Почетна / Друштво / „Геноцид” Окружног суда у Сомбору

„Геноцид” Окружног суда у Сомбору

Пише Јован Пејин

Својом пресудом о рехабилитацији стрељаних фолксдојчера, суд у Сомбору, септембра 2013. године, спроводи озбиљну ревизију историје и одлука влада земаља антихитлеровске коалиције, као и међународних обавеза бивше Југославије које је Србија, као чланица Уједињених нација, преузела

Суочавање са проблемом истине о геноциду над Србима у Бачкој 1941-1944. године стално се одлаже. Од око 190. 000 Срба који су живели у Бачкој 1941. године, ослобођење и крај рата дочекало је око 100.000 душа. Остали су били побијени, расељени, отерани у логоре и изгнани у окупирану Србију. Ослобођење Бачке, октобра 1944. године, у првих неколико месеци прошло је у знаку гоњења ратних злочинаца и њихових помагача Мађара и Немаца, али и Угросрба, Угрословака и Угрорусина-унијата!

Недавно донета Пресуда Окружног суда у Сомбору о рехабилитацији стрељаних фолксдојчера на иницијативу њихових рођака из Мозбурга у Немачкој, пре свега због историјских чињеница, врло је проблематична. Вест коју су медији објавили гласи: „Виши суд у Сомбору донео је пресуду о рехабилитацији 113 грађана Оџака немачке националности који су побијени 23. новембра 1944. године непосредно уз овај градић на путу за Каравуково, од стране јединица које су ослобађале Војводину. Овај судски поступак спроведен је на основу Закона о рехабилитацији из 2006. на захтев удружења грађана „Удружење Оџачана Мосбург“ у Немачкој.” Из ових редова није се, међутим, могло закључити – ни  због чега је група фолксдојчера из Оџака подвргунта најтежој казни, нити због чега је суд у Сомбору донео овакву одлуку. Одмах се, из разумљивих разлога,  јавила сумња да је реч о накнадној политизацији овог догађаја. Такође, јавила се и сумња у исправност одлуке суда, донете, очигледно, по систему „сви смо кривци.“ Тачније речено, суд у Сомбору врши ревизију историје, као и одлуке влада земаља антихитлеровске коалиције и међународних обавеза бивше Југославије, које је (као чланица Уједињених нација) преузела и Србија. Реч је о одлуци  да се казни Немачка као изазивач Другог светског рата.

 

ЗАБОРАВ У ДУХУ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА Поред реченог, одлука Окружног суда у Сомбору полази од става да се ништа није десило у Бачкој од априла 1941. до октобра 1944. године када је ослободилачка Црвена армија, у садејству са партизанским одредима НОВЈ, ослободила Банат и Бачку. Тек октобра 1944. године почели су страшни догађаји и почео je геноцид у Бачкој, а места где су се одиграли насиља и злочини нису обележенa.

Шта је са стратиштима и гробним местима југословенских војника који су се повлачили и били нападани од терориста Мађара и фолксдојчера?

Нема ни једног споменика посвећеног овим догађајима, тако да се губи сећање да су се ови злочини уопте догодили.

Нису обележена ни сва места     позорнице убијања српских цивила,  жена и деце априла 1941, а још мање Рације 1942. године где је број страдалих умањен због политике братства-јединства у Војводини. Можда је зато подигнут споменик у Чуругу процесуираним Мађарима од октобра 1944. до маја 1945. године, немзетерима и њиховим помагачима, извршитељима геноцидног злочина у јужној Бачкој  над Србима 1941-1942. године и касније?

Поставља се и разложно питање: да није овај споменик, откривен  иначе у присуству политичког врха Србије, утицао на став судије Окружног суда у Сомбору да донесе речену одлуку  за лица над којима је извршена најтежа казна новембра месеца 1944. године, месец дана по ослобођењу Бачке?

Према овој пресуди Окружног суда у Сомбору (у форми која је саопштена јавности), Бачка је била простор тортуре и масовне смрти Немаца после октобра 1944. године.
Да ли је то баш тако?

Ево неколико чињеница које у овим разматрањима не би требало  занемарити.

 

[restrictedarea]

РАТНИ ЗЛОЧИНИ СЕ МОРАЈУ КАЗНИТИ Јосиф Висарионович Стаљин је у Техерану крајем 1943. године предложио да се, због ратних злочина, казни 50 до 100 хиљада немачких штабних официра. Председник САД Франклин Д. Рузвелт смањио је број на 49 хиљада, док је Винстон Черчил тражио да се они изведу пред суд и стрељају и заузео став да ратни злочинци морају да плате за своја недела.

Споменули смо повлачење југословенске војске са југословенско-мађарске границе априла 1941. године. Како се војска полачила тако је покретана побуна Мађара и фолксдојчера иза леђа ове војске, што је био злочин против државе. Сходно томе, држава је  предузела кораке да истражи и казни виновнике почињених недела  и да се осигура да се тако нешто више не деси. Легитимна НОВЈ и ПОЈ, а од 1. маја 1945. године Југословенска армија, била је обавезна да штити територијални интегритет и безбедност Југославије, односно тада ослобођени део њене територије.

У ратним збивањима, нови органи власти 1944. године прикупљали су доказе ради утврђивања ратних злочина који су се десили.

Успостављене су комисије које су прегледале доказни материјал, извршиле идентификацију злочинаца грађана, немзетера, полицајаца, жандара, вођа угронацистичких партија и немачких нацистичких организација. Овај начин прикупљања података о злочинцима и њиховим помагачима био је потребан да се утврди немачки  допринос злочинима.

Потреба да се заузме овакав став настала је на основу немачко-мађарског споразума од 30. августа 1940. године који је предвидео припадност немачкој народоносној групи сваком лицу које тврди да је немачког порекла и да, као такво, прихвата вођство Немачког народног савеза у Мађарској.

 

ПРАВНИ ОСНОВ РЕПРЕСИЈЕ Овај став из немачко-мађарског споразума омогућио је органима нове југословенске власти да поступе према Немцима исто онако као што су то учиниле чланице антихитлеровске коалиције – уважавајући став да је немачки народ крив за рат и ратне злочине, да је потребно колективно кажњавање и деколонизација Немаца из источне Европе.

Југословенкска комунистичка власт поступила је према реченом ставу вођа антихитлеровске коалиције, а IV хрватски корпус, под командом Главног штаба НОВ Хрватске и генерала Ивана Рукавине, као и хрватска ОЗН-а обавила је кажњавање по Војводини – етничко чишћење фолксдојчера, а затим и ликвидацију терористичких група остављених од Вермахта да делују иза леђа Црвене армије и НОВЈ и ПОЈ на ослобођеној територији.

Репресија, у овом случају према фолксдојчерима, била је уперена према онима који су се укључили у окупациони систем Хортијеве Мађарске и били партијски радници у немачким организацијама, омладинским и другим, које су шириле расизам и мржњу према Србима и Јеврејима, али и Словенима уопште. Правна основа   била је међународно право – Декларација о немачким ратним злочинима Међусавезничке конференције одржане у Москви 1943. године која је обухватила не само Немачку већ и њене савезнике, као и добровољце из других земаља који су ступили у СС јединице.

Балдур фон Ширах, нацистички првак који се старао о омладини, на процесу у Нирнбергу 1946. године признао је да се омладина немачке мањине у Војводини осећала делом немачке омладине у Рајху, односно хитлерјугенда и они су дочекали окупаторе  са добродошлицом.

Имајући у виду ову чињеницу, јасно је зашто погром Мађара над Србима није наишао на отпор немачке мањине него на подршку, а затим су фолксдојчери марта 1944. године одобрили (манифестацијама)окупацију Хортијеве Мађарске од стране Рајха.

Када је формирана дивизија „Бока“ од мађарских фолксдојчера којих је било око 800.000, те су били обухваћени мобилизацијом и Немци из Бачке са седиштем у Врбасу недалеко од Оџака, масовно су ступили у ову СС дивизију која је извршила неколико војних акција и „прославила се“ бруталношћу својих војника. На крају су је уништили Чеси  1945. године.

Војничке акције дивизије „Бока“ имале су одјек у Бачкој међу фолксдојчерима. Они су прихватили задатке од Вермахта  и формирали терористичке групе које су извршиле више успешних диверзија пошто су поседовали војну опрему, оружје и радио-станице. Поред ових диверзија, код Оџака је убачена група падобранаца, а војне власти су добиле наредбу да изврше претрес насеља  и пронађу оружје и осталу војну опрему и терористе, према којима су поступили по ратним законима.

Сведочења о страдању фолксдојчера у Оџацима 23. новембра 1944. године прикупљана су на основу записа усменог казивања  самих преживелих фолксдојчера. Ова сведочења нису проверена кроз архивску грађу.

Одлука Окружног суда у Сомбору о рехабилитацији  фолксдојчера, најблаже речено, јесте ревизија историје и супроставља се одлукама антихитлеровке коалиције; она је и негирање Нирнбершког процеса 1946. године и свих суђења немачким ратним  злочинцима у Европи, не само у бившој Југославији.

Ова одлука је политичка и прикрива одговорност немачке мањине као колектива за злочине над Србима у Бачкој, али и Банату и другим крајевима. Као што смо објаснили, она  одбацује одлуке Московске и Техеранске конференције да злочинци морају бити кажњени и да немачки народ сноси колективну одговорност. Уместо реченог, колективна кривица се пребацује на српски народ!

 

РЕЛАТИВИЗАЦИЈА С ПРЕДУМИШЉАЈЕМ Пангерманизам и пруски милитаризам који су заједно створили нацизам био је заједнички за све Немце, те ни фолксдојчери из Оџака у Бачкој нису били изузетак. Основа њиховог става је пангерманска доктрина “Немачка се простире тамо где се чује немачки језик”.

Немачка се, према пресуди Окружног суда у Сомбору, простире тамо где се налазе немачка гробља, па и ово у Оџацима!

Циљ притиска да се рехабилитују стрељани фолксдојчери је да се Срби сврстају у исти кош са фолксдојчерима нацистима и мађарским немзетерима, да се изврши релативизација свега онога што се догодило у Бачкој по доктрини „сви су криви“! Тиме се ратни злочини деле, геноцидност се преноси и на Србе, а они који су починили геноцид немају право на територије!

Јовген Њаради, комесар подручја и председник Војног судског већа у Суботици 1944. до 1945.  године, изричито каже да међу осуђеним ратним злочинцима и припадницима нацистичких и угронацистичких организација нема ни једне невине жртве ! Да је било другачије, реаговала би Савезничка комисија која је већ октобра-новембра 1944. године стигла у Београд и контролисала мере власти, војних и цивилних, према Немцима и Мађарима.

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Citajuci ovaj clanak a posebno proucavajuci fotografiju nemogu da izbegnem utisak da je ista uradjrna visoko profesionalno. Slikana je u samom trenutku ispaljivanja zlocinackih hitaca u nevine ljude. Onaj ko je drzao fotoaparat je iz istog copora zivotinjskog kao i oni sto su pucali. Namera mu je bila da uhvati trenutak kada projektili prolaza kroz tela jadnika i u tome je uspeo. Iza zrtava vide se oblacici rasprsene krvi a oni su jos uvek na nogama. U nedoumici sam od koga su ucili holivudski ,,majstori,, specijalnih efekata???? Oficir, naravno nemac, drzi ruke na dupe a ova politicka kamarila kod nas pokusava da me ubedi da su nam to jedini prijatelji. Alo bre Srbi……..




    0



    0
  2. Испред Предсједништва подићи споменик А: Хитлеру, У књаз Михајловој Павелићу, а плато испред Скупштине Града нацистичкојм градоначелнику Драгом Јоцвановичу )Још му и слика, ваљада, због ближњих који нбикада не напустише Стари двор

    Мало сам мирнијиО оде восак мешетара Којадиновић (Дража) и сличица Трећерајховског јаничара Недића.

    Не знам само гдје ће подићи дпомрник Фрању Сарајевском. На Дедињу“ или у Сарајевској улици.

    Зато, живјела вам ваша Јевропа -поручује вамевроскептик у им е српсдких мазохиста




    0



    0
  3. Moram prvo podsetiti autora teksta kada postavlja pitanje koje je po njemu nejasno – nije jasno zbog cega su ubijeni podvrgnuti najtezoj kazni?- Ubijeni kao i njihovi potomci bi takodje zeleli da znaju zbog cega su podvrgnuti najtezoj kazni, a sud je doneo Resenje o rehabilitaciji zbog proste cinjenice da ubijeni nisu bili podvrgnuti bilo kakvoj sudskoj proceduri, vec su u jutarnjim i casovima odvedeni iz kuca ili oterani sa ulice, a u vecernjim casovima nakon iskopavanja jame u koju su kasnije ubaceni su ubijeni na uzasan nacin, lopatama, asovima, kundacima od pusaka i ostalim alatkama, bez i jednog metka! Autor teksta, moj kolega Pejin pre nego sto komentarise slicne presude suda, trebao bi da se predhodno informise o ovom i slicnim dogadjajima koji nemaju veze sa cinjenicom da su sa jedne strane bili Srbi ili pak pripadnici neke druge nacije, a sa druge strane Nemci ili takodje bilo koji drugi, vec sa delom koje je ucinjeno ljudima od strane „ljudi“. Svako nedelo koje je ucinjeno na ovakav i slican nacin bez obzira ko ga je ucinio, mora naici na osudu, nesme se nista sakrivati od lica javnosti i pravde. U odzacima 23. novembra 1944. godine su ubijeni mirni ljudi koji nisu ucestvovali ni u kakvim ratnim dejstvima, pa cak i decaci od 13-14 godina, pa i nekoliko invalida u invalidskim kolicima. Kolega Pejin takodje treba da zna da u ovom delu Backe nije bilo potrebe za bilo kakvim oslobadjenjem od bilo koga, posto u Odzacima i okolini nije postojala nikakva vojna formacija pripadnika okupatorske vojske, tako da su partizanske jedinice prosto „na belim konjima“ usli i u Odzake i u mnoga mesta okoline. Nisu imali koga i sta da oslobadjaju. Generalizovati odgovornost svih Nemaca za ono sto je Hitler sa svojom zlocinackom armadom ucinio u Drugom svetskom ratu, takodje je zlocin. Vrlo dobro znamo koliko se svi zalazemo da negiramo generalizovanje odgovornosti iz ovog nesretnog rata devedesetih, isto tako generalizovanje odgovornosti celog naroda za odredjene dogadjaje nista nije manji zlocin. Naslov teksta koji ne zelim ni da spominjem je sramotan kao i tekst i kolega Pejin bi trebao pre nego sto nesto slicno napise ipak malo vise da se informise, ali i da procita, a ne da daje pausalne ocene o necijem radu, ovog puta o radu Viseg suda u Somboru. Sudski proces ciji je epilog rehabilitacija ubijenih odzacana, trajao je vise od cetiri godine, gde su iznesene sve cinjenice o ovom dogadjaju, a primenjen je Zakon Republike Srbije koji autoru teksta verovatno smeta. Stevan Miler, Odzaci !!!




    0



    0
  4. Komsija Miler, je Nemac, svi njegovi su bili nacisti i Hitler-jungedi, i to je OK, kao cinjenica. Ti Nemci i Madjari kada su usli u Crvenku pobili su bez suda sve Srbe, sve clanove ,,Sokola,, koji i nisu Srbi, a Jevreja Dr.Dupskog su obesili u cenrtru grada. Vecina pobijenih je vezana zicom i bacena u kanal sa velikog mosta, i nedelju dana bila je straza koja je branila da se lesevi izvade iz kanala. U susednoj Kuli madjari su pobili 150 Srba, tokom 1941 i 1942. godine a 1943. pokupili su sve Jevreje njih 350 priveli u dvoriste sreza, sada je to MUP, i pobili.Sahranjivani su na raznim lokacijama, a najvise na terenu kompanije ,,Rodic mb,, gde je bila mocvara i posipani krecom. Ceo Rodicem kompleks lezi na kostima neduznih Srba pobijenih od strane Madjara.Na samom kraju rata Ti Madjari, nasi komsije pobili su u Crvenki 1141 Jevreja, koji je doveden iz borskog rdnika. Zakopali su ih plitko tako da su ih decenijama plugovi koji su orali njive izbacivali kosti.Ubistva u Crvenki i Kuli vrsili su nase komsije Madjari, spiskove su pravili oni, na celu sa advokatima i madjarskim katolickim popom iz Kule. Nije bilo sudjenja. Oteli su im kuce, imanja, stoku, zlato novac i sl. Najvise zlata uzeo je majstor ART. Glavni spijun za nalazenje laznih cetnika bio je zidar SUNDJI, svi KATATICI,GAZOVI, FEJESI,LOBODE, su bili fasisti ucesnici ubijanja Srba.Loboda Mihalj je ucesnik racije u Curugu, i danas je ziv i ima veliku srpsku penziju. Madjari uvek na crkvene praznike na katolickom groblju prave bakljadu u cast tih svojih rodjaka fasista nasih komsija. Inace Kula je bila srez, imala je honvede i perjare. Veliki broj pobijenih Srba su zivi spaljeni u sinternici, gde je sada naselje. Mnoge kuce imaju popucale temelje, jer su zidane na masovnim grobnicama pobijenih Srba. Na zalost vecina fasista je pobegla za Madjarsku, ali i u Hrvatsku, Baranja i Slavonija gde i danas zive.Organizacija ,,64 zupanije,, ima svoje clanove u Kuli, gde su odrzali javni skup.
    Inace Sombor je uek bio jak fasisticki centar, koji je imao veliku vojnu i politicku moc za vreme okupacije. Puno Madjara i Nemaca, kao i Hrvata, ubacili su se u redove policije, suda, i dr. drzavnih organa, tako da imaju uticaja na donosenje politickih i sudskih odluka.Istina oni se sada ne kriju i javno deluju na svakom koraku, i niko ih ne ometa. Nadaju se jos jednom 6.aprilu. Verujem da ga nece docekati. Veliki pozdrav iz srpske Crvenke.




    0



    0
  5. Komsija Ilija mora da poznaje licno svakoga o kome pise da bi mogao da iznosi ovakve tvrdnje, pogotovo za moju familiju. Posto nezna cinjenice, nego samo pausalno kroz pricu opisuje ono sto gotovo 70 godina slusa o nekim dogadjajima u iskrivljenom ogledalu i verovatno nije shvatio sustinu mog komentara, posto vidim da uzasni dogadjaji za vreme i nakon Drugog svetskog rata jos uvek ne shvata na normalan nacin, tako da mu ne vredi objasnjavati !!! Stevan Miler, Odzaci




    0



    0
  6. Dragi komsija Miler, bio sam u Odzacima, raspitivao se o Tebi u organu uprave, kao i radio stanici, i kod mojih prijatelja. Inace ja sam po struci pravnik, radio sam u organu uprave ceo vek, i pricao sam sa mojim kolegama iz Odzaka. Odlicno Te znaju, a sada i ja. Rat shvatam na ,,normalan,, nacin da su nase komsije Madjari pobili oko 100.000 Srba u Backoj i Baranji, a nasi komsije Svabe, u dve SS divizije u crno zavili pola Bosne i Crne Gore. Nas komsija Dr.Peter Kriger upravnik logora Banjica, nas komsija Peter Egner sef u logoru Sajmiste, a Sarvas, i svi ostali logori, i svuda nase komsije. Sta tu nije jasno. Odzaci su bili grdji zbog veceg udela nemackog zivlja, a malo mesto, tako da se sve zna.Svako voli svoje, pa i Ti, i to je OK. Svim pobijenim Srbima oko 15o, i jevrejima 1441 u Kuli nema spomenika ni danas, u Vrbasu 167, mali i nevidljiv, u Somboru par bista kod zupanije, jadno i bedno. Svi fasisti koji su posle rata streljani u Kuli kao i pet Srba sa njima, osudjeni su od narodnog suda, eto toliko komsija. pozivam te u goste kod nas u Crvenku, na dobar paprikas i Jelen pivo, dragi komsija, da upoznas nas, ali i nase komsije. Cekamo Te.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *