeteta.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *